Sredinom šezdesetih godina, pod uticajem pesnika bit generacije, u Kaliforniji se javlja nova Hipi kultura. Prvo veliko okupljanje (Human Be-In) održano je u januaru 1967. u Golden gejt parku u San Francisku. Na letku koji je najavljivao skup pisalo je da će se: “...sjedinjenje ljubavi i aktivizma... konačno dogoditi kad se politički aktivisti s Berklija i hipi zajednica ...sastanu na ovom plemenskom skupu”. Došlo je 10.000 ljudi. Među njima i Grateful Dead, Jefferson Airplane, Big brothers i Quicksilvers.
Hipici su za veoma kratko vreme prešli put od potkulturne grupacije do kontrakulture koja je ozbiljno poljuljala dominantne društvene vrednosti. Mahom su bili omladina srednje klase koja se odriče svojih građanskih privilegija i udobnosti i odlazi živeti na ulici, u komuni na granici zakona. Hipici odbacuju osnovne poluge na kojima počiva savremeno industrijsko društvo, a posebno “američki način života”. Materijalnim vrednostima potrošačkog društva suprotstavljaju “vrednosti bića”. Zbog nenaklonog stava prema industriji, kao i zbog naklonosti koju su gajili prema prirodi, hipici su prozvani decom cveća.
Najpoznatiji boemski kvart u Los Anđelesu je bio Venice, dok se u San Francisku nalazio “kvart snova” Hejt Ešburi, epicentar Hipi pokreta. Hipici su se u tom kvartu masovno naseljavali tako da je 1969. bilo preko 100.000 hipika koji su tu živeli (mahom begunci od kuće). U San Francisku se nalazio i Golden Gejt park, mesto okupljanja i svakodnevnog boravljenja hipika iz tog grada i okoline. U Njujorku su hipici obožavali Ist Vilidž, artističko središte grada.
Hipi pokret se veoma brzo proširio Amerikom, Evropom i drugim delovima sveta. Meditativni duh istoka je suprotstavljen racionalističkoj filozofiji zapada. Putovanja u Indiju, Nepal i Tibet su postala nezaobilazan put duhovnog prosvetljenja. Duhovna interesovanja hipika često su uključivala zen budizam, šamanizam i hrišćanski misticizam. Hipici su, poput Indijanaca, pored imena pod kojima su rođeni, imali običaj davanja novog imena koje je imenovalo ono što oni stvarno jesu ili žele da postanu. Građansku porodicu zamenjuju plemenom.
Dnevne novine toga vremena za pripadnike hipi pokreta koriste uglavnom pogrdne izraze: lenji, prljavi, drogirani, dugokosi, promiskuitetni...
Postojale su glavne struje u Hipi pokretu: prva čije je glavno obeležje politički aktivizam i politička revolucija i druga koja se više okreće drogama, duhovnosti, misticizmu i unutrašnjoj revoluciji.
Mir i Ljubav
Hipici veruju da će Ljubav promeniti svet i dovesti do Mira. Za njih je Ljubav posebna vrsta moći i nju simbolizuje cvet. Često se dešavalo da na policijsku brutalnost oni uzvraćaju cvećem. Pitanje ljubavi u hipi ideologiji nije samo pitanje seksualnih sloboda i ljudskih prava nego i slavlje života, ljudske topline, oslobađanje od tabua, poštovanje drugih i njihove volje, preispitivanje patrijarhata...
- “Ljubav i mir su univerzalne teme, vara se onaj ko misli da su ostale u 60-im!” Džon Lenon
Muzika
Hipi pokret je nerazdvojno povezan sa rok muzikom koja predstavlja izraz nezadovoljstva i nade za novu generaciju koja hoće “da živi umesto da preživljava”, “da voli umesto da toleriše”, “da hoda umesto da trči”, “da otkriva umesto da uči” (J. P. Cartier). Muzičari koji su obeležili hipi pokret su Bitlsi, Dorsi, Kridensi, Grateful Dead, Jefferson Airplane, Pink Floyd, Country Joe & The Fish, Bob Dilan, Iron Butterfly, Rolling Stones, Frek Zapa i Džimi Hendriks.
Droga
Druga stvar takođe povezana sa Hipi pokretom je upotreba psihodeličnih i opojnih droga, prvenstveno LSD-a i marihuane. Pod uticajem LSD-a nastaje psihodelični rok, “muzika unutrašnjeg putovanja”.
Masovno uzimanje droge kod hipika ima svoju filozofsku dimenziju, jer se u hipi kulturi drogama pridavalo “sveto mesto”. Oko uzimanja droga su se razvili čitavi rituali, poput ritualnog pušenja, esid partija, zajedničkog psihodeličnog putovanja uz muziku i mističnih putovanja (eng. trip) pod dejstvom LSD-a. Neka svoja psihodelična iskustava je Oldoz Haksli upečatljivo preneo u svojim knjigama.
Igled
Centralni izraz hipi identiteta je bio duga kosa (divlja, razbarušena i lepršava), koja je predstavljala njihovu pobunu, slobodu i povratak prirodi (kratka kosa je, po njima, bila oznaka građanskog mentaliteta, dokaz rada za vojsku ili FBI). Odeća se sasojala od teksas farmerki, cvetnih košulja, kožnih sandala, delova vojnih uniformi, mnoštva šarenih detalja, bedževa, perli i razni ličnih ukrasa. Nakit je pravljen od prirodnih materijala, drveta, gline, vune, šarenih kamenčića i služio je kao estetski a ne statusni simbol.
Odeća je služila ukidanju rodne razlike, jer su i momci i devojke nosili farmerke i dugu kosu. Hipici su izgledom govorili da su deca a ne muškarci ili žene.
Svetkovine
Život hipika je bio ispunjen nizom različitih svetkovina, zabava, parada, koncerata i dešavanja. Njihove proslave se razlikuju od “strejt” građanskih proslava jer se ne vezuju ni za kakve tradicionalno važne datume (Dan nezavisnosti, Božić ili Uskrs) niti imaju stroga pravila i propise koji se moraju poštovati. U hipi svetkovinama element igre ima presudnu ulogu i svako ima prostora za slobodno i spontano ponašanje.
Pored svakodnevnih svetkovina, najpoznatije masovne hipi manifestacije su Vudstok i Ostrvo Vajt. ...