Razlika između uroka i prokletstva (ovu podelu ne verujem da ćete igde drugde naći, mislim da sam je ja lično načinio da bi je razlikovao u svojoj praksi otklanjanja istih (i korišćenja koga će biti pomene u kasnijem tekstu)) je u samom stvaranju njih i posledici koju imaju.

Urok se obično postavlja magijskim fokusom, vezivanjem končića, postavljanjem kose, noktiju, kostiju, ređe krvi, blizu žrtve i obično označava generalnu nesreću to jest žrtvi će se dešavati nasumične loše stvari koje se lako povezuju sa lošom srećom. Na primer, žrtva će, koliko god se bude trudila, kasniti, saplitat će se, može doći do alergije, osipa, glavobolje, noćnih mora, stvari se mogu lomiti u njegovim rukama, sasvim slučajno, uređaji kvariti i drugo, i slično. Urok je, jednom rečju, sitna pakost. Urok je i manje opasan od ova dva. Kada se nađe fokus koji je nosilac uroka (to se može potražiti i naći viskom ili prostim intuicijom; druge metode su takođe moguće, uzdajte se u svoju kreativnost) njega obavezno spaliti. Postoji mogućnost da je takav fokus postavio neko dobronameran sa svrhom da vas zaštiti ili sreću donese ali ja iskreno verujem, a i složićete se, da je svako uplitanje magijsko u tuđ život pogrešno ako je urađeno tajno ili bez odobravanja drugog tako da je osoba pod uticajem magije, dobronamerne ili nedobronamerne, u svakom slučaju žrtva.

Ako spaljivanje fokusa ne pomogne, potražite sledeći. Osobe koje to rade nisu lenje u svojim namerama. Ako ni posle toga mir svoj ne nađete, najbolji način je suočavanje sa osobom koja urok baca. To je uvek, 100% uvek neko ko ga znate, i 95% osoba na koju prvu pomislite. Ako ne prva, onda druga. Pogledati je u oči i reći: "Znam šta radiš i pokušavaš. Vratiće ti se triput." Je dovoljna magija sama po sebi. Ne morate koristiti ni volju ni veru u te reči, to će sam sebi uraditi zlonamernik kome to biva rečeno.

(Mala digresija: Ako se bavite magijom, strašno je opasno verovati u te stvari, da se magija magu vraća jednom ili triput ili pet puta. Retko koja dogma dobro prolazi sa takvim pravilom. Možda Wikanska, možda ni ona. Kraj digresije)

A prokletstva su vrlo opasnija stvar. Prokletstva se izriču glasno. Najsnažnija su ona koja se kažu gledajući u oči žrtve ili tiho, vrlo blizu uha žrtve, samo da ona čuje. Strašno opasna su i ona koja izriču ljudi od velikog magijskog i verskog autoriteta (ne moći, autoriteta baš, jer iza njih stoje mnogi podanici, ili cele organizacija ili čak religije, gnoza koju takve proklete reči nose mogu biti teške kao mesec sam). Prokletstvo ne može biti slučajno rečeno, ono se izgovara sa namerom, osoba koja je izgovara je svesna tog čina i šta na ovaj sve donosi. I prokletstvo obično znači konkretnu stvar. Naprimer: Da svaka ljubav bude nesrećna, da žrtvu uvek bolest prati (obično je to određeni organ u telu, najčešće srce, udovi ili polni organ); da mu se zemlja sasuši, stoka poumire, da mu kuću nastane đavoli, da ga najbližnji izdaju, da mu žena mrtvu decu rađa. Da, prokletstva znaju biti vrlo okrutna..

Da bi se prokletstvo oteralo, to zahteva mnogo, mnogo više truda nego urok. Obično čak ni smrt onog ko je prokletstvo načinio ne pomaže. Imao sam slučaj da kada je žrtva nasilno prekinula život onog ko je prokletstvo bacio da je prokletstvo samo postalo užasnije, mnogo užasnije.

Ali, nisam se susreo sa prokletstvom koje se ne može ukloniti. To, u svakom slučaju nije nešto što se može za tren ukloniti, za to je potrebno vreme i rad. Ako je prokletstvo ne tako jako i ako je žrtva bliska Bogu (bilo kom), stalna molitva i iskrena posvećenost mogu je prvo ublažiti a zatim izbrisati. U slučaju da je žrtva bliža đavolu i silama iz ponora, ona može trgovati sa njima da bi prokletstvo zamenili za nešto drugo. Ovakva trgovina uopšte NIJE PREPORUČLJIVA onome ko nije vešt sa trgovinom sa đavolima i demonima, jer će vrlo lako zaraditi još goru stvar na svojoj duši. Ali, takav način uklanjanja prokletstva je potpuno moguć.

A ako je prokletstvo snažno jako, formirano od strane nekog ko to radi dobro (čest je slučaj da to ljudi za novac rade), onda žrtva ima ozbiljan problem. Najbolje je da potraži pomoć od nekog stručnijeg ili podjednako stručnog, ako ste duboko zabrazdili u magijsku praksu. Ako ni zbog čega drugog, treba vam još neko ko će biti posmatrač i posrednik, jer iskoreniti jednu takvu zlu nameru može da vas košta psihe a i možete prosto pogoršati stvar..

A otklanjanje jakog prokletstva se radi na dva načina. Borbom i zaobilaženjem. Ni jedno prokletstvo nije isto, razlikuju se zbog žrtve, onog koji proklinje i same strukture reči kojom se prokletstvo iznosi. Koristivši se borbom ili zaobilaženjem, rešenje mora da vam bude kreativno, jer prokletstva su pravljena da ih ne otklonite do same smrti. Zaobilaženje je naravno bolje, a to podrazumeva sledeće: Prokletstvo jednom izrečeno postaje pravilo u životu žrtve, poenta ove igre je dopuniti pravilo tako da samo prokletstvo postane benigno po žrtvu. Ponekad je potrebno da onaj ko je bacio prokletstvo to čuje, ponekad i nije... Naravno, greške su vrlo moguće, igra koju pomenuh nije mačiji kašalj. Uvek je dobro konsultovati se sa nekim, uvek dobro razmisliti.

Borba sa prokletstvom je poslednja opcija. Žrtva ponekad, ne znavši sam vid prokletstva i njene reči je osuđena na bitku. Za to je skoro uvek obavezno potrebno imati nekog stručnog, sa iskustvom. Kao što sam rekao, svako prokletstvo je različito, nosi svoj zaseban teret svojevrsni vid zamke nad žrtvom. Tako da vam mogu samo navesti neke primere koje sam ja lično radio, svaka žrtva će inače morati da nađe svoje rešenja. Evo dva slučaja.

1 Prokletstvo je bilo vezano za čoveka koji je živeo na selu i imao svoje domaćinstvo. Životinje su mu umirale bez razloga, rađale mrtvu stoku, zemlja mu je bila neplodna odjednom, bez razloga, ma koliko je bogatio đubrivom, ptice koje su preletale njegovo imanje, padale su mrtve. Kada je ta priča pala meni pred noge i na moju odgovornost, palo mi je na pamet kako bih jednom takvom prokletstvu mogao dati lice to jest stvoriti od njega konkretan entitet, dati mu oblik, ime. I naravno uhvatiti ga. Problem je bio što je to po prirodi bio jedan gadan entitet, verovatno je poprimio lukavost onoga  ko ga je stvorio. Jurili smo jedan drugoga po tom imanju celu noć, na moju sreću, setio sam se da u njegovo postojanje uvedem jedno pravilo, a to je da ne može da napusti to mesto na kome je zlo činio.

2 Ovo je sasvim drugačija situacija. Žrtva je bila prokleta sa strašnim bolovima u predelu utrobe. Bol nije bio konstanta već se javljao baš kada ne treba, i tako činila žrtvu potpuno nesposobnu za život. Tako je i otkrio da je prokletstvo u pitanju. Posle dugog većanja, napravili smo plan. Žrtva je pravila veliku gozbu za svu porodicu i prijatelje (sin joj se ženio), osigurali smo da će prokletstvo da se javi a onda sam je na svoj rizik nakljukao lekovima protiv bolova i opijatima tako da je bol ne ubije i ne baci u nesvest. To je trajalo šest i po sati, neka mi bogovi oproste, skoro sedam sati sam stojao uz nju, terao je da izađe iz spavaće sobe da se pridruži gostima, lupao joj šamare kada bi mi se učinilo da će u nesvest pasti i terao radoznale goste od zaključanih vrata spavaće sobe. Moralo je da traje tako i toliko, kada se svečanost, po našem planu, iznenada završila i kada je bol naglo krenuo da popušta (tajming je bio vrlo bitan, jer smo tražili trenutak kada će bol i priroda prokletstva naglo početi da odlaze, posle mnogo, mnogo, mnogo volje i inteziteta) nisam mu dao da pobegne. Zasekao sam njen stomak, krv je istekla u bočicu, poneo sam je sa sobom i još uvek je čuvam za onog ko je to napravio. Ona je tog dana smršala tri kilograma i bol se nije ponovio.

Sledeći tekst će se baviti o prokletstvima koji se mogu koristiti u dobre svrhe..