I tako otploviše dalje naši korabljani, neki se ukrcaše neki se iskrcaše ali život je u svakom slučaju išao dalje. Kako je vrijeme prolazilo jedino što se motalo po muškim glavama bio je seks a po ženskim glavama ljubav i romantika. Kod naše Elyce ni jedno ni drugo već njena  miljenica Tarja. Stade ona razmišljati kako da se približi bori i vrati svoju Tarju. A boro je rado boravio na palubi i slikao pučinu i zalazak sunca. Priđe mu elyca s leđa i obrati mu se ko mačaka koja kruži oko vruće kaše…..boro, jesi li za razgovor……nisam, brzo odgovori boro, vidiš da slikam…..pa, možeš i mene naslikati, reče veselo elyca,……može, uzvrati boro, skini se, zapravo skini sve sa sebe, jer želim AKT…..????......ajde, što si zinula, ako želiš razgovor pričat ćemo uz tvoj akt, sad je već vesel boro,…….neću reče elyca, ne želim se skinuti, želim nazad svoju Tarju, ne budi takav, moja je a ne tvoja, vrati mi je boro mooooolim teeeee…..želiš Tarju nazad, ma nemoj mi reći,lukavo reče boro, upravo sad mijenjam mišljenje, ne želim tvoj akt, želim seks, dakle, dajem ti pola sata vremena da razmisliš. Ja sad idem u svoju sobu jer si mi pokvarila inspiraciju za slikanje ali si mi dala inspiraciju za seks. Kratko je razmišljala Elyca jer nije imala kud, Tarju mora vratiti pa se odlučila  žrtvovati.Obukla je najfinije donje rublje crvene boje i pomislila ( asti pari mi se da idem u bordel) ali u sebi je zaključila da baš dobro izgleda, valjda će i boro biti zadovoljan. Malo je stajala ispred njegovih vrata i razmišljala kakva mu je soba ( sigurno su mu zidovi puni prsatih ljepotica ko u kamijonđije) pokuca i uđe.

A boro je već bio spreman ( ko puška rekli bi neki) lego u krevet i nestrpljivo čeka našu uplašenu elycu. Kada je elyca ušla nije mogla od zaprepaštenja. Sa desnog zidu gledale su je oči Druga Tita u prirodnoj veličini a  sa lijevog zida blago joj se smješkao Che Guevara, naravno opet u prirodnoj veličini. Gdje su ljepotice, što je ovo, gdje sam ja i gdje je Tarja, mislila je elyca.

Ajde dođi više, ne boj se, reče boro, bićemo brzo gotovi, ne brini…..(zašto brzo), pomisli elyca ali ne reče ništa……boro gdje da odložim naočale, ne mogu s njima u krevet. Evo, reče boro,  možeš tu ispod slike „ srpa i čekića“…..kad ono na suprotnoj strani kreveta stoji ogromna slika Srpa i Čekića na crvenoj podlozi. Zaprepaštena elyca odloži svoje cvike sa jačom dioptrijom kod slike čekića i tako onaj tko je promatrao kroz elyčne očale mogao je ustanoviti da je čekić postao čudesno još veeeeeći……elyca nabrzaka zaključi,,,,dakle to je čekić terapija, nije vođa to rekao ili ja nisam shvatila, ili ga nisam dobro slušala…..i tako je uslijedila čekić terapija između elyce i bore.

……..ugrh……….:)………hahahahahah……J