"Priča."
Bila jednom jedna patka koja je snela četiri jaja. Dok je sedela na njima, lisica je napala gnezdo i ubila je. Ali, iz nekog razloga, nije pojela jaja pre no što je pobegla i ona su ostala napuštena u gnezdu. Tuda je prolazila kvočka i našla napušteno gnezdo. Instinkt je naterao da sedne na jaja i greje ih. Ubrzo nakon toga izlegli su se pačići i, kao što je bilo logično, mislili su da im je ona majka pa su hodali u redu iza nje. Kokoška, zadovoljna svojim novim mladuncima, odvela ih je na farmu. Svakog jutra pre petlova mama kokoška grebala bi tlo, a pačići su se trudili oponašati je. Kad pačići nisu uspeli izvući iz zemlje ni običnog crva, mama je pribavljala hranu svim pilićima, trgala svaku glistu na komade i hranila svoju dečicu dajući im hranu u kljun.
Jednog dana, kao i uvek, kokoška je izašla u šetnju sa svojim leglom u okolinu farme. Njeni pilići su je disciplinovano sledili u redu. Ali iznenada, kad su stigli do jezera, pačići su u jednom skoku zaronili u rukavac, sa svom prirodnošću ovoga sveta, dok je kokoška očajnički kokodakala zahtevajući da izađu iz vode. Pačići su srećno plivali praćakajući se, a njihova je mama skakala i plakala bojeći se da se ne utope.
Došao je i petao, privučen majčinom vikom, i uočio o čemu je reč.
"Mladima ne možeš verovati", bilo je njegovo mišljenje. "Baš su nesmotreni."
Jedan od pačića, koji je čuo petla, približio se obali i rekao im: "Ne okrivljujte nas za svoje nedostatke."
"Nemoj misliti, Demiane, da je kokoška grešila.
Ne osuđuj ni petla.
Nemoj misliti da su pačići umišljeni i drski.
Nitko od tih likova ne greši. Samo vide stvarnost s različitih gledišta.
Jedina je greška, gotovo uvek, misliti da je moje gledište jedino s kojeg se razabire istina."
Gluv uvek misli da su oni koji plešu ludi.”
Autor: Biljana Janković
--------------
lp, borivoj