Mnoga predviđanja nekadašnjeg korejskog političara Hong Miong Huija do sada su se ostvarila. Šta dalje čeka njegovu zemlju i svet?

Vidoviti državnik Hong Miong Hui je rođen u bogatoj feudalnoj porodici, u Čingčongu, Koreja, 1888. godine. Završio je ekonomski fakultet u Seulu i bio, pre Drugog svetskog rata, na čelu Demokratske partije. Borio se protiv Japanaca i posle oslobođenja zemlje pristupio Kim Il Sungu i do svoje smrti 1968. godine bio prvi predsednik vlade. Stranci su se čudili kako je moguće da jedan svestrano obrazovan čovek, iz bogate familije, može da priđe "radnicima i seljacima". Amerikanci su ga čak, pošto su podigli zid između dve Koreje, direktno pozivali u Južnu Koreju i nudili mu predsedničko mesto. Hong je sa osmehom odbijao primamljive ponude, a javno je izjavljivao da je najvažniji zadatak da se zemlja ujedini a za sistem će se lako dogovoriti.

Kada su se, 1948. godine, Kim Il Sung i Hong prvi put sastali da se dogovore o ekonomiji, Kim je bio veliki optimista. Pred nekoliko saradnika, Hong ga je blago ispravio.

- Moj generale, ni Vi ni ja nećemo dočekati ujedinjenje. Amerikanci će sve učiniti da to spreče jer nikako ne žele bilo kakvu konkurenciju na Istoku. Japan će, kad-tad prestati da bude okupirana zona i ponovo će postati džin, ali od njega nam ne preti nikakva opasnost. Kina će ostati komunistička zemlja ali će primati i strani novac. U sledećem veku doći će do neke vrste ujedinjenja zemalja na Istoku i tek tada će, u krvi, narod Koreje biti zajedno. U stvari, biće od svega pomalo: i kapitalizma i socijalizma i jedini će problem biti Amerika i, oprostite, Vaš sin.

- Moj sin?

- Da. On će Vas naslediti. Biće lošeg znanja i neće posedovati Vašu odlučnost. Krajem ovog 20. veka nesreća će zadesiti našu zemlju: smenjivaće se poplave i suše i narod će gladovati. Amerika će sve učiniti ne samo da nam niko ne pomogne, već ni da trguje sa nama. Nažalost, tada nećemo biti dovoljni sami sebi i naš će pošteni svet gladovati. Rusija će tada biti američki sluga i mnogo će to zla svima doneti. Ni Kina neće moći da nam pomogne.

- Ma šta to govoriš, dobri Hong?

- Istina, moj generale. Naši će južni zemljaci, zahvaljujući ropskom radu biti bogata zemlja. Ljudi će štrajkovati, vladaće nenarodni režimi, ali će svet imati dovoljno pirinča. Obični ljudi će sve činiti da se ujedinimo, ali će uslovljavati njihovu vladu. Čak će nam, kada dođu teška vremena, pomoći sa hranom. Jednog dana, upravo oni će srušiti tu ogradu između nas i razjuriti Amerikance. Jenki će ubiti mnogo naše braće na jugu, iz čistog besa. To će, naime, ugroziti njihovo vladanje svetom.

Hong je dalje istakao:

- Sem Istoka, Indije i možda nekoliko arapskih zemalja, svi drugi će biti pod američkom upravom. Oni će biti, ponavljam, mnogo gori od Japanaca jer nikog ne vole.

- Znači, moramo sve da radimo da razvijemo privredu, da se to ne dogodi.

- Moj generale, treba da pokušamo. Ja, ovo, kao da nešto sanjam.

- Dešava se to, dešava.

- Početkom sledećeg veka će neka zvezdana grudva da nas udari. Biće i požara i poplava i tada će svima biti kao i nama krajem ovog veka. To baš i nije neka uteha, ali će se Severna Amerika pocepati na tri dela. Vi ćete mi oprostiti što pričam ove gluposti, zar ne, generale?

- Svakome se ponešto priviđa. Nadam se da tako neće biti, komentarisao je Kim Il Sung.

Nije poznato da li su Kim i Hong ikada ponovo o tome razgovarali. U narodu je to proročanstvo, međutim, stalno prepričavano i to u čitavoj Koreji. Državnici-vidovnjaci su prilično retki. Ako je suditi po sadašnjim događajima na Korejskom ostrvu, Hong Miong Hui je, izgleda, bio u pravu. Postoji mogućnost da je on za sobom ostavio pisano proročanstvo i biće interesantno ako se pojavi.

www.paralelnisvet.com