SRECAN JE KO UME DA VOLI

 

 

 

Sto sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je zivot pruzao i sve jasnije sam shvatao gde treba traziti prave izvore radosti i smisla. Naucio sam da biti voljen ne znaci nista a da je voleti sve, da je sposobnost da osecamo ono sto daje vrednost i lepotu nasem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono sto se moze nazvati srecom, bilo je satkano od emocija. Novac nije nista, moc nije nista. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrecni. Lepota nije nista, video sam lepe muskarce i lepe zene koji su bili nesrecni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseca; bilo je bolesnika punih volje za zivotom koju su je negovali do samog kraja, i bilo je zdravih koji su venuli muceni strahom od patnje. Ali sreca je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i ziveo za svoja osecanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruza radost onome ko je poseduje, vec onom ko ume da je voli i da joj se divi.

 

Ima razlicitih osecanja, ali to je samo privid, u sustini, ona su sva - jedno. I volja je, na primer, jedno od njih. Ali za mene je i to ljubav. Sreca je ljubav, samo ljubav. Srecan je ko ume da voli. Ljubav pokrece nasu dusu, u njoj pronalazi svoje bice i svoj zivot. Srecan je, dakle, samo onaj ko ume da voli. Ali voleti i zeleti nije isto. Ljubav je zelja koja je postala mudra;ljubav ne zeli da poseduje, zeli samo da voli. Zato je bio srecan filozof koji je ljubav prema svetu negovao u svojim mislima i na taj nacin uvek nesto novo saznavao. Ali ja nisam bio filozof.

 

Do srece ne vode ni moral ni vrlina. Znajuci da samo vrlina koju nosim duboko u sebi moze da me ucini srecnim, kako mogu da prihvatim vrlinu koja mi je tudja? Jedna stvar mi je ipak jasna: zapovest ljubavi, nije vazno da li je propoveda Hrist ili Gete, svet je potpuno pogresno protumacio! To uopste nije bila zapovest. Ne postoje zapovesti. Zapovesti su istine koje ucen covek prenosi nezvalici na nacin koji ovaj moze da razume. Zapovesti su istine pogresno koncipirane. Osnova svake mudrosti je ova: srecu donosi samo ljubav. Ako sada kazem "Ljubi bliznjega svoga!" to je vec jedna lazna doktrina. Mozda bi bilo ispravnije reci: "Voli sebe kao bliznjeg svog!" Mozda je prvobitna greska bila u tome sto se uvek polazilo od bliznjega(...)

U dubini svoje duse mi zelimo srecu, jednu blagotvornu harmoniju sa onim sto nas okruzuje.

 

...mislim da sam sve rekla, manje-više...

 

ovo je Herman Hese, mislim da se piše sa 2 "s", ali nema veze, sve je ok.

 

nisam velika pričalica, možda je ovo način da ti kažem nešto lijepo, razumijet ćeš...

-------------

 

lp, borivoj

http://budan.blog.hr/