SVE NA JEDNOM MESTU O KONOPLJI, SODI BIKARBONI, B17, LANU, LANENOM ULJU, KOSPICAMA OD BRESKVE, KOLOIDNO SREBRO…

KONOPLJA (Canabis sativa)

 

Po nekima je biljka koju je Bog stvorio kako bi čoveku služila za SVE – kao hrana, lek, miris, energent, gradivni i odevni materijal, stočna hrana, za razne industrijske proizvode i, naravno, za uživanje kao cigara.Postoji i verovanje da je biljka vanzemaljskog porekla, jer je jedina biljka na Zemlji koja se pokazuje u dva vidljiva pola- kao muška i ženska konoplja. Kod svih ostalih biljaka pol se mora otkriti analizom hromozoma.

Muška i ženska konoplja.

Potiče, kažu, sa Kavkaza, baš odakle potiču i prvi ljudi – nefilimi tj. divovi plavih očiju koji su stigli možda i iz svemira. Spustili su se zatim u područije drevnog Sumera i tu su bili doživljeni kao Bogovi koji su došli sa neba. Nazvani su anunaki (oni koji su sišli sa neba) i doneli možda „čarobnu biljku“ – za sve. Bilo kako bilo, u Sumeru je tada pre više od 8 000 godina naprasno nikla civilizacija. „Bogovi“ su stvarali decu sa zemaljskim kćerima i dosta toga je zapisano i u Bibliji.Da li su se pre 8 000 godina u Sumeru oblačili u životinjsku kožu ili su možda znali za tkanje od konoplje? Čime li su drevni Sumerci vezivali svoje brade?zapis o njenoj preradi. Prvi usev koji je čovek uopšte počeo da uzgaja u mnogim državama sveta bila je konoplja.Konoplja se izgleda pominje i u Bibliji: „Posejaću ću za njih biljku o kojoj će se nadaleko čuti, i neće više biti gladi na ispošćenoj zemlji“. (Jezekija 34/29) .I danas bi glad u svetu bila potpuno iskorenjena kada bi se gajenje konoplje moglo obavljati slobodno. Njeno seme sadrži jedan od najvećih izvora proteina u prirodi. Konoplja poseduje masne kiseline koje potpuno čiste telo od holesterola. Ove masne kiseline ne nalaze se više nigde u prirodi. Jedite nekuvane semenke konoplje (ukoliko je nadjete po radnjama).Zovu je još bhang, gandža i hašiš. Reč kanvas je holandska reč za konoplju.„Gandža je, medju Pigmejima, jedina kultivisana biljka. Bilo bi zaista interesantno ako u ljudskoj istoriji kultivisanje konoplje vodi pronalasku zemljoradnje, a samim tim i civilizaciji, “ primetio je Karl Sejgan.

BILJKA ZA SVE

Uzgajanje konoplje kao i njena prerada nekada je bio jedan od najunosnijih poslova širom sveta, posebno u SAD. Konoplja je nazivana „usev od milijardu dolara“. To je bilo vreme kada je prodaja konoplje od jedne žetve mogla da zaradi preko milijarda dolara i to često u kešu. Konoplja je sve do 20. veka bila naisplativiji usev na tržištu. U Americi je proizvodnja konoplje dostigla vrhunac 1850. u Kentakiju, kada je proizvedeno 40 000 tona.Od 1631. do 1800. zakonsko sredstvo plaćanja poreza u Americi bila je isporuka konoplje. Koliko je konoplja bila važna za državu pokazuje i podatak da su svi oni koji su odbijali da gaje konoplju u 17 i u 18. veku dolazili pod udar zakona i oporezovani su dodatno. U Virdžiniji se za izbegavanje plaćanja ovog poreza išlo i u zatvor. Onima koji su uzgajali konoplju država Virdžinija je davala posebne dotacije.Džordž Vašington, Tomas Džeferson i mnogi drugi bavili su se uzgajanjam konoplje. Džeferson je čak krijumčario seme konoplje iz Kine u Francusku, a zatim u Ameriku. Džeferson je prvi patentirao specijalno konstruisanu mlatilicu za konoplju kojom se razdvajala drška od korisne mase i vlakana, i to mnogo brže nego što je to radjeno ručno močenjem.Bendžamin Franklin je bio vlasnik jedne od prvih fabrika za preradu konoplje u Americi.Novinar i publicista, Dag Jurči, koji je sakupio mnoge od ovih zanimljivih podataka o konoplji tvrdi i da je rat 1812. vodjen zbog konoplje, jer je Napoleon želeo da preseče izvoz konoplje iz Rusije u Englesku. Zašto je Englezima bila toliko potrebna konoplja? Pre svega zbog potreba mornarice. Četiri hiljade godina 90 % svih brodskih veziva i jedara pravljeno je od kanabisa, a Engleska bez brodova bila bi za Napoleona lak plen.Prva biblija, geografske mape, pomorske karte, zastave, prvi nacrt američke Deklaracije o nezavisnosti i američki ustav bili su na papiru ili platnu od konoplje. Punih 150 godina Britanska enciklopedija se štampala na papiru od konoplje. Zapravo sve školske knjige do 1880. bile su štampane na papiru od konoplje.Skoro 80% odevnog tekstila, odeće, platna, zavesa, krevetskih posteljina itd. bilo je napravljeno od konoplje sve dok 1820. nije predstavljen pamuk „kao bolji“. Originalni džins koji je pravio Levi Štraus bio je od konoplje i to je bila praktično nepoderiva odeća koju su nosili američki goniči stoke. Današnje farmerke od pamuka, znamo svi, veoma brzo se otrcaju.Možete li da zamislite da čitavog života nosite samo jedne farmerke? I onda ih nasledi vaš sin, a onda unuk. Biznis sa džinsom bi načisto propao, zar ne?Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su radjene najčešće na platnu od kanabisa.Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Daleko manje nagrizajućih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konolje ne žuti i veoma je trajan. Biljka raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drveću potrebno više godina.Godine 1916. američka vlada je izračunala da će do 1940. sav papir moći da se pravi od konoplje i da više neće biti potrebno da se seče drveće. Ista vladina studija je pokazala da se od jednog jutra zasejanog konopljom dobije sirovine za papir koliko od 4,1 jutra zasejanog drvetom. „Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugrožava prirodnu okolinu“, zapisano je u američkom biltenu br.404 koji izdaje američko ministarstvo za poljoprivredu.Ako bi svi plastični proizvodi umesto od naftnih derivata bili pravljeni cedjenjem ulja iz konoplje, prirodno bi se razgradjivali. Trebalo bi ih samo nakon upotrebe smrviti. Plastika od naftnih derivata se ne razgradjuje. Današnja plastika od nafte zato teško zagadjuje okolinu, ali ekologija se očigledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije.Kvalitene boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. Čak 58.000 tona konopljinog semena korišćeno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. godine.Lekovi od konoplje su godinama bili podržavani od Američke Medicinske Asocijacije. Danas se kanabis kao lek daje samo malom broju ljudi, dok je većina naterana da koristi razne druge hemikalije. Ipak, samo je konoplja pouzdano blagotvorna za ludsko telo.Prvi model automobila Henrija Forda, „Model-T“, napravljen je da ide na gorivo od konoplje i imao je panele od konopljine plastike koji su izdržavali udar 10 puta jači nego čelik. („Popular mechanics“ 1941.)Mercedes-Benz C klase ima preko 30 delova koji se i danas izradjuju od konoplje.Konstrukcija ove kuće u Francuskoj je u potpunosti uradjena od konoplje.Inovacije u poljoprivrednim mašinama 1930. godine, posebno pronalaskom brzog decorticator-a, mašine za guljenje, koja je bila daleko savršenija od Džefersonove mlatilice, obrada konoplje bi se toliko pojednostavila da bi nastala prava revolucija u izradi proizvoda od konoplje. To bi donelo ogromnu dobit svima u ovom biznisu.Preko pet stotina bio-razgradivih proizvoda se moglo praviti od konoplje, uključujući i njeno korišćenje kao pogonskog goriva, umesto otrovne nafte. Samo uzgajanje konoplje je moglo otvoriti milione novih radnih mesta, ne samo u SAD već i u mnogim drugim državama sveta. Ali…

KONOPLJA DOBIJA NEPRIJATELJE

Vilijam Rendolf Herst, poznat iz filma kao Gradjanin Kejn, i njegov „Hearst Paper Manufacturing Division“ , posedovao je brojne pilane i ogromnu zemlju na kojoj je uzgajano drvo za proizvodnju papira. Herstova kompanija je bila najveći snabdevač svih fabrika papira u SAD. Pored toga bilo je vlasnik nekoliko najuticajnijih novina. Vilijam Herst je tako bio u poziciji da ostane bez unosnog biznisa, u kome je još njegov otac počeo da zaradjuje stotine miliona dolara, ukoliko bi se umesto drveta kao glavna sirovina u izradi papira našla isplativija i manje štetna konoplja.I njegov poslovni partner i prijatelj Lamont Dipon (Du Pont) imao je sličan problem pošto je već ušao u ogromne investicije u poslovima oko prerade nafte. Korporacija Diponovih je 1937. patentirala proces dobijanja sintetičkih materijala od nafte i uglja. Tu su bili plastika, celofan, celuloid, metanol, najlon, rajon, teflon… Diponova korporacija je proizvodila i sve hemikalije koje su se koristile u dobijanju papira iz drveta.Dipon je podsticao svoje deoničare da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sintetičkih materijala.Ukoliko bi vlada SAD prihvatila prevashodno konoplju u industrijskom korišćenju (pošto je bila prirodna i nije uopšte zagadjivala sredinu za razliku od petrohemijske industrije) obe porodice bi izgubile milijardu dolara od investicija plus unosan biznis.Pojava Fordovog automobila od konoplje bila je poslednji znak za uzbunu.Kada je glavni Diponov investitor u petrohemiju Endriju Melon postao Huverov sekretar državne blagajne, imenovao je svog budućeg zeta, Harry J. Anslingera da rukovodi Federalnim biroom za narkotike i opasne droge.Ovi poslovni i politički saveznici održavali su često tajne sastanke na kojima su razmatrali aktuelnu državnu politiku. Tako su zaključili da konoplja postaje izuzetno opasna za njihove investicije u petrohemiju.Skovan je pakleni plan: konoplja se mora zaustaviti!

TRAVA – MARIHUANA – KANABIS SATIVA JE LIJEK

Marihuana u medicini

Nakon Napoleonova i britanskog pohoda na Indiju i Egipat stanoviti W. B. O’Shaughnessy, profesor kemije i prirodne filozofije, potrudio se još 1839. godine poceprkati po starim indijskim zapisima na koje je nabasao u Calcutti, pa cak provesti inicijalna ispitivanja na životinjama. Zakljucio je da se kanabis može rabiti kao sredstvo za stišavanje bolova, protiv reumatizma, jakih napada epilepsije kod djece i u još neke druge svrhe. Francuski je psihijatar J. J. Moreau vjerovao da marihuana može pomoci osobama koje pate od mentalnih problema, a droga se uskoro našla i u Americi, gdje je postala sastavni dio niza preparata, od kojih je bio osobito popularan alkoholni “Tildenov ekstrakt”.U drugoj polovici 19. stoljeca jedan je 16-godišnjak uzeo malo preveliku dozu ljekovitih kapi. Njegovo je ime bilo Fitz Hugh Ludlow, a prvi je opisao što to znaci biti “high” od kanabisa. Smatrao je da je pomocu cudne droge, koja ga je koštala svega 6 centi, putovao u misticne regije opisane u uzbudljivoj istocnjackoj literaturi. Time je zapravo otvorio vrata marihuani i hašišu kao rekreacijskim drogama. Ili, bolje receno, on je prvi jedan medicinski preparat iskoristio kao narkotik, to opisao i tako otvorio put za nešto što ce u narednom stoljecu na Zapadu postati prava nocna mora.S vremenom se lista oboljenja koje se moglo tretirati s kanabisom postupno proširivala, pa je tako obuhvatila niz psihickih problema poput melankolije, histerije, migrene, delirium tremensa, neuralgija, nesanice i nocnih mora. Prema jednom popisu iz 1923. godine, kanabisovi su preparati korišteni i kod gonoreje, prostatitisa, cistitisa, dismenoreje, a u formi cigareta protiv emfizema, astme i kronicnog kašlja. Vec sam ranije spomenuo da kanabis uklanja bolove, pa su ga lijecnici u to doba rabili u slucaju bolova u crijevima i želucu, bez obzira radilo se o karcinomu, ciru ili nekoj drugoj komplikaciji.Imao sam se prilike u Indiji uvjeriti da njihovi lijecnici, osobito ajurvedski, rado kod bolova u utrobi preporucuju kanabisove pripravke. Kada sam jednom putovao preko Dehra Duna prema himalajskom lancu, dan prije no što sam napustio Delhi i krenuo na sjever, spopali su me neugodni bolovi u podrucju abdomena, koje sam olako pripisao prolaznim smetnjama izazvanim jakim indijskim zacinima. Pitao sam lijecnika ashrama u kojem sam prespavao što mi je ciniti obzirom da nije bilo nacina kako odgoditi put. Kada sam mu opisao podmuklu bol s lijeve strane i cudan pritisak odozdo prema gore, odnekuda je izvadio malu plasticnu bocicu ispunjenu smedom tekucinom. Objasnio mi je da ne smijem uzimati previše kapi, možda 10 ili 15 u malo vode, najbolje prije spavanja. Nije mi rekao o kakvu se preparatu radi, niti sam ga ja o tome bilo što pitao. Vec u Dehra Dunu u vecernjim sam satima osjecao da mi se stanje pogoršava, cudan je pritisak popracen nekom neobicnom nelagodom rasao. Uzeo sam kapi i stanje se smirilo. U razdoblju od 11 dana koliko sam proveo na putu koji je završio u Delhiju, stalno sam održavao nekakvu ravnotežu uzimajuci kapi koje mi je dao doktor iz ashrama. Znao sam da nešto nije u redu, ali su kapi uvijek na kraju potisnule simptome. Po povratku u glavni grad Indije pitao sam o kakvim se kapima zapravo radi i saznao da su bazirane na kanabisu. Vrativši se u Europu iz nalaza urina i krvnog seruma postalo je jasno da sam, ustvari, imao problema s gušteracom, koja se valjda uzrujala zbog južnoindijske kuhinje. Moj je put na sjever predstavljao nerazumni rizik, kojega cijelo vrijeme uopce nisam bio svijestan. I danas sam uvjeren da su mi kanabisove kapi pomogle.Uz navedene bolesti, kanabis se pokazao efikasnim u borbi protiv herpesa, raspuklina na površini kože, groznica, tetanusa i kolere. Od svih nabrojenih bolesti kojima su se suprotstavljali kanabisom u tim ranim dvadesetima ovog stoljeca, lijecnici izdvajaju migrenu kao onu kod koje je droga uzimana u kontroliranim dozama dala najbolje rezultate.

Jamacno je sudac Young imao cvrste argumente kada je dao malo prije citiranu izjavu o korisnu djelovanju kanabisa, ako se on koristi u medicinske svrhe i pod kontrolom strucnjaka. Medu njih sigurno spadaju spoznaje o tome da kanabis pomaže osobama oboljelima od teške i neizljecive autoimune bolesti oznacene sa slovima MS – multiple skleroze. Ovo oboljenje izaziva grcenje mišica i oboljeloga postupno veže uz invalidska kolica. Neki americki pacijenti oboljeli od ove opake bolesti tvrdili su da im je marihuana pomogla koji puta cak do te mjere da su mogli ustati iz kolica. Dr. Lester Greenspoon u jednoj publikaciji koju je objavilo Sveucilište Stanford, opisuje mladog covjeka koji pati od potpune paralize nastale uslijed ranjavanja zbog nespretnog rukovanja oružjem. Jaki bolovi koji se javljaju u mišicima nestaju u roku od nekoliko minuta nakon popušenog “jointa”, tvrdi Greenspoon, a iznosi i vlastitu tragediju. Njegov je sin Danny sa 14 godina obolio od leukemije i patio od jakih mucnina i povracanja nakon provedene kemoterapije. Nakon primjene kanabisa mucnine su gotovo nestale i djecak je mogao normalno jesti. Nažalost, njegova se bolest na kraju pokazala fatalnom.Poznato je da su americke vlasti iznimno dopustile pušenje marihuane bolesnicima oboljelima od neizljecivih bolesti, a prema mnogima, kanabis je pomogao i kao sredstvo za uklanjanje neugodnih simptoma koji se javljaju nakon kemoterapije i slicnih zahvata.Glaukom, teška bolest ociju, po svemu sudeci najbolje se može kontrolirati upravo kanabinolima iz marihuane. Radi se o oboljenju kod kojeg ocni tlak raste i tako oštecuje ocni živac. Još 1976. godine, tada 28-godišnji Bob Randall ušao je u americku povijest kao prva osoba kojoj je službena medicina propisala uzimanje marihuane. Covjek koji je bolovao od glaukoma i više nije reagirao na nijedan poznati lijek protiv ove bolesti, dobio je preporuku svog lijecnika da uzima marihuanu, koja je jedina, osobito u vecernjim satima, mogla kontrolirati njegov ocni tlak. Pušio je oko šest “jointova” dnevno, a taj je primjer potakao brojna istraživanja, s ciljem da se utvrdi na koji nacin marihuana može pomoci osobama oboljelima od ove bolesti. Po svemu sudeci, zagovornici legalizacije marihuane imaju podršku nekih oftalmologa koji misle da ova droga doista može uciniti ono što nije u stanju nijedan do sada poznati lijek.Kemicari su nastojali identificirati koji spoj iz konoplje djeluje ozdravljujuce kod spomenutih bolesti. Naime, jedini sintetski kanabinoid, komercijalna imena “Nabilone”, koji je legaliziran u Velikoj Britaniji, povucen je iz prodaje jer je vrlo negativno utjecao na laboratorijske životinje, a pokazivao je i loše strane u primjeni na ljude. U konoplji su pronadeni mnogi spojevi, njih osamdesetak, koji bi mogli igrati neku ulogu u njenoj biološkoj aktivnosti. Izgleda da su u normalnim dozama korisni i, uvjetno, bezopasni samo onda kada su zajedno, dakle u biljci. A to je za znanost teško prihvatljiva istina, jer je u takvu slucaju nemoguce, ako govorimo o medicinskoj primjeni, odrediti tocnu dozu koju treba primijeniti u pojedinim situacijama. Da o razlicitom kemijskom sastavu koji nalazimo u kanabisu razlicita porijekla ni ne govorimo. Usprkos opširnim i ambicioznim istraživanjima u kojima se iz kanabisa željelo odvojiti ono što ozdravljuje, u ovom trenutku se ne cini da je moguce proizvesti kanabis u tabletama.

SEME  KONOPLJE – SAVRSENA NAMIRNICA ZA BOLJE ZDRAVLJE

http://zdravirecepti.blogspot.com/2011/05/seme-konoplje-savrsena-namirnica-za.html?spref=fb

Seme konoplje ima lep orašast ukus Skoro 55% srpske populacije umire od kardiovaskularnih bolesti, a ova statistika je iz godine u godinu sve nepovoljnija. U Srbiji svakih 15 minuta jedna osoba premine od posledica bolesti srca ili krvnih sudova. Pored ovoga, godišnje od raka oboli 35.000 ljudi, dok 21.000 stanovnika umre od te bolesti, pokazali su podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.Takođe, primetan je i oslabljeni imunitet stanovništva na virusne i bakterijske infekcije, a uzrok tome, kao i u prethodno navedenim problemima, prvenstveno treba tražiti u – nepravilnoj ishrani, zasnovanoj na prekomernoj upotrebi životinjskih proizvoda (naročito mesa i mleka).Kako je pokazao više od dve decenije dug naučni eksperiment “Kineska studija” (China Study), koje je sproveo dr T. Colin Campbell, pod patronatom uglednih naučnih institucija kao što su Cornell University, Oxford University i Kineska akademija preventivne medicine – ishrana bogata životinjskim proizvodima je glavni uzrok oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, raka, dijabetesa i mnogih drugih bolesti. Pored već skoro svima poznatog podatka da konzumacijom životinjskih proizvoda (meso, mleko, jaja), unosimo u organizam loše zasićene masnoće i holesterol, “Kineska studija” je pokazala i da su sami životinjski proteini štetni za ljudsko zdravlje, tj. da je njihova konzumacija u direktnoj vezi s mnogim oboljenjima.Nažalost, veliki broj ljudi i danas, pored brojnih načnih dokaza, veruje da je biljna ishrana nepotpuna, a da je naročito siromašna nekim esencijalnim (neophodnim) amino-kiselinama (gradivni blokovi proteina). Činjenica je, međutim, da uravnotežena i pravilno kombinovana biljna ishrana u potpunosti zadovoljava potrebe za esencijalnima amino-kiselinama, kao i da mnoge biljne namirnice sadrže takav amino-kiselinski sastav, koji je po kvalitetu ravan mesu, mleku ili jajima. Velika reklama koja je pratila soju proteklih decenija dovela je takođe do zablude da je to jedina biljka koja po proteinskom sastavu može da “parira” životinjskim proizvodima. Istina je da postoje i druge biljne namirnice koje sadrže u sebi sve esencijalne amino-kiseline u potrebnom odnosu, odnosno predstavljaju kompletan protein. U te namirnice spada i seme konoplje, koje stiče sve veću popularnost, ne samo zbog svog proteinskog sastava, već i zbog idealnog odnosa omega-3 i omega-6 masnih kiselina u svom sastavu. Omega 3 masne kiseline, ključne za zdravlje srca i krvnih sudova, nalaze se u značajnijoj količini još u plavoj ribi i lanenom semenu. Nažalost, riba je sve više zatrovana teškim metalima, dok laneno seme, kao i soja, sadrži velike količine fito-estrogena – supstanci koje, prema nekim mišljenjima, mogu poremetiti hormonski balans u organizmu. Seme konoplje se prema tome izdvaja kao jedinstvena namirnica koja sadrži kvalitetan, kompletan protein, kao i zdrave omega-3 masne kiseline, mnoge minerale i za bolje varenje korisna vlakna – a da pritom nema u sebi fito-estrogene, niti bilo koje druge štetne supstance. Pogledajmo zato sada detaljnije u sastav ovog čudesnog semena pomalo zaboravljene biljke – konoplje.

PROTEINI SEMENA KONOPLJE I IZGRADNJA ŽIVOTA I IMUNITETA

Postoji osam amino-kiselina koje naš organizam ne može stvoriti i još dve koje ne može sintetizovati u dovoljnoj količini. Te amino-kiseline nazivamo “esencijalnim” (neophodnim) i moramo ih unositi putem hrane, dok će ishrana bez neke od njih na kraju izazvati bolest i čak – smrt. Ove esencijalne amino-kiseline, zajedno sa 11 drugih koje telo može samo napraviti, povezani su međusobno u proteine. Među biljnim namirnicama, konopljino seme nije jedinstveno po tome što ima sve esencijalne kiseline u potrebnoj količini, da bi se smatralo kompletnim proteinom. Soja, spanać, semenke bundeve ili laneno seme takođe sadrže sve esencijalne aminokiseline. Ono po čemu je jedinstven protein semena konoplje je da 65 % njega čini globulin edestin. Za razliku od vlaknastih proteina, koji imaju samo gradivnu funkciju, globularni proteini imaju ulogu u pravilnom funkcionisanju mnogih ključnih procesa u telu. Edestin u semenu konoplje je globularni (biološki aktivan) protein, koji ljudski organizam koristi za izgradnju anti-tela (imuno-globulina) – ili ukratko rečeno: imuniteta, odnosno otpornosti tela na infekcije. Naime, sposobnost tela da se odupre i oporavi od bolesti zavisi od toga koliko brzo može da proizvede ogromne količine antitela za odbranu od prvog napada. Ukoliko nema dovoljnog startnog materijala – proteina globulina, da snabde “armiju” antitela, organizam podleže bolesti. Edestin se takođe koristi i za izgradnju hormona, hemoglobina i enizma. Edestin, pored svega ovoga, ima nizak sadržaj fosfora, pa ne opterećuje bubrege, kao što to čine fosforom bogati proteini u hrani životinjskog porekla, kao i u nekim mahunarkama. Ono što je jedinstveno kod konoplje, pored toga da sadrži 65% edestina,  je činjenica da ostatak proteina u njoj čini albumin, druga vrsta proteina, ista ona koja se nalazi u belancetu jajeta. Albumini su glavni proteini krvne plazme i igraju ključnu ulogu u mnogim važnim hemijskim procesima.Zbog svega navedenog, može se reći da seme konoplje pruža telu sve esencijalne amino-kiseline potrebne za održavanje dobrog zdravlja.

MASNOĆE U SEMENU KONOPLJE

Oko 5 % težine semena konoplje čini ulje semena konoplje. Najveći deo ulja semena konoplje čine polinezasićene esencijalne masne kiseline (80 %). Ove masne kiseline, poznate kao omega-3 i omega-6, ne mogu se proizvesti u ljudskom organizmu i moraju  se uneti putem ishrane, pa se zato nazivaju i esencijalnim masnim kiselinama. Ovo najvažnije masne kiseline u ljudskoj ishrani i zdravlju. One su uključene u proizvodnju životne energije iz hrane i kretanje te energije kroz telo. Esencijalne masne kiseline upravljaju rastom, vitalnošću i stanjem uma. Neophodne za pravilno funkcionisanje celog tela, a naročito mozga, mrežnjače, unutrašnjeg uha, nadbubrežne žlezde i testisa. Vrlo je važan međusoban odnos ovih esencijalnih masnih u našoj ishrani – jer previše omega-6 masnih kiselina može da ima i negativan efekat u telu. Zato se preporučuje da odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina ne bude veći od 4:1, a preporučjivo je da on bude i manji. U konopljinom semenu priroda je spakovala omega-6 i omega-3 masne kiseline u idealnom odnosu za ljudski organizam – 3:1, pa je tako ono izuzetno korisno za očuvanje opšteg zdravlja, a naročito kardiovaskularnog sistema. Konopljino seme se može smatrati idealnim izvorom dragocenih omega-3 masnih kiselina za ljude koji ne žele da jedu ribu (gde se one takođe nalaze, ali se i uništavaju kuvanjem) – bilo iz etičkih (vegani) ili zdravstvenih razloga (zbog zagađenosti mora i sve većeg prisustva teških metala u ribi).

ČUVANJE I SKLADIŠTENJE

Oljušteno seme konoplje je veoma osetljivo na kontakt s kiseonikom i brzo užegne, ako se nepravilno čuva. Zato je najbolje da ga držite u zamrzivaču, dobro zatvoreno u kesi, sa istisnutim viškom vazduha.

PROIZVODI

U ponudi na našem tržištu nalaze se sertifikovano organski proizvodi od semena konoplje rumunskog proizvođača “CANAH”, koji su, zbog svog kvaliteta, već stekli veliku popularnost u SAD, Kanadi i Evropi.

CANAH HEMP NUTS (oljušteno organsko seme konoplje).

CANAH oljušteno seme konoplje

Ima lep orašast ukus, koji podseća na mešavinu arome pinjola i suncokreta. Može se koristiti kao užina, za posipanje jela ili pripremanje biljnog mleka i “milk-šejkova”. U svom sastavu ima 30% kompletnog proteina i 41% ulja sa idealnim odnosom omega-6 i omega-3 masnih kiselina (3:1). Bogato je mineralima: kalijumom, kalcijumom i naročito magnezijumom, koji u sprezi s kvalitetnim proteinima i masnoćama konopljinog semena daje organizmu snagu, potrebnu prilikom većih fizičkih napora (sport, stres). Zbog izuzetnog nutritivnog sastava preporučuje se trudnicama i dojiljama. Sadrži dosta vitamina E.

CANAH HEMP OIL (organsko ulje od semena konoplje).

CANAH konopljino ulje

Savršen, orašast ukus konopljinog ulja obogatiće mnoga jela. CANAH konopljino ulje se dobija hladnim ceđenjem semenki konoplje. Specijalna tamna staklena boca štiti osetljivo konopljino ulje od oksidacije. Kako bi sačuvalo kvalitet, konopljino ulje se čuva u frižideru. Pored čistog ulja, proizvode se i verzije sa ekstraktima bosiljka, čilija i belog luka. Sadrži 89% polinezasićenih masnih kiselina, sa sa idealnim odnosom omega-6 i omega-3 masnih kiselina (3:1). Izuzetan je izvor vitamina E (100-150 mg/100g). Nije za kuvanje, jer se tako uništava njegov dragocen sastav.

CANAH HEMP PROTEIN POWDER (protein za sportiste od organskog semena konoplje).

CANAH protein za sportiste

Sadrži 50% kompletnog proteina, sa 21 amino-kiselinom, uključujući i 8 esencijalnih. Lako se vari i apsorbuje, pa ne izaziva nadutost stomaka, čestu kod upotrebe klasičnih proteina za sportiste, na bazi surutke (whey) ili soje. Za razliku od ostalih proteina za sporiste, CANAH protein sadrži i omega-3 masne kiseline, koje su neophodan suplement u sportskoj ishrani. Za razliku od proteina surutke (whey) i soje, alergija na protein konoplje praktično ne postoji. Bez šećera i aspartama. Bez boja, veštačkih aroma i konzervanasa. Bez glutena i laktoze. Za razliku od mnogih vegan proteina za sportiste, koji nisu etiketirani kao “organic”, CANAH protein nije proizveden korišćenjem rastvarača koji imaju negativan efekat na okolinu i ljudsko zdravlje. CANAH protein za sportiste je proizveden tehnikom hladnog ceđenja, predstavlja presan proizvod (raw food) i prilikom njegove proizvodnje nisu korišćeni heksan i drugi rastvarači. Idealan je za sve sportiste, a naročito vegetarijance i vegane.

RECEPTI

Recepti za jela u kojima se koristi seme konoplje će početi polako da se pojavljuju na ovom blogu. U principu, posipaju se po jelima, salatama, sendvičima… Od semenki konolje, uz dodatak vode, može se u blenderu napraviti konopljino mleko (2-3 kašike semenki na 250 ml vode). Mleku možete dodati voće i onda dobijate nešto poput milkšejka: