Usklađenost životnih pojava

Ljudski život je veoma usklađen, na način da je omogućeno njegovo postojanje i njegov produžetak postojanja, njegovo trajanje.

Najčešće su osnovne ljudske potrebe usklađene sa ljudskim mogućnostima i načinima za zadovoljenje tih potreba. Da nije toga, ne bi bilo ni života.

Sve pojave koje su ljudima (i drugom živom svetu) potrebne za produžetak života, postavljene su u onoj meri i na onaj način, da ih čovek može relativno lako pribaviti i koristiti.

Neke pojave su više dostupne, neke manje, ali uvek u dovoljnoj meri za produžetak života. Ukoliko, kojim slučajem nisu dostupne, život se gasi.

Sve potrebe koje imamo, bez obzira da li su primarne ili nadograđene, kao i mogućnosti i načini za njihovo ostvarenje, prirodom su date i usklađene na način koji je ljudima nepojmljiv, koji prosto prihvatamo kao takav i koji sprovodimo.

Čak i sva otkrića, nastala u svrhu zadovoljenja određenih potreba, nastala su kao sprovodnost prirodne promisli, preko ljudskih psihofizičkih kapaciteta i intuicije.

Sve potrebe koje imamo, prirodom su date, nismo ih mi izmislili. Svi pojavni oblici oko nas, naročito primarni (planine, reke, šume, životinje, biljke, rude, vazduh i sl.), prirodom su dati i postavljeni.

U zavisnosti od usklađenosti naših potreba sa načinima za njihovo zadovoljenje, život funkcioniše na određen način, u određenom trenutku. Taj oblik funkcionisanja života usvajamo za prirodan, normalan, prepoznatljiv, i ako on može da bude postavljen u bilo kom drugom obliku.

Brzina zadovoljenja određenih potreba je takođe usklađena sa mogućnošću trpljenja nezadovoljenja tih potreba, te ih u nekom, za nas relativnom vremenu, zadovoljavamo i produžavamo život.

Kada bi merne vrednosti potreba, mogućnosti, relativna brzina i usklađenost bile menjane, menjao bi se i pojavni oblik života. Potencijal tih promena je ogroman, samo na osnovu dostupnih čula i poznatog, pojavnog sveta. Ogroman je broj životnih elemenata, u odnosu na ljudski pojam i brzinu.

Dakle, relativan, odnosan poredak stvari je ona unutrašnja sila i sprega, koji čini i pokreće život. On je prirodom oblikovan.

Na taj način su u manjoj ili većoj meri ukslađene sve potrebe i mogućnosti. Naša potreba za vazduhom je usklađena dostupnošću vazduha u svakom momentu (kada bi zakasnilo 3 minuta, bilo bi kasno), naša potreba za hranom dostupnošću hrane, dostupnošću visine voćaka i blizine zemljišta, perioda i količine rađanja…

Naša potreba za saznavanjem je usklađena sa dostupnošću informacija, brzinom usvajanja i skladištenja podataka, mogućnošću pamćenja i sporazumevanja…

Potreba produženja vrste je usklađena kompatibilnošću polnih organa, zajedničkom muško-ženskom potrebom, mogućnošću za oplodnju i rađanje…

Dakle, da bi nešto funkcionisalo, moraju postojati pogodni uslovi funkcionisanja svih elemenata koji su u korelaciji, koji se moraju nadopunjavati. Ukoliko jedni druge isključuju, nema ni funkcionisanja. Tada se život prekida. U suprotnom, traje.

Andrija Panić