RAZGOVOR S BOGOM

   Sanjao sam da razgovaram s Bogom.

- Dakle, ti bi želeo da razgovaraš sa mnom? - rekao je Bog.

- Ako imaš vremena - rekoh.   

Bog se nasmeši. - Moje je vreme večnost. Šta si hteo da me pitaš?

- Šta te najviše iznenađuje kod ljudi? 

   Bog odgovori: - Što im je detinjstvo dosadno. Žure da odrastu a onda bi želeli ponovo da budu deca.

- Što troše zdravlje da bi stekli novac, pa onda troše novac, da bi vratili zdravlje.

- Što usko razmišljaju o budućnosti, zaboravljajući sadašnjost. Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.

- Što žive kao da nikada neće umreti, a onda umru kao da nikada nisu ni živeli.   

Bog me uze za ruku. Ostadosmo na trenutak u tišini.   

Tada upitah: - Kao roditelj, koje bi životne pouke želeo da tvoja deca nauče?   

Osmehujući se, Bog odgovori:

- Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli, mogu samo voleti.

- Da nauče da nije najvrednije ono što imaju, nego ko su u svom životu.

- Da nauče kako se nije dobro upoređivati sa drugima.

- Da nauče kako nije bogat onaj čovek koji najviše ima, nego onaj kome najmanje treba.

- Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se povredi voljeno biće, a zatim su potrebne godine da se izleči.

- Da nauče opraštati.

- Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nežno vole, ali to ne znaju reći niti pokazati.

- Da nauče da se novcem može kupiti sve osim sreće.

- Da nauče da dve osobe mogu posmatrati istu stvar, a videti je razlicito.

- Da nauče da je pravi prijatelj onaj ko zna sve o njima a ipak ih voli.

- Da nauče kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi opraštati.  

(nepoznati autor)