|
Zumbul |
Zumbul (Hyacinthus)
je ime roda monokotiledonih skrivenosemenica iz istoimene familije Hyacinthaceae, kao i jedine vrste tog roda, koja prirodno (spontano) raste u predelima jugozapadne Azije, od Male Azije, preko Sirije, Libana, Izraela i Iraka do Irana[1[2]. Postoje supspontane populacije u Dalmaciji[1] i Grčkoj. Prirodna staništa zumbula su kamenjari od primorja do visokih planina (2000m n. v.)[3].
Pojedini autori dve vrste srodnog roda
Hyacinthella (H. litwonowii и H. transcaspicus) svrstavaju u rod zumbula kao vrste Hyacinthus litwinowii i Hyacinthus transcaspicus, respektivno.
Opis biljke
Zumbul je višegodišnja zeljasta biljka sa podzemnim
stablom u vidu lukovice. Visine je do 50cm, sa 4-12 prizemnih listova i jednom cvetnom stabljikom koja nosi grozdastu cvast. Broj cvetova u cvasti je do 15 kod samoniklih i supspontanih biljaka, dok se kod gajenih kultivara može videti i po 50 cvetova. Cveta tokom proleća, cvetovi su veoma mirisni, plave, ružičaste, žute ili bele boje, hermafroditni. Listići perigona su srasli u cev, sa režnjevima koji štrče ili se povijaju te daju zvonast izgled čitavom cvetu. Oprašivanje se vrši insektima. Plod je okrugla lokulicidna čaura. Seme je mrko-crno boje, sa belim arilusom. Zumbul je mirmekohorna biljka.
Značaj zumbula
U istočnom Sredozemlju zumbul se gaji od davnina, zahvaljujući jakom mirisu cvetova i zahtevanjem malo pažnje pri uzgoju. Veći značaj i popularost postiže u
18. veku u Evropi, kada se u Holandiji stvara preko 2000 kultivara i hibrida. Preporučene radnje tokom uzgoja [4] su sađenje lukovica tokom septembra/oktobra, dodavanje veštačkih đubriva tokom cvetanja (najčešće u martu) i uklanjanje svelih stabljika i listova (april-jun) kako bi se više enegije/hrane magaciniralo u lukovice.
Esencijalno ulje zumbula se koristi u parfimeriji [5]note-5"[6]. Iz cvetova se dobija plava boja[7]. Biljni sok stabla može izazvati kontaktni dermatitisnote-7"[8], a lukovica je bogata toksinima i otrovna za sisare8"[9].
Zumbul u kulturi
Latinsko ime rodu dato je po
Hijakintu iz grčke mitologije, a širom prirodnog areala zumbuli imaju veliku ulogu u ljudskoj kulturi i umetnosti. Iranci njime ukrašavaju haft sin stolove pri dočeku Persijske nove godine (Norouz). Prorok Muhamed je govorio: „da imam dva komada hleba, prodao bih jedan i kupio zumbule, jer oni će mi dušu nahraniti".
Naziv za biljku je u srpski jezik verovatno došao iz turskog (tur. sümbül — zumbul). U našoj narodnoj književnosti zumbul je čest motiv — od metafore za lepotu (npr. zumbul devojče, u pesmi Stojanke, bela Vranjanke) do alegorije (pesma Ljubavni rastanak). Motiv zumbula je prisutan i u lirici Alekse Šantića (pesme Omar, Behar) i Đure Jakšića (Na Liparu).
Literatura
^
1,0 1,1 1,2 Diklić, N. 1975. Rod Hyacinthus L.. In: Josifović, M.(ed.) Flora SR Srbije. SANU:Beograd.
^ USDA, ARS, National Genetic Resources Program. Germplasm Resources Information Network - GRIN (Online Database). National Germplasm Resources Laboratory, Beltsville, Maryland. URL: http://www.ars-grin.gov/cgi-bin/npgs/html/taxon.pl?19427 (07 September 2007)
^ Davis, P.H. 1965. Flora of Turkey. Edinburgh University Press.
^ Missouri Botanical Garden's Kemper Center for Home Gardening. Online[1]
^ Usher, G. 1974. A Dictionary of Plants Used by Man. Constable. ISBN: 0094579202
^ Hill, A.F. 1952. Economic Botany. The Maple Press
^ Grae, I. 1974. Nature's Colors - Dyes from Plants. MacMillan Publishing Co. New York. ISBN: 0-02-544950-8
^ Cooper, M. & Johnson, A. 1984. Poisonous Plants in Britain and their Effects on Animals and Man. HMSO. ISBN: 0112425291
^ Huxley, A. 1992. The New RHS Dictionary of Gardening. MacMillan Press ISBN: 0-333-47494-5
bglavac
irida
edin.kecanovic
