Prvo ogledalo reflektuje ono što osećamo u određenom trenutku.

To je i najčešća vrsta ogledala u našem životu i vrlo je lako možemo razumeti. Kada oko sebe primećujemo mnoštvo lepih, pozitivnih stvari, radosne ljude, itd... – gotovo sigurno je to zato što se i mi tada divno osećamo. To ogledalo takođe važi i kada osećamo „negativne“ emocije, tj. kada smo besni ili ljuti, gotovo trenutno ćemo naći nekog drugog sa kim možemo da se posvađamo, ne shvatajući da nam ta osoba takođe nepogrešivo drži ogledalo u kome možemo videti svoje emocije u tom trenutku.

Drugo ogledalo reflektuje ono što osuđujemo.

Ukoliko se dogodi da primetimo nešto izuzetno neprijatno u našem svetu, zapitamo se „Da li sam ja zaista ovo što trenutno vidim?“ i dobijamo iskreni odgovor „ne“, onda se možda radi o nečemu što mi duboko u sebi osuđujemo. To možemo primetiti po tome što nas situacija koju primećujemo izbacuje iz unutrašnjeg mira. Ali, ako je naš ultimativni cilj bezuslovna ljubav, nemoguće je voleti nešto što osuđujemo, te je tako poželjno raditi na ovom delu sebe.

Da ne bismo konstantno privlačili u svoj život upravo ovakve situacije, potrebno je da apsolutno prihvatimo ono što vidimo i pronađemo mir sa situacijom. Tek kada pronađemo mir možemo reagovati na pravi način. U protivnom, kada osuđujemo, to je kao da kažemo Univerzumu „Hej ti, nemaš pojma, ja znam šta ko treba da radi na ovom svetu.“ Međutim, u nama su se reakcije iz krivice, bola, besa, mržnje toliko odomaćile da gotovo i ne znamo šta to znači „unutrašnji mir“. Za mene je to nešto apsolutno najdragocenije u ovom našem svetu i kada sam na tom mestu, znam i šta je „prava akcija“ koju mogu da preduzmem u bilo kom trenutku.

Treće ogledalo nam reflektuje nešto što smo dali, izgubili ili nam je oduzeto silom.

Kada sam ovo po prvi put čuo, bio sam potpuno fasciniran. Konačno sam razumeo šta je to „magnetska privlačnost“, koju nauka jednostavno ne ume da objasni. Po učenju Esena, pre dolaska na ovaj svet mi nemamo pol, te kada ga izaberemo, već se odričemo svoje polovine i potom nastojimo da se „iscelimo“ (odnosno postanemo celi) kroz iskustvo života. Veoma zanimljiva igra života, zar ne? Vrlo je logično da nas potom najčešće privlače osobe suprotnog pola, jer mi u njima zapravo vidimo deo nas koji smo dali, izgubili ili nam je oduzet silom, kroz ko zna koliko dugačak period u istoriji Univerzuma.

Kada je ta privlačnost magnetska, tj. da imamo osećaj da moramo da ostvarimo kontakt sa drugom osobom, to je treće ogledalo na delu. Na jednom predavanju Grega Brejdena se javio čovek koji se izjasnio kao homoseksualac i rekao da ovo nema nikakve veze sa istinom. Pošto je emotivna reakcija bila snažna, bilo je jasno da upravo tu negde postoji duboki uvid za sve. Ispostavilo se da je mladić imao problem kao dečak i da je bio izuzetno snažno maltretiran od strane svog oca. Na taj način njemu je silom oduzeta „muškost“ te je on kroz život, tragao za tim delom sebe koji mu je već bio poznat.

Mesec dana nakon predavanja javio se i izjavio da više nije homoseksualac i da ga sada privlače žene. Čudesno, ali, eto šta se dešava kada se zagledamo u sebe. Pošto je povratio svoj muški deo, sada ima priliku da povrati i drugi deo sebe. Zato, svaki put kada osetite snažnu energetsku privlačnost prema nekome, pre nego što mu izjavite doživotnu ljubav, zapitajte se u miru „Šta je to što sam dao, izgubio ili mi je oduzeto silom, a vidim u ovoj osobi?“ i budite spremni da dobijete fenomenalan odgovor sa pravog mesta, posebno zato što je intelekt veoma zbunjen ovim pitanjem.

Istrenirani smo da vidimo ljubav kao holivudski film uz munje i gromove, a za Esene, kada momenat magnetske privlačnosti prestane, oni kažu da nas je ljubav verovatno divno služila i da smo sada možda povratili svoj izgubljeni deo i da možemo krenuti dalje u život spremni za nova iskustva, ili nastaviti odnos sa određenom osobom, zato što jednostavno ulepšavamo živote jedno drugom, ali iz potpune slobode i uživanja, a ne iz osećaja „da moramo da budemo zajedno“.

Četvrto ogledalo nam reflektuje „davno zaboravljenu ljubav“.

Ovo se često odnosi na prošle živote i „davne ljubavi“ u kojima nismo pronašli ono što je bilo potrebno, te će se situacija ponavljati na razne načine kroz vreme, sve dok ne donesemo pravi zaključak koji će u duši biti registrovan kao mudrost.

Naime, po učenju Esena, mi dolazimo na ovaj svet i u sebi već nosimo okeane i planine uverenja ili sećanja o raznim stvarima. Ono što primećujemo, pozitivno i negativno u našim roditeljima (ili onim osobama koje su preuzele brigu o nama pošto smo se rodili) zapravo predstavljaju naša uverenja o Izvoru iz kog smo nastali. Ukoliko se malo dublje zagledamo u sebe i obratimo pažnju na ovo ogledalo, možemo doći do naših suštinskih uverenja, koja su oblikovala naš život do sada. A kada ih postanemo svesni, mnogo lakše možemo da ih se oslobodimo.

Šesto ogledalo često se naziva „Tamna noć duše“.

Ovo se odnosi na period u našem životu kada se naizgled iznenada dogodi serija izuzetno neprijatnih događaja i kada smo jednostavno prinuđeni da se okrenemo sebi i na taj način pronađemo prave odgovore i suočimo se sa svojim strahovima. Takav izazov dolazi u pravom trenutku za nas, jer već imamo sve što nam je potrebno da prevaziđemo sve što nam se pojavi u životu.

Ukoliko ovaj period prođemo na dobar način, oslobodimo se strahova i umesto njih dozvolimo Ljubavi da nas vodi kroz život, možemo se iz dana u dan bližiti svojoj istinskoj prirodi i voditi slobodan život u kome radimo ono što istinski želimo. Greg Brejden kaže da je veoma teško poremetiti balans Univerzuma i da tek kada spoznamo svoju neograničenu prirodu, možemo živeti takav život, bez ograničenja.

Sedmo ogledalo nam reflektuje dubinska uverenja o nama samima.

Ako na primer ne volimo i ne poštujemo sebe, svet će nam konstantno i nepogrešivo reflektovati ta uverenja. Ukoliko ne potražimo uzrok u nama samima, možemo provesti čitav život u ljutnji i ogorčenosti. Ali, ukoliko se oslobodimo svojih strahova – naš svet će se apsolutno promeniti. Ovde možemo sebi postaviti pitanje po čemu merimo svoj uspeh u životu?

Zamislite na trenutak da ste jedini čovek na ovoj planeti. Da li biste išta što radite, mogli da učinite lošije od savršenog? Naravno da ne, jer u određenom trenutku mi znamo da hodamo, dišemo, pričamo, plivamo, pevamo, živimo – na najbolji način koji umemo. Problem nastaje onda kada pogledamo u drugu osobu i kažemo „Ja hoću da budem kao ta osoba.“ Ne kažem da sada treba da prestanemo sa svojim razvojem i pomeramo svoje granice (zapravo oslobađanje i pomeranje svojih umišljenih granica jeste srž duhovnog razvoja), ali je ključno odakle ta ideja dolazi.

Ukoliko poželimo da naučimo neku veštinu zato što se nama lično to dopada, bolje se osećamo i što nam srce igra od te ideje, onda nesumnjivo treba tome da se posvetimo. Ali, ako je razlog za to što će nam skočiti društveni status, što će nas „drugi“ više ceniti itd... – takva aktivnost će nas zapravo samo udaljiti od sebe. Kada se udaljavamo od sebe, naše životno iskustvo nije lepo. Greg Brejden je podelio i veoma zanimljivu priču o devojci koja je sa devetnaest godina upravo završila srednju školu u Americi sa odličnim ocenama, trenirala atletiku i imala izvrsne rezultate, te uz sve to imala izuzetnu fizičku lepotu. Uz potpunu podršku roditelja odlučila je da se neko vreme bavi modom, te je ostale stvari zapostavila.

U naredne četiri godine je prilagođavala svoje telo zahtevima modne industrije (četiri hirurške operacije, od kojih je jedna bila operacija grudi, dva puta su joj bila odstranjivana rebra i jednom operisana vilica). Nakon svega toga, intezivno je gubila težinu, pa iako je provela mesec dana u bolnici pred budnim okom lekara, nije joj bila spasa i njena duša je napustila telo. Kako se desilo da devojka koja je imala sve, za samo četiri godine napusti ovaj svet?

Sa intelektualnog nivoa zaista nemam objašnjenje, ali sa duhovnog opet – postoji nešto u šta ja verujem. Ona se već rodila sa telom, intelektom i fizičkim sposobnostima savršenim za ovaj život. Sve je išlo lepo dok nije počela da se udaljava od sebe, da se prilagođava iz dana u dan nekim izmišljenim standardima. Svet mode joj je samo reflektovao šta zapravo misli o sebi i imala je priliku da se vrati sebi ili da ode još dalje od sebe. Na žalost, uradila je ovo drugo, ali nam je time poslala izuzetno snažnu lekciju.

Verujem da ste u ovom zanimljivom tekstu pronašli nešto dragoceno za vas i da ste sada za korak bliži unutrašnjem miru. I još jednom se podsetimo - jedino mesto za promenu naših života nalazi se u nama samima. Ako se posvetimo rešavanju uzroka problema tako što gledamo u sebe, pravi odgovori će sigurno doći i naši životi će se sigurno promeniti. Ukoliko vas je ova tema zainteresovala, potražite na internetu video snimke „Sedam ogledala starih Esena“ koje sam objavio, kako bismo svi prošli kroz kratke, ali izuzetno snažne vežbe koje mogu promeniti ostatak našeg života.

Želim vam mir koji prevazilazi svako razumevanje!

Autor: Marko Maoduš, Follow Yout Heart Coaching Marko Maoduš