MIHOLJDAN

 

Sergej O. Prokofjev

III. deo Tok godine kao put posvećenja,Izdavač Buybook, 2012, prevod Slobodan Žalica

 

U zaključku još ćemo se jednom vratiti na jesenju Mihajlovu svetkovinu, razmotrivši jedan od njenih kvaliteta koji je na fundamentalan način čini različitom od svih drugih godišnjih svetkovina. Dok drugih šest svetkovina, u njihovom hrišćanskom obliku, postoje unutar čovečanstva skoro 2000 godina, bijavši samo obnovljenima preko antropozofski orijentisane duhovne nauke, Mihajlova svetkovina zapravo je prvi put ustanovljena u XX stoleću (ustanovljena je 1923. godine, 44godine nakon započinjanja Mihajlove vladavine među čovečanstvom) i dodata ostalima kao nova hrišćanska svetkovina, čineći da celina bude uobličena unutar toka godine, ukupnost koja ezoterni izraz iznalazi u broju sedam.

 

Rudojf Štajner ovako govori u vezi ustanovljavanja hrišćanskog blagdana, svetkovine Mihajla: „Ako ljudi hoće opet da razumeju svetkovine koje danas proslavljaju bez stvarnog razumevanja, moraće da imaju snagu da ustanove, iz duhovnog razumevanja toka godine, jednu svetkovinu koja za današnjeg čoveka ima stvarno značenje...Ako u našem vremenu ljudi budu odlučni da na dostojan način utemelje Mihajlovu svetkovinu krajem meseca septembra, to će biti delo od velikog značaja. Ali se za to mora imati hrabrosti, ne samo da se uzimaju u obzir spoljašnji društveni dogovori i slično, već da se ostvaruje nešto što ujedinjuje Zemlju s nebesima, što opet ujedinjuje zemaljske prilike s prilikama koje vladaju na nebu. I zaista, onda kada duh bude ponovno uključen u zemaljska zbivanja nešto će se zbiti među ljudima, kao moćni impuls za daljni napredak naše civilizacije i našeg celokupnog života. Sada nemamo vremena da vam dadnem potpunu sliku toga šta bi ovo zanačilo za sve naučne, umetničke, i religijske ideale – o čemu je bilo govora kada smo se osvrtali na ostale, starije, svetkovine – da se ustanovi, na širokoj osnovi, takva jedna nova svetkovina, proizašla iz duha, i do kojeg bi stepena ovo nešto stvaralačko, proisteklo iz duhovnog sveta, bilo važnije od svih tih trikova na socijalnom polju.“ (GA224, predavanje od 23.05.1923) Jer „...tada se neće tek ljudska volja, već će se volja bogova, i volja duha, objaviti preko ustanovljavanja takve jedne svetkovine. Tada će duh opet biti prisutan među ljudima !...Onda više nećemo prosto razmišljati o značenju starih svetkovina, već ćemo sami postati socijalno kreativnima, i to preko oblikovanja svetkovina unutar toka godine. (Rudolf Štajner o ovome govori i na drugim mestima- Čovečanstvo mora doseći određenu ezoternu zrelost, da bi moglo razmišljati ne apstrakno već konkretno, kako bi bilo u mogućnosti da uobličava svetkovine- GA 223, predavanje od 01.04.1923 ). Naravno da ovo traži od ljudi više nego što je puko tumačenje svetkovina što proističu iz prošlosti. Ali ovo je, isto tako, prava antropozofija, viša antropozofija.“ (GA224, predavanje od 23.05.1923.)

 

Kako smo već videli iz našeg proučavanja Mihajlove svetkovine u prethodnim predavanjima ove knjige, ona odgovara prvom stupnju savremenog hrišćansko-ružokrstaškog posvećenja. U Tajnoj nauci, Rudolf Štajner ovaj stupanj opisuje kao „ proučavanje duhovne nauke, kada se na prvom mestu koristi snaga prosuđivanja koja je zadobivena u fizičkom, čulnom svetu“ (GA 13) U poslednjem predgovoru ovoj knjizi, napisanom 10.01.1925, on dodaje: „Sasvim namerno sam nastojao da ne dam ‚-popularno- izlaganje, nego onakvo pri kome se misaonim naporom mora ulaziti u sadržaj. Time sam svojim knjigama utisnuo takvo obeležje, da je već samo njihovo čitanje početak duhovnog školovanja“.(GA 13) U određenom smislu, Mihajlova svetkovina ima također ovaj naročiti kvalitet. Iako je proizašla iz duha, ipak je u najvećoj meri dostupna čisto ljudskom razumevanju. A, kako je ustanovljena u dobu kada pretežni broj ljudi još ne poseduju snage vidovitosti, već uglavnom snagu mišljenja, nju Duh vremena ne usmerava toliko ka vidovitom doživljavanju, koliko prema „doživljavanju duhovnog preko mišljenja“.

 

U predavanju koje je odžao u Beču uoči miholjdanskog blagdana 1923. godine, Rudolf Štajner ovako o tome govori: „Na taj način ukazujemo na ono što se mora pojaviti u čoveku ako se hoće da Mihajlova misao ponovo zaživi. Čovek zaista mora biti u stanju da da doživljava duhovno. On to mora postići, u početku, ne iz nekog oblika vidovitosti, već samo iz mišljenja. Bilo bi to loše, ako bi ljudi želeli postati vidoviti kako bi zadobili poverenj u duh.Ovo poverenje u duh može zadobiti onaj ko je prijemčiv za učenja duhovne nauke. (GA223, predavanje od 28.09.1923.)  Zbog toga, (kako je već o tome govoreno) proučavanje onoga što nam daje duhovna nauka oblikuje početak savremenog puta posvećenja, koji je danas, kao hrišćansko-ružokrstaški put, prvenstveno inicijacija volje, što će reći, on na prvom mestu zahteva istinsku unutrašnju hrabrost ako ga hoćemo ispravno slediti.

 

Postoje dve glavne smetnje danas koje sprečavaju savremenog čoveka da sledi ovaj put, „dva zla koja moraju u Antropozofskom društvu da budu prevladana. Jedno od njih je strah od nadčulnog...Ovo je jedna strana. Druga je – tiče se mnogih voljnih objava, koje nisu ništa drugo do kamuflaža – slabost volje, unutarnja paraliza volje kod današnjeg čovečanstva.“(GA257, predavanje od 28.09.1923.) Iz ovoga proizilazi da je prva stvar koju današnji čovek treba da uradi kako bi zakoračio na put posvećenja, koji je u saglasnosti s duhom vremena, jeste savladavanja ova dva zla, bez te pobede je duhovni napredak potpuno nemoguć. Kao sredstvo pomoći modernom čoveku u ovoj unutarnjoj borbi, kako bi mu se omogućilo da počne koračati putem istinskog duhovnog školovanja, u našem je vremenu ustanovljena jesenja Mihajlova svetkovina, kao put do – također i prvi stepen – savremenog posvećenja.

U vezi s ovim navešćemo dva zapažanja Rudolfa Štajnera, već delimično citirana, koja opisuju Mihajlovu svetkovinu. Tako u predavanju od 01.04.1923 on kaže: „Ispunjena svečarskim mislima o jesenjem ekvinociju, duša mora da oseti vlastitu snagu, polažući ne toliko na svoju sposobnost opažanja koliko na volju: unesi u sebe Mihajlovu misao koja može pobediti ahrimansku silu, onu misao koja ti daje snagu da ovde na Zemlji zadobiješ duhovno znanje kako bi mogao savladati snagu smrti...Zato se ova misao odnosi na snagu volje: primiti Mihajlovu snagu znači primiti snagu duhovnog znanja snagom svoje volje.“ (GA223, predavanje od 01.04.1923.) A u predavanju od 08.04.1923 čitamo: „Ono što se posebno ističe u svetkovini Mihajla jeste to, da tu imamo potrebu da ovo bude svetkovina u čast ljudske hrabrosti, čovekove objave Mihajlove hrabrosti. Šta je to što sada zaprečava pristup ljudima duhovnom znanju? Nedostatak duševne hrabrosti, da ne kažem kukavičluk duše...Ova unutarnja hrabrost mora se svečano obeležiti unutar Mihajlove svetkovine. Onda će se iz ove svetkovine hrabrosti, iz svetkovine unutarnje hrabre ljudske duše, nešto ukazati što će isto tako dati istinit sadržaj ostalim svečarskim periodima godine.“ (GA223, predavanje od 08.04.1923.)

Ova se zaključna misao također može izraziti sledećim rečima: ako se Mihajlova svetkovina, koja je u našem dobu ustanovljena istovremeno kad i novo hrišćansko posvećenje, (ustanovljavanje svetkovine Miholjdana usledilo je 14 godina nakon objavljivanja novog puta posvećenja u knjizi Tajna nauka, 1909-1923, i 21 godinu nakon vremena kada su se rezultati ove inicijacije počeli objavljivati unutar nemačke sekcije Teozofskog društva, 1902-1923), proslavlja na ispravan način, ako ona postane vratnicama kroz koje se čovek može zaputiti na stazu unutarnjeg razvitka- jer se njome obeležava prvi stupanj na toj stazi- tada nam se čitav godišnji ciklus otkriva kao veliki sedmočlani put posvećenja proističući iz Mihajlove inspiracije. Pojedinačne stepenice ovog puta ovako se odnose sa glavnim hrišćanskim svetkovinama:

 

1. Proučavanje duhovne nauke, kada čovek primenjuje na prvom mestu sposobnost prosuđivanja koju je stekao u čulnom fizičkom svetu – MIHOLJDAN.
2. Zadobivanje imaginativne svesti-Božić
3. Čitanje okultnog pisma (odgovara inspiraciji)- Epifanija
4. Rad s kamenom mudrosti (odgovara intuiciji)-Uskrs
5. Znanje o povezanosti mikrokosmosa i makrokosmosa-Uznesenje
6. Postajemo jedno s makrokosmosom-Duhovi
7. Božansko blaženstvo-Ivanjdan.