TREĆA NEDELJA MARTA

(iz knjige "Učiti disati sa Zemljom" od Ditera Hornemana)

Saživot sa raspoloženjima toka godine može da otvori naša čula za to da ponovo doživimo Svet kao nešto što govori. Upravo se u nadolazećem proleću ovaj govor naročito jasno opaža. U kvalitetu Sunčeve svetlosti, u izbijanju zelenila prvih biljki, u plavetnilu neba - odasvud on zvuči ka našim srcima.

Dovoljno dugo smo bili zatvoreni. Sada treba da se otvorimo diveći se lepoti. I kada, na primer, makar u odnosu na neku lalu postavimo pitanje: odakle ona dobija ove čudesne boje za svoje cvetove? - i kada ostanemo neko vreme pri ovom pitanju ne zatvarajući se ponovo nekim odgovorom, onda

primećujemo kako su upravo pitanja, jednostavna pitanja ključevi koji mogu opet da otvore naša čula i srca.

pitanja.

Deca su puna pitanja, jer su još otvorena. Mi odrasli učimo da se otvorimo tako što postavljamo

Jedno takvo pitanje može biti ovo: da li cveću nešto znači, kada sa mnom ulazi u dijalog?  Izreka za ovu nedelju daje na to odgovor, koji naravno samo još beskrajno uvećava ovo pitanje:

Čovekovom Ja govori 

Es spricht zum Menschen-Ich

Moćno se objavljujući 

Sich machtvoll offenbarend

I oslobađajući snage njegovog bića, 

Und seines Wesens Kraefte loesend,

Svetskog postojanja zadovoljstvo 

Des Weltendaseins Werdelust:

stvaranja:

In dich mein Leben tragend

Noseći u tebe moj život 

Aus seinem Zauberbanne,

Iz njegove začaranosti, 

Erreiche ich mein wahres Ziel.

Postižem svoj istinski cilj.