Zlatomir Borovnica: ZEMLJA ČUDA I ČUDESA Sa smrću majke Juge, preko propasti „gusarskog“ broda i „DžUNGLE CRVENE“ stigosmo u zemlju čuda. Ne u onu u kojoj beše Alisa, nego u neku novu nama do tada nepoznatu. Zemlja lepa, „bogata“, sa mnoštvo prelepih sela i gradova, širokih i uskih ulica, sa mnogo „ukrasa“ koje neki zovu kontejnerima, a neki, opet, „čarobnim“ kutijama spasa. Bilo kako bilo, i jedni i drugi se raduju tim kontejnerima, čarobnim kutijama, svaki zbog svojih razloga. Oni koji imaju „premalo“, u njih ostavljaju onima što imaju „previše“, a oni pre svitanja zore „pohlepno“ kupe i odnose, često se otimajući sa psima i mačkama. U ovoj, kao i u svakoj zemlji čuda, radnici dobiše „krila“ iz rasprodatih preduzeća, penzioneri velikodušna obećanja, poljoprivrednici debela ulagivanja, a oni koji ne pripadaju ni jednima, ni drugima, ni trećima, besplatno gledanje cirkuskih predstava, ako ne računamo „dobrovoljno“ plaćanje televiziske pretplate. U toj, novoj zemlji čuda, verovali ili ne, vlada „sreća“ i „zadovoljstvo“, a kako i ne bi kada svi imaju „sve“ što im je potrebno. Jedni fotelje i debele plate, drugi kontejnere, te čarobne kutije i u njima ono što im je neophodno da opstanu. Treći, koji su trenutno ni na nebu ni na zemlji, svesni da se približavaju uličnim „čarobnim“ kutijama, bulje u ikone svemogućeg, moleći ga: „Pokaži nam, Bože mili, svojom rukom put u raj, preko reda nas „srećnike“, primi u svoj zagrljaj! ---------------- SVADBENA PRIČA U proleće, leta gospodnjeg 2008-e, primetiše grašak, boranija i još neko „krupno“ povrće da su „omiljeni“ u narodu, pa se udružilo u papazjaniju. Mislilo je, a i želelo, da tako udruženi krajem maja pretegnu na narodnoj vagi. Lutajući po raznoraznim seoskim i gradskim pijacama, obećavaše oni sve i svašta pa u svojim obećanjima daleko nadmašiše pisce bajki i lovačkih priča, uz put često spominjući vreme “veštica“, „baba-roga“ i novih „karakondžula.“ I dođe taj strahopoštovani majski dan, grašak, buranija i ostalo „krupno“ povrće zasede na jedan tas vage, „veštice,“ „baba-roge“ i nove „karakondžule“ na drugi tas, natezali se, natezali, ali avaj! I ako je povrća u papazijaniji bilo mnogo, ipak ga ne beše dovoljno da bi sasvim pretegli na svoju stranu. ”Ako se „veštice”, “baba-roge” i nove “karakondžule” udruže, eto prave propasti za nas“ – mislili su grašak i buranija, pa predložiše ostalom povrću u papazjaniji: „Veštice” i “karakondžule” nam ne trebaju, ali “baba-roge” bi mogli pripitomiti. S njima bi naša težina dobila na skupštinskoj vagi.“ Dok su oni većali, „veštice“, „baba-roge“ i nove „karakondžule“ se ozbiljno dogovaraše, i kada behu sasvim blizu dogovora, uznemireno povrće skupi hrabrost i „baba-rogama“ ponudi svadbu. „Baba-roge“ se pogledaše, uzeše sopstvenu vagu, izvagaše jedni drugima duše i želje pa rekoše: „Ako prihvatite venčanje Ivice i Marice, o mirazu ćemo naknadno razgovarati.“ Znajući da su brojniji, ali ipak nedovoljni, da bi pretegli na skupštinskoj vagi, nemajući kud, papazjanija prihvati bračnu ponudu i brak beše sklopljen. Na svadbi se dogovoriše o mirazu koji će „baba-roge“ bezuslovno dobiti. I tako, Ivica dobi svoju željenu Maricu, papazjanija vlast, a narod, narod pun „sreće“ dobi novi samar. ---------- Zlatomir Borovnica je rođen 3. februara 1956. godine u selu Beška opština Inđija u ravnom Sremu. Do penzionisanja je radio na mestu telefoniste u fabrici nameštaja „Srem“ u Inđiji, koje na žalost više nema, progutaše je krokodili. Pisanjem poezije, proze i aforizama se bavi duži niz godina a aktivno od 1989. godine kada postaje član književnok kluba „Miroslav Mika Antić“ u Inđiji. Za sebe najradije kaže da je dečiji pisac jer najviše knjiga je napisao upravo za decu, mada mu ni drugi žanrovi nisu strani. Od 2000-te godine je predsednik istog književnog kluba. Utemeljivač je: Međunarodne pesničke manifestacije „GARAVI SOKAK“, manifestacije dece pesnika školskog uzrasta pod nazivom“PEVAJ RAVNICO“, za opštinu Inđija, i susreta pesnika boema pod nazivom „NOĆ BOEMA“. Sve navedene manifestacije su odavno postale tradicionalne. Za svaku od navedenih manifestacija se štampa zbornik. Međunarodna pesnička manifestacija „GARAVI SOKAK“ je iz godine u godinu sve zanimljivija za pesnike širom sveta, što se može videti iz samog zbornika. U 2008-moj godini na konkurs „GARAVI SOKAK“ odazvalo se 702 autora. Susret pesnika boema „NOĆ BOEMA“, takođe iz godine u godinu postaje sve zanimljivija za stvaraoce, a radi se u martu svake godine povodom rođendana prerano upokojenog pesnika Miroslava Mike Antića. Učestvujući na konkursima Zlatomir je zastupljen u oko 50 zbornika poezije i proze, kako u Srbiji tako i van nje. Za svoj dosadašnji književni rad, dobio je više vrednih priznanja. Počasni je član: Udruženja književnika u otadžbini i rasejanju (SKOR) u Beogradu, Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, književnog kluba „VIHOR“ iz Dervente (BIH) književnog kluba „DUŠAN MATIĆ“ iz Ćuprije Zlatomir je i član HKD. iz Rijeke (REPUBLIKA HRVATSKA) Do sada je objavio 12 knjiga a u pripremi su mu još 3, za koje se iskreno nada da će ugledati svetlost dana do kraja marta 2009. godine. Od 1975. godine živi u Inđiji na adresi: ulica Kneza Lazara broj 14/25 22320 Inđija (srbija) --------------------- Zdravo dragi prijatelju Evo posle dužeg vremena da ti pošaljem jednu moju priču da se malo razonodiš. Pročitaj i ako smatraš da je valjana, postavi je na svoj blog. Danas sam dobio od HKD iz Rijeke časopis "Pero" što me je zaista bezgranično obradovalo. U njemu je i moja priča "Toplomer". Srdačan pozdrav Zlatomir, Inđija ----------------------- Pozdrav pjesniku i prijatelju Zlatomiru od Bore. Pozdrav Inđiji i svim pjesnicima iz Srbije. |
irida
bglavac
