Suđenice moja.
          Gledam te
          dok šutiš,
          i dok ti od šutnje glas jača.
          Na kojem te sudu
          osudiše na mene,
          suđenice moja.
          Je li to bio sud
          na zlatnom rubu mora,
          ili sud u iskri pčelinjeg meda.
          Koje svjedoke je pozvao sud,
          je li to bio Bog ljubavi
          ili čuvar nemirne zemlje.
          Suđenice moja.
          Tko te odveo svezanih ruku
          u tamnicu do smrti.
          Je li to bila moja ljubav
          oslonjena na tamnu ranu
          što zrije u bojama,
          ili nepoznata ruka što dira
          zvuk moje krvi.
          Pomilovanje ne tražiš
          suđenice moja,
          jer sloboda bi tvoja bila
          grijeh što boluje za nebom.
          A ja bih u toj slobodi bio
          samo ponosan putnik
          što je krenuo tugovati
          poput sjemena u žednoj brazdi.