Priča svetlosti
Blizu Tokija u Japanu živeo je veliki, stari samuraj koji je bio posvećen učenju mladih. O njemu se pričalo da je uprkos svojih godina još uvek bio u stanju da porazi bilo kog neprijatelja.
Jednog popodneva, jedan poznati, beskrupulozni ratnik pojavio se u njegovom mestu. Bio je poznat po tome da koristi tehniku provokacije. Čekao bi da njegov neprijatelj napravi prvi korak, a on bi tada, inače već obdaren privilegovanom inteligencijom, pristupio kontra napadu brzinom svetlosti .
Mlad i nestrpljivi ratnik nikada nije izgubio nijednu borbu. Sa reputacijom samuraja došao je sve do tog mesta da bi pobedio i uvećao svoju slavu.
Svi učenici su se protivili toj borbi, ali stari prihvati izazov.
Svi zajedno se uputiše na trg grada i mladić otpoče da vredja starog učitelja. Bacao je na njega kamenje, pljunuo ga je u lice, uputio mu sve moguce uvrede urličući, vredajujći čak i njegove pretke.
Satima ga je provocirao, ali je stari ostao nepomičan. Na kraju popodneva, vec iscrpljen i ponižen, naprasiti ratnik se povukao.
- Učitelju, kako si mogao da podneseš takvu sramotu? Zašto nisi upotrebio svoj mač bez obzira što si znao da možeš i da izgubiš bitku, jer si se ovako pokazo kukavica pred svima nama?
Učitelj ih je upitao:
-Ako neko dodje kod vas sa poklonom i vi ne primite taj poklon, kome taj poklon pripada?
- Onome ko je namenio da nam ga uruči – odgovori jedan od učenika.
- To isto važi za zlobu, bes i uvrede – odgovori učitelj. Kada se ne prihvate, nastave da pripadaju onome ko ih je doneo sa sobom.
--------------
Priča je dobivena pismom, nepoznati izvor.
irida
bglavac
