Nizanje slika – “Vrapčeva priča” (Tanesi, 2011).

Odnedavno se u knjižarama pojavilo novo delo posvećeno ljubiteljima japanske poezije u izdanju izdavačke kuće Tanesi – interesantan izbor haiku pesama iz Edo perioda pod nazivom Vrapčeva priča, koje je odabrao, preveo i na srpski prilagodio gospodin Hiroši Jamasaki Vukelić.

Edo period (1603–1867) jeste period japanske istorije pod upravom šogunata Tokugave, koji je usledio nakon dugog perioda razjedinjenosti zemlje i borbi feudalnih gospodara za vlast. To je period mira i stvaranja novog kulturnog identiteta na osnovama tradicionalnih vrednosti. Nastankom velikih gradova kao što je Edo (današnji Tokio, po kojem period i dobija ime), cveta i građanska kultura iz koje niču kabuki pozorište, ukijoe slikarstvo i sama haiku poezija.

U zbirci je zastupljeno ukupno trideset troje pesnika sa osamdeset i jednom pesmom, koje su, prema tradiciji sastavljanja ovakvih antologija, svrstane u četiri godišnja doba, sa Novom godinom kao posebnim delom. Uz svaku od pesama (datih u japanskom originalu i srpskom prepevu) nalaze se i pojašnjenja čime zbirka postaje bliža i onima koji se prvi put susreću sa haiku poezijom. Haiku je lirski pesnički oblik sačinjen od sedamnaest slogova (po obrascu 5/7/7), koji se zbog svoje osobenosti kiređi (znak prekida, ili dijareza) na Zapadu prevodom ustalio kao trostih, dok je u svom izvornom japanskom obliku pisan i piše se u jednom redu ili stihu. Sinoniman pojmu haiku jeste pojam haikai. Pod njim se pre svega smatra pesnička forma haikai no renku (“venac komičnih, šaljivih stihova”), sastavljena od trideset šest do stotinu stihova naizmeničnim nizanjem dužeg (5/7/5) i kraćeg (7/7) stiha – što je zapravo pesnička igra više autora u kojoj se nizanjem slika smenjuju i teme. Umesto ustaljenih, prefinjenih pesničkih motiva, pesnici uvode konkretne, pa i banalne pojmove iz svakodnevice, gradeći novu poetiku čije je polazište osećaj za komiku. Početni stih ovog haikai venca, zvani hoku (5/7/5), osim dijareze sadrži i kigo, reč ili izraz koji određuje godišnje doba u pesmi. Uspostavljen društvenom konvencijom, nosilac je senzibiliteta koji nam nagoveštava i pesnikov unutarnji svet.

Krajem XIX veka, pesnik Masaoka Šiki (1867–1902) reformiše japansku poeziju i za umetnost priznaje samo hoku, dajući mu naziv haiku, no pojam ostaje zamena za stariji naziv haikai, čime haikai majstori bivaju preimenovani u haiku pesnike. U vremenima koja slede, ideje naturalizma, impresionizma, avangarde i levičarskih tendencija imaće odjeka u haiku stvaralaštvu. Slobodnim stihom rušiće se metrički obrasci, no tradicionalna tematika i kigo označitelji će opstati. Čak će oživeti i stari japanski postupak “spajanja različitih (iz svesti čitalaca udaljenih) slika” (haigo ili toriavase), koji će na Zapadu posebno inspirisati imažiniste.

Čitaoci često haiku doživljavaju kao pažljivi opis prirode, pesnikovo divljenje prema njoj ili nekom njenom elementu. No, prema budističkim shvatanjima o prirodi, čovek je samo njen deo, nikako iznad nje i drugih živih bića, te je ne posmatra kao nešto izvan sebe, predmet ljubavi ili mržnje. Prirodna pojava u pesmi stoga češće simbolizuje pesnikovo duhovno stanje i život, a ne brižljivo oslikavanje pejzaža.

U ovu zbirku nisu uključene pesme haiku velikana Bašoa i Busona, koje su već objavljivane u prepevu istog priređivača . Macuo Bašo (1644–1694) smatra se najvećim pesnikom perioda i začetnikom tri struje koje su, svaka ponaosob, izvršile uticaj na potonje stvaraoce (takozvani Bašoov “avangardizam”, “bašoovski stil” i karumi stil). Najzastupljeniji pesnik zbirke jeste Kobajaši Isa (1763–1827), koji se uz pomenutog Bašoa, Busona i Šikija smatra jednim od četiri najveća haiku majstora u Japanu. Njegovi jednostavni, iskreni, puni saosećanja, govoru-nalik stihovi oslikavaju pravi narodski duh, koji se opirao gradskim kanonima stihotvorstva.

*
Hej, vrapčiću moj,
skloni se, skloni se s puta!
Tuda prolaze konji.

Isa

*

Promocija knjige Vrapčeva priča biće održana 26. decembra u galeriji Uroboros.

Autor: Nemanja Jovanović

Photo:  Ando Hirošige (1797–1858) - Vrapci i kamelije na snegu (1830-te) tehnika drvoreza, ukijoe stil

http://polja.eunet.rs/polja471/471-23.pdf