SOTONA i Satanizam

U Starom Zavetu se na nekim mestima spominje SOTONA, U Prvoj knjizi Letopisa: „SOTONA usta na Izrailja i on navede Davida da prebroji Izrailja“ (I Let.21.1);

U Pesničkoj knjizi  JOV, „Jednog dana pristupiše sinovi Božji pred Gospoda a s njima dođe i SOTONA. Gospod reče Sotoni: Odakle ti dolaziš? A Sotona odgovori Gospodu: S puta i šetnje po zemlji. Gospod reče Sotoni: Jesi li video služitelja moga Jova? Nema ga onakvog na zemlji, dobar je to i pravedan čovek, koji se boji Boga i uklanja se od zla. A Sotona odgovori Gospodu: Da li se nesebično Jov boji Boga? Nisi li ga ti podigao, njega i dom njegov i sve što je njegovo? Dela ruku njegovih blagoslovio si, i stada njegova prekriliše zemlju. Ali ispruži ruku svoju, dotakni se onoga što sve ima, i siguran sam da će te u oči opsovati. Gospod reče Sotoni: Evo predajem ti sve što on ima, samo na njega ne diži ruke svoje.

I Sotona se ukloni ispred lica Gospodnjeg.  (Jov 1.6-12)

Opet jednog dana dođoše sinovi Božji i stupiše pred Gospoda a s njima dođe i SOTONA. Gospod reče Sotoni: Odakle ti dolaziš? A Sotona odgovori Gospodu: S puta i šetnje po zemlji. Gospod reče Sotoni: Jesi li video služitelja moga Jova? Nema ga onakvog na zemlji, dobar je to i pravedan čovek, koji se boji Boga i uklanja se od zla.

On tvrdo ustraje u ispravnosti svojoj, a ti me nagovaraš da ga smetem ni za što. A Sotona odgovori Gospodu: Kožu za kožu! Sve što čovek ima daće za život svoj. Ispruži samo ruku i dotakni se kostiju njegovih i mesa njegova, i siguran sam da će te u oči opsovati. Gospod reče Sotoni: Evo predajem ti ga, samo mu život poštedi.

I Sotona se ukloni ispred lica Gospodnjega. (Jov.2.1-7)

Ovde se SOTONA pojavljuje kao biće koje podstiče na greh, a često kao oponent, kao tužioc, itd

Pojavom Hrišćanstva i Evanđelja, njemu se daje atribut ličnog karaktera, kao NEPRIJATELJA HRISTA, pa sve do ANTIHRISTA. Za hrišćansku doktrinu on je onaj ZAO, PAKOSTAN, ĐAVO.

 

SOTONA se na arabskom jeziku naziva Shaytan-Šejtan, što takođe znači i zmija. U grčom jeziku je diabolo- Đavo.

 

U principu, treba konstatovati, da judaizam ne identifikuje Satanu s đavolom Luciferom.

Međutim, Katolička crkva i druge hrišćanske crkve identifikuju Satanu s Luciferom.

 

U knjizi Tajna zla i kamen temeljac dobra, Sergej O. Prokofjev, Buybook, Sarajevo 2004, u prevodu i uredništvu Slodana  Žalice, se o temi Sotone govori u okviru suočava s snagama zla u našoj, petoj poatlanskoj epohi, na ispravan način, koja je neodvojiva od znaja o ulozi Mihajla, s jedne strane, i o spoznaji fenomena zla , s druge strane. U tom smislu se govori o borbi Mihajla s aždajom.

„Okrenimo se sada imaginaciji Mihajlove borbe s aždajom, tom središnom imaginacijom našeg vremena. U njoj, Mihael-kao glavni pokretač svih nebeskih snaga, i sunčani lik Hristov- suprotstavlja se aždaji, koja predstavlja ZBIR SVIH ZLIH DIHOVA koji se bave protiv pravilnog  toka evolucije. Jovan, Hristov omiljen učenik i prvi hrišćanski posvećenik, opisuje ovu borbu, u svojoj proročkoj knjizi, ovako:

I nasta rat na nebu, Mihajlo i anđeli njegovi udariše na aždaju. I boriše se aždaja i anđeli njeni, ali ne nadvladaše, i više im se ne nađe mesta na nebu. I aždaja velika bi  zbačena, STARA ZMIJA, koja se zove ĐAVO I SOTONA, koja obmanjuje celu zemlju, i anđeli. I bi bačena na zemlju, i anđeli njeni behu bačeni s njom. (Otkr. 12.7-9)

U ovim rečima su pomenute sve tri vrste protivničkih snaga, kroz koje  Sorat-aždaja radi u zemaljskoj evoluciji: stara zmija jeste Lucifer, koji čovečanstvo kušaše još dok ono prebivaše u raju; đavo, u ovom kontekstu, jeste Ahriman, dok je SOTONA ASURA(*)

Ovde je veoma važno ovo objašnjenje koje se daje:

(*) Vidi takođe Jovanovo otkrivenje  ( On uhvati aždaju, staru zmiju, koja je đavo i sotona, i sveza ga na hiljadu godina)(Jn Otkr 20.2).. To što je ovde rečeno ne protivi se činjenici da, pre nego što je Asura s svojim hordama  zahvatio u zemaljsku evoluciju, Lucifer beše generalno poznat, u hrišćanskoj tradiciji, kao đavo, a Ahriman kao sotona. Na drugom mestu u Knjizi otkrovenja čitamo: I videh iz usta aždajinih i iz usta zverinih i iz usta lažnog proroka, gde izađoše tri nečista duha, kao žabe. Jer su ovo duhovi đavolski, koji čine čudesa i izlaze ka kraljevima sveta, da ih skupe na boj za veliki dan Boga Svedržitelja. (16.13-14) ovo je u vezi s onom poslednjom, odlučujućom bitkom, koju će voditi sva demonska bića, zajedno s onim ljudima koji su potpali pod njihov uticaj, protiv pravog duha. Ona tri „nečista duha“, što izlaze iz usta aždaje, ili Sunčevog demona, jesu luciferička, ahrimanička i asuraška bića. Pored toga, „aždaja“, “zver“ i „lažni prorok“, koji se ovde spominju, odnose se  - iako, donekle, sa drugačije gledišne tačke – na trostruki lik snaga zla: „aždajino“ delovanje potiče iz snaga čije je poreklo izvan granica zemaljske evolucije, „zver“ već zahvata u nju, dok se „lažni prorok“ pojavljuje izravno među ljudima.“

U delu iste knjige pod nazivom Kamen temeljac dobra stoji sledeće:

Snaga Satane-Ahrimana, kuša čitave zajednice, velike i male, i u knjizi Otkrovljenja predstavljen je slikom Goga i Magoga- Kad se završi hiljada godina, pustiće se sotona iz tamnice svoje, i izići će da zavodi narode  po sva četiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi na boj; njihov je broj kao pesak morski.

Rudolf Štajner je ovo imao na umu, govoreći o  „velikom činu zavođenja što ga Satana planira u vezi s Gogom i Magogom“ (GA 346, 22. 09.1924). On ovako objašnjava značenje tih apokaliptičkih slika: „Doći će vreme, kada će SATANSKA SILA učiniti velike napore da zadobije moć nad ljudskom snagom inteligencije, i kada će ta satanska sila toliko narasti, da će prići svim ljudskim zajednicama što su oformljene; tako će nastati jedna situacija kada će satanska sila raditi na sve četiri strane sveta. Te će zajednice – one manje: Gog, i one veće: Magog – biti izožene kušanju i zavođenju satanskom silom.“

 

Zajednica, koju Sergej Prokofjev izjednačava s satanizmom je boljševizam. O okultnoj prirodi boljševizma Rudolf Štajner govori sledeće: „To je struja ogromne, skoro nemerljive moći voljnih snaga što leže u njenoj osnovi... To je Ahrimanička inicijacija, što pripada jednoj drugoj oblasti sveta nego što je naša. Ali je to inicijacija, koja u sebi ima snagu da razori sve na Zemlji, što se pojavilo preko ljudske civilizacije.“

Osnivači boljševizma su bili opsednuti ahrimaničkim bićima, ali to ahrimaničko zlo, nije bilo najviši stupanj zla koje je kroz njih radilo. Taj stupanj zla, ahrimaničnog, pripadao bi, u pogledu njegove okultne prirode, zemaljskoj evoluciji. Međutim, Rudolf Štajner napominje, da se u temeljima boljševizma nalazi zlo paklenih sila, koje ima poreklo u jednoj sasvim drugoj oblasti sveta, koja nema ništa zajedničko s ovom našom „ U lenjinizmu, pamet ljudske životinje, čovekove životinjske prirode, krči sebi put k površini čovečanske evolucije“ To je SFERA PAKLA što je ispod nje. To su sfere koje ne potiču iz ljudske nego iz PODLJUDSKE evolucije.

Zato, govoreći o mišljenju boljševika, kao što su Lenjin, Lunarski i Trocki, Rudolf Štajner snažno naglašava  da to bijaše mišljenje „čisto...materijalističkog mozga“ , dok njihovo razmišljanje zaista bijaše „razmišljanjem ljudske životinje, izvesne ljudske animalnosti“ znači, ono Zveri iz ambisa čiji broj jeste „čovekov broj“ (Otkrovljenje 13.18)