S.N.Lazarov

TEST LJUBAVI

Moje današnje predavanje je posvećeno budućnosti, tačnije kakav treba da bude čovek da bi preživeo u bliskoj budućnosti.  «Bolest je gubitak energije, - kažem slušaocima u sali. – Svaki proces u vasioni ponavlja ciklus njenog razvitka. Božanska energija u čoveku preobraća se u životnu energiju, u duhovnu i materijalnu. Čovekova energija radi kao baterija. Kada se zalihe potroše, čovek umire.

 

 

Ukoliko je čovek vezan za jelo, seks, novac, utoliko će se u njemu brže trošiti unutrašnja energija. Kako je dopuniti? Jedno od osnovnih sredstava je pravilan pogled na svet i mišljenje. Često sam viđao teško bolesne i umiruće ljude. Oni nisu imali eneriju budućnosti. Zalihe budućnosti kod njih su bile u « minusu», to jest oni su već iskoristili energiju svoje dece. I prirodno, taj proces je bilo potrebno zaustvaviti, zato su se razboljevali i umirali.

I tako, zanos zadovoljstvima i nasladama koje nosi život, to jest potrošački odnos prema svetu koji nas okružuje, dosta brzo iscrpljuje strateške zalihe naše snage. Zato sve religije govore o uzdržavanju, postu i molitvi. Naš pogled na svet određuje kuda će ići energija. Njen najveći deo se mora dati našem Božanskom «Ja». Što se više usredsređujemo na Boga, više ćemo ljubavi dobiti. Ta ljubav će se preobratiti u energiju budućnosti i omogućiti nama i našim potomcima da prežive. Po čemu se jednobožac razlikuje od paganina? Za paganina Bog je sredstvo za ispunjenje želja i jačanje materijalnog blagostanja. On se klanja svojim nagonima i zato je potpuni potrošač. Za njega je najveća sreća – dobiti. Za jednobožca cilj je Bog i njegova sreća se nalazi u štedljivosti, snishodljivosti i umeću davanja energije. Što više energije daje takav čovek, utoliko je više i dobija. A za paganina je gubitak unutrašnje energije nenadoknadiv i zato je prinuđen da je agresivnošću čuva.

Setite se šta je govorio Mojsije:Čuj Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod. Zato ljubi Gospoda Boga svoga iz svega srca svoga i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje. I neka ove reči koje ti ja zapovedam danas budu u srcu tvom. I često ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ. (Pet.knj. Moj.)

Tamo gde se nalazi naša sreća,šaljemo svoje misli, osećanja i energiju, jer želje su– energija. Svoju energiju upućujemo tamo gde se nalaze naši najvažniji ciljevi i želje. Ali pošto je vasina potpuno jedinstvena i nedeljiva, i čovek je takođe celovit i nedeljiv. Ako je čovek utvrđen u veri da je za njega najveća sreća ljubav prema Bogu, a pri tom je spreman da ukrade od svog suseda, hoće samo da uzima, neće da radi,  ne može biti verujući čovek. Na rečima – može, ali realno njegova energija je usmerena na materijalnu sreću.

Zapovesti judaizma su omogućili korenit preobražaj ljudske svesti. U odnosima sa drugima ljudima treba se ponašati tako da se  ljubav razvija, a ne ubija.  Čak i jagnjetu, koje ćemo zaklati, treba dati mogućnost da proživi, iako kratak, no ipak nekakav život. Novorođenče treba da izlije energiju ljubavi, sreće i radosti. Ljudi se pitaju: u čemu je razlika - zaklati jagnje odmah posle rođenja ili posle nedelju dana? A razlika postoji. To možemo nazvati poštovanjem prema duši životinje. Zapovesti judaizma omogućavaju da se oseti jedinstvo sa svetom koji nas okružuje, a to vodi do osećanja potpunog jedinstva sa vasionom i njenim Tvorcem.

Svih 613 zapovesti se, u krajnjoj liniji, svode na Deset Božijih zapovesti koje je Mojsije dobio na Sinajskoj gori. Prva zapovest podseća da je Bog Jedan, i omogućava da se dođe u dodir sa najvišom energijom u vasioni. Dva, tri i više bogova već se nalaze prostranstvu i vremenu. Između njih postoje određeni odnosi, postoji hijerarhija. Zbog toga  na nekom finom planu paganin ne bi mogao sebi da predstavi jednog, najvišeg Boga, jer Bog će za njega, svejedno ostati drevni idol koji služi za ispunjavanje želja. Da bi čovek došao u dodir sa najvišom energijom, mora se odvezati od njenih spoljašnjih, materijalnih i duhovnih ispoljavanja. Bez spremnosti na žrtvu, bez smirenja svojih nagona ovo nije moguće ostvariti.

Zato posle prve zapovesti sledi druga: «Ne pravi sebi idola, niti kakva lika, nemoj im se klanjati niti im služiti». Klanjanje nečemu ili nekome je cilj. Možemo se klanjati idolu, ali se možemo klanjati i voljenom čoveku. Možemo se klanjati novcu, blagostanju, svojoj sigurnosti i autoritetu. Možemo se klanjati svojoj duhovnosti, sposobnostima i umu. Ali klanjanje bilo kom objektu u svetu koji nas okružuje rađa vezanost i agresiju. Gomilajući se u nama, ono razriva vezu sa Bogom, a onda čovek ili društvo počinje da boluje i umire.

To klanjanje-vezivanje može biti neprimetno. Kada predstavljamo Tvorca u materijlanom obliku, pripisivajući mu ljudske odlike, iz obične taštine Ga spominjući, bez prethodne odvezanosti i bez ljubavi, u našoj podsvesti može doći do neprimetnog procesa zamene. Čovek se iz jednobžca može pretvoriti u paganina, i ne sumnjajući u to. Zato treća zapovest glasi: «Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega». Sada naučnici govore da se u čovekovom organizmu stalno stvaraju ćelije raka, koje se zatim menjaju ili propadaju. Te ćelije počinju da rastu i izdvajaju se u posebno tkivo, kada organizam na finom planu gubi jedinstvo. Narušava se energetska hijerarhija, čija se suština jednostavna: glavna porcija energije daje se duši, zatim – svesti, a onda – telu. Ako  pre svega telo dobije energiju, ono počinje da radi samo za sebe.

Kao što je rekao jedan mudrac: Telo je dobar sluga, ali loš gospodar.  Dakle ako čovek ne troši najveći deo svoje energije za staranje o svojoj duši i periodično ne umiruje svoje telo, neće moći da upravlja svojom energetikom i telo će početi da izvlači energiju iz duše, izgubivši orijentaciju. Dalje sledi – izopačenje i smrt. Zato je periodično odvezivanje od svih funkcija tela i svesti jednostavno nepohodno za preživljavanje organizma.

Civilizacija se ubrzano razvijala u onim geografskim pojasevima, gde je leto smenjivala zima, pa je čovek morao da troši mnogo snage za održavanje života, pri tome, spoljašnjih aktivnost u periodu  jesen-zima nije bilo, pa je energija odlazila na duhovni razvoj.  A u punom izobilju, u tropskim predelima, ljudi su ostali Papuanci. I samo u Indiji, starom Egiptu, u Izraelu, gde je ideja  odvezivanja od osnovnih ljudskih funkcija bila prihvaćena od celog naroda, došlo je do burnog duhovnog razvitka.

Zato je četvrta zapovest, («Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu.») koja propisuje da periodično sve odbacimo i molimo se Svevišnjem, bila neophodna za fizičko preživljavanje naroda. Narod sa slabom religijom i kulturom nije sposoban za život, kao drvo sa slabim korenom, koje ne može dugo stajati uspravno. Ali isuviše moćno i visoko stablo sa gustom, bujnom krošnjom često dovodi do iscrpljivanja korena i obaranju drveta od neočekivanog povetarca. Stablo i krošnja su civilizacija koja sada počinje da uništava religiju i kulturu. To što savremeno zapadno društvo naziva demokratijom i materijalizmom u svojoj suštini je najobičnije paganstvo, koje je dobro maskirano.

Peta zapovest govori o poštovanju roditelja («Poštuj oca svojega i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji»). U prvom periodu svog života dete zavisi od svojih roditelja, oni ga vaspitavaju. Nepoštovanje prema roditeljima, osuđivanje, predstavlja odricanje od onoga ko nas je fizički stvorio. Ali tada u našoj podsvesti dolazi i do odricanja od Onoga Koji nas je stvorio  na finom planu. Agresija prema roditeljima, posebno prema ocu, pre ili posle se pretvara u agresiju prema Bogu, u odricanje od Njega.

Dok se sve to dešava u glavi, u svesti, mi ne primećujemo očiglednu opasnost, jer sa Bogom opštimo našim najdubljim osećanjima. Ali čim program mržnje i odricanja od Boga, utone u podsvest dublje od dopuštenog nivoa, dotok fine energije u dušu se prekida. Tada iznenada počinje da se raspada i ruši sudbina čoveka, nailaze redom bolesti, počinju psihički problemi, dolazi do strašnih promena u duši. Često čovek ne shvata zbog čega se to dešava, a sve u svemu to je zakonomeran ishod onoga što je sam posejao, ili njegovi roditelji.

Nedavno mi je jedna žena pričala o problemima svoga unuka. Dečak ima 13 godina. Uvek je bio vernik i usrdno se molio. Često je išao do Zida plača i tamo se molio. Noramalan, pametan i poslušan dečak. I odjednom je počeo da tetovira svoje telo napisima «crna krv». Neshvatljivo odakle, ali u njemu je buknula mržnja prema ocu. Iznenada izjavljuje: «Boga nema, ja u to ne verujem, šta je Bog, Bog – to je vetar, da li ga je neko ikada video?» Zatim je dečak počeo da čuje glasove koji su mu govorili da je najbolji, najpametniji, da uzme nož i obračuna se sa svakim ko mu se suprotstavi. I dečak, užasnut, grli svoju majku, plače i moli: «Mama, spasi me od ovoga, ludim!»

«A da li znate koji uzrok svega toga? – obraćam se utihnuloj sali.  – Njegovi roditelji su se često svađali i njegova majka je neprestano osuđivala oca. Pri tome ga je volela i praštala mu, ali svejedno osuda i prezir su izbijali. Za vreme trudnoće, takođe nije mogla da se uzdrži od osuđivanja. A sada se kod nesrećnog deteta mogu uočiti svi znaci satanizma i opsednutosti.»

Dakle, čovek koji sebi dozvoljava da osuđuje oca i majku, zasigurno čini samoubistvo. Zato se u petoj zapovesti ističe da će duže živeti oni koji poštuju svoga oca i majku. Postoji još jedan uzrok mogućeg nepoštovanja roditelja, a to je: izbegavanje staranja o njima u starosti, žrtvovanja bilo čega zbog njih. Pohlepan, zavidan i sebičan čovek ne može da poštuje svoje roditelje. Zaključak je jednostavan: pohlepni, zavidni i sebični ljudi ne žive dugo.

Šesta, sedma i osma zapovest govore o tome da se ne sme ubijati, činiti preljubu i krasti. Kada čovek krade, otima i ubija to znači samo jedno: on neće da razvija svoju unutrašnju energiju i uveća svoje blagostanje. On se odriče od rasta unutrašnje energije i od ljubavi. Jednostavnije je oteti od drugog, a ako se suprotstavi ubiti ga. Ali ubistvo čoveka zbog ljubomore, pohlepe, koristi ili mržnje, učvršćuje programe potreba i odricanja od ljubavi, ne samo u podsvesti samog čoveka, već i njegovih potomaka do četvrtog kolena. Da bi ukrao, oteo ili ubio, čovek mora da se odrekne ljubavi prema drugom čoveku, jer ljubav nas čini jednom celinom.

Cilj preljube je zadovoljstvo. Nedavno me je jedan pacijent pitao: «Kako da odredim da li mi se neka devojka zaista sviđa ili ne?» - «Veoma jednostavno, - odgovorio sam. – Ako vrelinu i patnju osećate ispod pojasa, bolje je da savladate vaša osećanja. Ako su vaše oči očarane, glava i svest, takođe savetujem, sačekajte. A ako teskobu i privlačenje osećate u grudima i srcu onda je to blizu pravog osećanja».

Za stvaranje potomaka troši se ogromna količina fine energije. Ako je čovekov cilj seksualno zadovoljstvo, dolazi do brzog trošenja strateških zaliha u duši. Čovek za koga je seks glavno zadovoljstvo u životu vrlo brzo iscrpljuje ne samo svoje zalihe budućnosti, već i svoje dece.

Sada se svi procesi ubrzavaju i već možemo primetiti, da čovek koji je opsednut seksom, postaje homoseksualac ili impotentan. Često takvi ljudi postaju i pedofili. U vreme polnog sazrevanja za hormonsku promenu u organizmu, troši se ogromna duhovna energija, koja ga priprema za buduće rođenje deteta. Kod dece, koja nisu ušla u period polnog sazrevanja, ta energija još nije potrošena. A kod pedofila te enerije već nema, jer je on u suštini energetski vampir. Zašto pedofili često ispoljavaju sadizam i spremnost da ubiju žrtvu? Zato što kada se čovek plaši ili umire ispušta veliku količinu energije kojom se hrani vampir-pedofil. Zato ni jedna svetska religija ili kultura nije odobravala pohotu. U paganskim kultovima pohota se često smatrala velikom vrlinom. Razvrat uvek ide pod ruku sa nasiljem i ubistvom. Setite se rimskog cara Kaligule.

Deveta zapovest: Ne svedoči lažno. Lažno svedočenje je najobičnije otimanje, samo rečima. Rečima možemo ubiti, uzeti čoveku novac, čast i život. Čoveku za koga je najveća sreća dobiti i oteti, potkazivanje i kleveta su potpuno normalne pojave koje mu pomažu da dođe do cilja, na spolja gledano, zakonit način.

Pošto današnji svet sve više tone u paganstvo, ovakve pojave postaju sve češće. Telo i život čoveka su u savremeni demokratijama odlično zaštićeni, a duša je potpuno nezaštićena. Zato je u takozvanoj razvijenoj demokratiji moguć svaki prestup protiv duše. U savremenom svetu, verovatno, samo islam i u poslednje vreme Pravoslavna crkva, dosledno, govore o potrebi zaštite moralnih vrednosti. Tako dakle, mnogi ljudi uništavaju svoju budućnost ne znajući da to čine. A kada im u tome pomažu društvo i država, tek onda nisu svesni pogubnosti onoga što rade. Ali zalihe budućnosti brzo se tope pa se zato poštovanje Deset Božijih zapovesti danas pojavljuje kao sredstvo za preživljavanje i samoočuvanje.

Mladi čovek, koji je sedeo u prvom redu, neočekivano je podigao ruku; hoće da postavi pitanje:

- Na jednom predavanju ste govorili da je judaizam škola, a hrišćanstvo univerzitet. Da li još uvek to mislite?
Potvrdno klimam glavom.

- Da.

- Dobro, - kaže on, - u judaizmu se smatra da nije moguća dopuna i izmena Tore, a Isus Hristos je napravio novu religiju. I zato je prirodno što je mi ne prihvatamo.

- Evo zamislite, - kažem, - muž i žena su začeli dete i ono se rodilo. U odnosu prema roditeljima postoji li nekakva dopuna ili ne? Logično je pretpostaviti da se u njemu nalaze samo geni oca i majke, dodataka ne može biti. Dete nosi u sebi telo oca i majke, njihove karaktere, a ponekad čak i navike. Ali to je potpuno nova ličnost koja se razlikuje od oca i majke. U toj ličnosti se nalazi nešto sasvim novo. Otkuda je to novo došlo? Odozgo. (od Boga)

Dakle, judaizam govori o tome kako ljudi treba da se odnose jedan prema drugome, o tome kako treba da se odnose prema Bogu. A Hristos objašnjava, kakav treba da bude sam čovek, šta treba da oseća. Sve Hristove zapovesti se odnose na unutrašnje stanje čoveka. Zato se u judaizmu Svevišnji nalazi negde iza granica naših osećanja, predstava, saznanja, a u hrišćanstvu On se nalazi istovremeno i u nama. Zato veliki zanačaj dobija naše unutrašnje stanje. Za judaizam greh je nepravilno ponašanje, iako deseta zapovest govori: ne poželi ženu bližnjeg svoga, njegovu stoku i imanje, pomažući time obrazovanje i pravilnih osećanja.

Hristos govori o ponašanju naše duše, o tome, da glavni greh  nije spolja, već unutra. Naša nepravilna osećanja rađaju agresvno i grešno ponašanje. Spoljašnje pristojno ponašanje može iza sebe skrivati izopačena osećanja. I ako u duši čoveka nema ljubavi, on će u najdubljim svojim osećanjima neizbežno biti  potrošač, i to će se pre ili posle ispoljiti u njegovom ponašanju. To jest, osećanje jedinstva sa Tvorcem, koje se ispoljava kao ljubav,  mnogo je bolji vaspitač nego zapovesti kojima se propisuje pravilno vaspitanje.

Nevolja je u tome, što mnogi, ako ne i većina onih koji sebe nazivaju hrišćanima, nisu naučili da pravilno vole, a prema judaizmu i njegovim glavnim zapovestima počeli su da se odnose suviše nadmeno. I dobili smo da su mnogi, ne završivši školu, pokušali da se odmah upišu na univerzitet. A ishod se ispoljio u stanju predškolaca

Previše je onih koji kradu, lažu, korist im je jedina vodilja, a pri tom sebe nazivaju hrišćanima, vernicima. Deca takvih ljudi često postaju ateisti, no pri tome oni ne odbacuju veru u Boga, već izobličenu, nepravilnu predstavu o Tvorcu. Kod mnogih vernika Božanska logika je neprimetno zamenjena ljudskom. Pre ili posle to vodi u ateizam.

Ljubav je uvek bila, jeste i biće važnija od propisanih naredbi i pravila. Nijansa je u tome što čovek često gubi izvornu, pravu Božansku ljubav, čak i ne shvatajući to. I tada, da bi preživeo i sačuvao potomstvo, potrebno mu je da sledi religiozna i moralna pravila. Dakle, većina je, ne naučivši da radi jedno, odbacila drugo. A kada  čovek izgubi sadržinu, suštinu grčevito se drži forme. Zato u hrišćanstvu postoji tako veliki broj pokreta i sekti, a nemilosrdna i neprekidna borba sa jeresima nije bila naročito uspešna.

Što se tiče budućnosti, upravo je Isus Hristos opisao novu, ogromnu opasnost koja se nadvila nad čovečanstvom. Pokazalo se da  potrošnja (potrošački mentalitet, duh) može biti ne samo materijalna, već i duhovna. Kada su moral, pravednost, principi i zakoni važniji od ljubavi, takođe dolazi do uništavanja budućnosti. A odreći se ljubavi da bi se zaštitile duhovne vrednosti, daleko je lakše nego kada je reč o materijalnim. Duhovnost je uvek bila neraskidivo vezana sa verom u Boga. Nikome nije padalo na um koliko i  ona može biti opasna.

Hristos otvoreno govori o tome da je osuđivanje i preziranje drugih ljudi opasnije od ubistva, preljube i krađe. Carinik – čovek u ljubavi sa Rimljanima, koji ubira poreze od svoje braće, ali koji iskreno ispoveda svoje nesavršenstvo  u svojoj molitvi, po tvrđenju Isusa Hrista, dobiće  Božiju milost. Upravo on, a ne farisej, koji stoji u sred hrma, gordeći se svojom pravednošću i savesnim poštovanjem svih pravila.

Glavni greh u vasioni je gubitak ljubavi i jednistva sa Bogom. Odreći se osećanja sopstvene ispravnosti, sopstvenog savršenstva, nadmoći nad drugima, mnogo je teže nego se odreći  novca i materijlanog bogatstva. Ali čak i najmanje osećanje nadmoćnosti svedoči o gubitku ljubavi. Pošto se ljubav pojavljuje kao simbol potpunog jedinstva vasione, gde ne postoji prostor i vreme, ona isključuje shvatnje višeg i nižeg, većeg i manjeg. I čovek koji uporno neguje osećanje svoje nadmoći nad drugim ljudima, osećanje ispravnosti i savršenstva, gubi ljubav mnogo brže nego onaj koji se klanja svojim željama i novcu.

Đavolov greh, shvaćen kao davanje prednosti duhovnim vrednostima nad ljubavlju, ostvaruje se u Evinom grehu, koji se ispoljio kao spremnost da se, svoje telo i čulnost, postave iznad ljubavi prema Bogu. Kada se savlada podsvesno vezivanje za  više oblike ljudske sreće, lako je prevladati vezivanje za  njene spoljašnje, materijalne vidove. Život na našoj planeti se u materijalnom obliku ovaplotio pre nekoliko miliona godina, ali na duhovnom, na nivou polja, život je postojao mnogo ranije. Dokaz za ovo je veoma jednostavan. Kada čovek upadne u komu ili umire, njegova duša nastavlja da postoji blizu tela, ali ipak odvojeno od njega. Iz toga sledi da je duša prevashodna u odnosu na telo. Iako postoji i obrnuta veza – telo može biti instrument kojim će se uticati na razvoj duše.

Saglasno tome, čovek ima razne slojeve svesti: one koji zavise od tela, i one koji se pojavljuju kao primarni, glavni, koji su odlučujući,  u odnosu na telo – upravljajući, nadređeni, oni koji ne nestaju posle smrti. Dakle, naše materijalno telo stari, urušava se i umire, i mi u našoj podsvesti shvatamo, osećamo njegovu kratkovečnost. To nam pomaže da savladamo vezivanje za telo i materijalno bogatstvo. Pošto su duhovne strukture mnogo dugovoečnije, savladati vezanost za njih i oslanjanje na njih, mnogo je teže. Upravo visoka duhovnost, ako se izgubi ljubav, pretvara čoveka u đavola. I što je njegova duhovnost veća, što su šire njegove mogućnosti, to je opasniji gubitak ljubavi za takvog čoveka. Današnja civilizacija krupnim koracima ide ka satanizmu, pošto je danas u vaspitanju dece glavno razvijanje sposobnosti, intelekta, ambicija.

Zato se u svetu  deset puta povećao broj dece sa psihičkim i duševnim obolenjima. Zato su tako široko rasprostranjene i satanističke sekte. Drvo, koje svojom bujnom krošnjom ubija koren, može se spasiti samo na jedan način – odrezivanjem grana, a ponekad i celog stabla, do korena. Tada koren, upija neophodnu vodu, oživljava i može roditi novo drvo.

Slično ovakvom drvetu, i naša civilizacija neće dugo čekati da se pojavi sažaljivi baštovan. Koliko ja shvatam, taj period je Hristos nazvao dolaskom na zemlju Carstva Božijeg. Budućnost se stvara samo ljubavlju. Ako je gubimo, bilo kakav spoljašnji pokušaj, neće nadoknaditi gubitak.

Često objašnjavam ženama koje ne mogu da zatrudne zašto im se to događa. Govorim im: «Znate li zašto ne možete da zatrudnite? Zato što se dete ne rađa iz vaših principa i pravila, dete se ne rađa iz vaših zahteva i uvređenosti, dete se ne rađa iz vaše ljubomore i koristoljubivosti. Dete se rađa iz ljubavi. Hoćete da rodite dete? Odbacite sve što vas ometa da volite. A ako su za vas vaši principi, shvatanje pravednosti, osećanje sopstvene ispravnosti važnije nego ljubav prema mužu ne nadajte se detetu. Bogu đavoli ne trebaju».

Svaka žena pre začeća, svesno ili nesvesno, mora da prođe glavni test: šta je za nju najvažnije – duhovne, materijalne, duševne vrednosti ili ljubav. U zavisnosti od njenog izbora energija počinje da struji u tu ili neku drugu stranu, i ona dobija ili spaljeno kamenito tlo, koje će se postepeno pretvoriti u pustinju ili plodnu zemlju na kome će biti cvetni vrtovi i zelene šume.

Posle seminara ponovo sam šetao po obali. «Desila se zanimljiva situacija, razmišljam. – Jevreji koji žive u Izraelu ne ističu se svojim sposobnostima i talentima. Ni nauka, ni umetnost, ni ekonomija se ne ističu i nisu iznad proseka. Mnogi iseljenici su mi sa gorčinom govorili da su pošli u obećanu zemlju, a došli su u običnu kapitalističku državu. Otuđenje među ljudima, nemoralnost, prostitucija,  većina ljudi misli samo o novcu. Ali koliko vredi, Jevrej pokazuje u tuđini, posebno u situacijama kada je ponižen, pre svega moralno. Tada se u njemu otkrivaju, odjednom, neverovatni talenti. Zašto? Odgovor je prilično prost.

Genije bez ljubavi – to je đavo. Ako čovek u sebi nema vere, otvaranje talenata za njega je pogubno. U genima jevrejskog naroda hiljade godina deluje mehanizam okretanja prema Bogu u opasnim situacijama kada je ponižena sudbina, duhovnost, ideali. I tada se kod jednih otvara i ispoljava mržnja, zloba, grubost i ideja potrošnje postaje osnovna. Takvih ljudi je bilo mnogo u vreme Oktobarske revolucije. Takvi su bili Marks i Engels. Ali kod većine plane osećanje ljubavi i vera u Boga. I tada počinju otkrića u oblasti nauke i umetnosti, i tada je moguće ostvariti blagostanje. Primer Izraela već nekoliko hiljda godina, pojavljuje se za celokupno čovečanstvo kao model moguće pogibije i mogućeg spasenja. Vreme će pokazati koji model će prevladati.

 

Izvor: bebamu.rcom