PARAMAM PAVITRAM BABA VIBUTIM
Pravljenje čudesnog svetog pepela
Naziva se Vibhuti pošto čoveku daruje prosperitet; Bhasma“pepeo“ jer spaljuje sve grehove; Bhasitam „ozaren“ pošto uvećava duhovni sjaj u čoveku; Ksharam „razaranje“-jer uklanja opasnost; i Raksha“zaštitnik“ jer je odbrana od mahinacija zlih duhova. Ovako se slavi vibuti u Brihad Jabala Upanišadi, jednom od drevnih duhovnih tekstova. Vibuti je reč koja se upotrebljava za označavanje svetog pepela kojeg indijski poklonici prvenstveno stavljaju na svoje čelo. Nastao je kao talog izgorelog drveta i sušene kravlje balege koji se koristio u Vedskom ritualu Jađne (žrtvene vatre). Reč „vibuti“ i pepeo imaju više značenja i simbolike. Prava istina je da je pepeo krajnje odredište svega što je svetovno i materijalno. Tačka vibutija na čelu snažno podseća da je svet prolazan i privremen i zato bi čovek morao da provede svoje vreme i život u traganju koje je u skladu sa ljudskim životom. A to je traganje za krajnjim blagom/bogatstvom- čovekovim pravim identitetom; odgovor na pitanje „Ko sam ja?“
Reč “vibhuti” takođe označava i samo traganje. U božanskom jeziku, sanskritu, bhuti se odnosi na aishwaryam (bogatstvo blaga). “Vi “se odnosi na nešto što je vredno, izvan svake mašte. Najveće i najvrednije blago je “to traganje kojim čovek završava svoju potragu” ili “to znanje kojim čovek sve saznaje”. A TO je razlog zašto se često kaže da onaj ko nosi vibuti ne treba da nosi ništa drugo . TO je razlog zašto se veliki Gospod Šiva slavi kao “Digambara” (onaj čija je odeća samo nebo) zato što je sav prekriven vibutijem. Šiva “posut vibutijem” saopštava istinu da je izolovan od egzistencije iako je njome prekriven. Vibuti takođe podseća um na priču “kako je Bog Šiva spalio Boga Kamu (Boga Želje)”, poruka -da na kraju, želje postaju prah.
MOĆ VIBUTIJA
Često smo nesvesni čuda te svetle tačke na čelu!
Kao dete sam čuo priču o moći vibutija. Jedan Gospodov poklonik je prolazio šumom, noseći svetlu tačku vibutija na čelu. U šumi naiđe na ukleti bunar.Priča kaže da je to bio bunar koji je vodio u pakao. Putnik je začuo uzdahe i povike koji su dolazili iz bunara. Priđe ,radoznao, i proviri u njega. Tek što je to učinio, svi povici i jauci prestadoše. Zbunjen, okrenu se da produži dalje, kad se ponovo začuše povici. Još jednom je prišao bunaru, nagnuo se nad njim i opet se susreo sa tišinom. Sve ovo se ponovilo nekoliko puta. Potpuno zbunjen, dođe do bunara i upita: “Zdravo! Ima li koga dole?” Nije bilo odgovora. Zaključio je da se bunar uplašio i baš kada se spremao da krene, začu glas: “Gospodine! Molim vas nemojte da idete! Ovo je bunar koji vodi u pakao. Mi ovde svi patimo. Vaše prisustvo nam donosi olakšanje.” Čovek, iznenađen, upita: “Kako to da vam moje prisustvo donosi utehu? Ja nisam svetac ili spasitelj!” “Gospodine, svaki put kad provirite u bunar, čestice vibutija padaju sa vašeg čela! To nam donosi ogromno olakšanje.” Priča je zauvek ostala u mom srcu, i poštujem i obožavam vibuti iz dubine duše.
PARAMAM PAVITRAM BABA VIBUTIM
Lek za sve bolesnike- zemaljski i vanzemaljski
Takođe, vibuti nailazi na veliko interesovanje i značaj kod poklonika Satja Sai Babe. Još od ranog detinjstva, otkako je sebe proglasio Avatarom, Baba je materijalizovao vibuti iz tananog vazduha i propisao ga za sve vrste bolesti kao i za sve vrste blagoslova-svetovnih i duhovnih. Vibuti kojeg je On davao, bio je bezbrojne vrste, prilagođen različitoj nameni zbog koje je stvoren. Ponekad je bio u obliku čvrste kocke, iako je češće bio u obliku praška, fin, zrnast ili pločast. Mogao je da bude mirišljav ili opor, slan ili sladak, ili ponekad potpuno bezokusan. Po boji, bio je beo ili crnkast ili bilo koje nijanse između. Ponekad ,kada bi zamahnuo svojom rukom, materijalizovao se vibuti- posuda i sve! Babina povezanost sa vibutijem je tolika da mu je njegov biograf- Prof.N.Kasturi posvetio celo poglavlje pod nazivom “Zamah rukom” . U stvari, Svami je pretvorio vibuti u neku vrstu “lične karte” za Sai poklonika. Svojim melodičnim glasom,u stihu kojeg peva, objavljuje:
Kolanuku Kaluvaye Shringaaramu (Lotosi su ukras jezera
Akashamunaku Chandrude Shringaaramu Mesec je ukras neba.
Samudramunaku Alale Shrigaaramu Talasi su ukras okeana.
Swami Bhaktulaku Vhibutiye Shringaaramu. Slično tome, vibuti je ukras za Svamijeve poklonike)
Zato ne iznenađuje činjenica da je Svami imao običaj da stvori i podeli vibuti u obilnim količinama za vreme praznika kao što su Dasara i Mahašivaratri. Video ispod daje uvid u jedan takav veličanstven događaj- materijalizaciju i raspodelu- za vreme Vijadašimi dana Dasare. (Pogledajte video u originalnom tekstu!)
http://www.youtube.com/watch?v=lnCwebH0gyk&feature=player_embedded
Danas je vibuti postao Mahaprasadam (milostiv poklon za sve poklonike kao simbol Učiteljevog blagoslova) na svim okupljanjima- lokalnim i međunarodnim- koja se održavaju u ime Bagavana Šri Satja Sai Babe.
UPOZNAVANJE ISTORIJE VIBUTIJA
Otkako je podignut ašram Prašanti Nilajam, neprestano se uvećavala gomila ljudi koja se okupljala u Putapartiju. Putaparti je postao centar hodočašća za ljude svih religija i regiona sveta. Nešto tako univerzalno kao što je pepeo, pogodovalo je da postane “prasad” kojeg su poklonici tražili u ovom univerzalnom svetilištu Vrhovnog Mira. Oni “najsrećniji”, dobili su vibuti materijalizovan zamahom božanske ruke.
Čak je i i vibuti koji je prvi “proizveden” nastao direktno Božanskom rukom
Međutim, svi su želeli delić tog svetog praha za sebe, a neki i da ga ponesu kući kao uspomenu na Babine blagoslove. Svami je tada lično ustanovio postupak za “proizvodnju” vibutija. Legenda kaže da je Svami lično sakupio i očistio kravlju balegu, osušio je i spalio u pepeo. Taj pepeo je prosejan i na kraju se, u obliku pudera , pojavio u prvom izdanju vibutija iz Putapartija. Svakom posetiocu ašrama je bio dostupan papirnati paketić ovog pepela pre odlaska kući. Jednom je gospodin Kialdas, koji je bio na čelu kooperativnih sektora za opštu dobrobit poklonika, prišao Svamiju sa molbom. Rekao mu je da poklonici žele da ponesu ogromne količine vibutija u svojim zemljama. Paketić “proizvedenog” vibutija nije mogao da ispuni ni delić tog zahteva. Zato je tražio da Svami blagoslovi razrađen sistem proizvodnje vibutija koji bi se prodavao po niskoj ceni. Došlo je vreme za Saijevu misiju Ljubavi i promenu brzine, te je Bagavan Baba milostivo dopustio ovakav poduhvat. Mala digresija je neophodna da objasnimo dvostruku nameru ovog članka. Mnogi imaju pogrešnu predstavu o tome da je Svami materijalizovao vibuti koji se kupuje u ašramu (2 rupija za paketić od 100g) i da se on čuva u ogromnim komorama da bi se na kraju delio putem tih paketa. Naravno, Svami je stvorio vibuti na isti način kao i Univerzum; kao i nas same. Baš kao što je Veliki Prasak Gospodov instrument za stvaranje Univerzuma, a roditelji su Njegov instrument za naš dolazak na svet, tako postoji instrumentalni postupak kojim se Božanski vibuti takođe izliva. Osnovna namera ovog članka je da obrazuje čitaoca kako bi saznao više o detaljima ovog postupka. Druga namera je da opširno odgovori na pitanje- kako se danas pravi vibuti? Od trenutka kada je Svami odobrio proizvodnju i prodaju vibutija 1986.god., sirovi pepeo se nabavljao preko proizvođača i snabdevača u Palaniju, državi Tamil Nadu.Ovaj sirovi vibuti se uglavnom sastoji od ljuski pepela i količine pepela kravlje balege u tragovima (manje od 1%). Ovakav pepeo dolazi u Prašanti Nilajam, upakovan u vrećama od 50kg. Zatim započinje rad s ljubavlju, u kojem se u vibuti umeša četiri različita parfema u omeru koji je Svami darovao izvesnoj gospođi Bujami. Među desetinama parfema koje je Kialdas doneo Svamiju, odabrana su dva čvrsta i dva tečna parfema. Svami je pozvao Bujamu i dao joj uputstva kako da pomeša nekoliko kašika čvrstih parfema sa 40 vreća neparfimisanog vibutija koji je došao iz Palanija.(Tačne mere se ne objavljuju. Tačna formula je tajna koja se čuva baš kao i formula čuvene Koka Kole.) Formula se prenosi samo usmeno i nigde nije zapisana. Konačno, to znači nekoliko grama parfema u 2000kg vibutija. Izraz “nekoliko grama” je tačan zato što se čak i danas koriste iste kašike za dodavanje parfema. Elektronske vage se ne koriste za određivanje razmera!
Blagoslovena kašika koja se danas koristi za merenje različitih parfema daje “savršenu” formulu
Bujama je dobila svetu dužnost da umeša parfeme u vibuti u propisanom razmeru. Pomoću nekoliko radnika, muškaraca, ona bi iskreno i savesno pristupila svojoj dnevnoj sadani “stvaranja “vibutija. Trebalo je da se mešanje obavi temeljno i samo je to trajalo po nekoliko sati. Kada je mešanje bilo završeno, sledio je mukotrpan zadatak pakovanja pre nego što su paketići vibutija bili spremni za poklonike. Jednog dana, Kialdas i ostali su rekli Bujami da vibuti nije dovoljno mirišljav. Da li je mogla da doda višak parfema? Dok je razmatrala taj predlog, njen Gospod je posetio u snu. Strogo je upozorio da ne povećava dati razmer. U stvari, rekao joj je da smanji čvrsti parfem na polovinu od originalng recepta na 40 vreća vibutija. Primenili su božansko naređenje promene i od tada su razmeri ostali isti.
Gomila izmešanog vibutija koji izlazi iz mašine se pakuje u žute, plastične pakete i skladišti u korpama
VEŠTINA PRAVLJENJA VIBUTIJA
U želji da saznam nešto više o načinu proizvodnje vibutija kojeg je Svami odobrio i darovao, uputio sam se ka masivnom trgovačkom kompleksu Šri Satja Sai Bakta Sahajak Sang u Prašanti Nilajamu. U prizemlju, u ćošku, su stajale ogromne korpe sa naslaganim paketima od 1oo g svetog pepela. Prišao sam gospodinu Doraisvami, koji je zadužen za proizvodnju vibutija u Prašanti Nilajamu. Otkrio mi je nezaboravne detalje. Da li možete da procenite količinu vibutija koja se potroši godišnje iz Prašanti Nilajama? Zaista, prestanite sada da čitate, zatvorite oči i napravite grubu procenu. Kada sam to uradio, smatrao sam da radnje možda prodaju oko 5000kg vibutija godišnje. Stvarna brojka me zaprepastila. U proseku se potroši oko 100 metričkih tona vibutija svake godine- solidnih 100 000kg! U stvari, u 2010. godini je ta brojka iznosila neverovatnih 128 metričkih tona! A celu tu količinu je pripremilo osoblje dobrovoljaca od otprilike 20 žena!
Mesto u prodavnicama u Prašanti Nilajamu koje ne zarađuje novac već neizmerne blagoslove i dobre želje poklonika!
To je naravno, podstaklo u meni želju da posetim šed koji se trenutno koristi kao mesto za proizvodnju. Čak, dok sam se približavao šedu koji se nalazi iza blokova sa smeštajem u severnom delu ašrama, miris svetog pepela je dopirao do mene. Osetih prezasićenost. Na ulasku u šed, video sam oko 15-20 žena kako u tišini i efikasno rade na pakovanju vibutija. Jedna ili dve njih su podigle glavu da vide ko je posetilac na vratima. Ostale nisu ni primetile moje prisustvo. Izvadio sam fotoaparat i škljocnuo . Sada me nekoliko njih pogledalo i glasno upitah: “Da li mogu da razgovaram sa Sanku Ramanijama?” “Ovde sam, odgovori gospođa u ranim pedesetim, zatvarajući žute pakete vibutija. Prišao sam joj i predstavio se. Kada je čula da sam došao da čujem priču o vibutiju, njene oči su zasijale. “Šta da vam kažem? Stigli ste dve godine kasnije. Bujama je otišla svojoj kući zbog poodmaklih godina. Ona bi vam sigurno ispričala na stotine priča o proizvodnji vibutija! “Hoćete da kažete da je sve do 2012. godine Bujama još uvek mešala vibuti?” “Da! Kad je potražnja za vibutijem porasla, doneli su mašinu. Ali i tada je Bujama održavala razmere parfema u vibutiju. Naučila me kako to da radim, rekavši da ide “na odmor” na nekoliko meseci. Kasnije smo saznali da se neće vratiti.” Zatim je Ramanijama dala detaljan opis kako se odvija postupak. Jednom ili dvaput mesečno, stiže kamion iz Palanija sa sirovim vibutijem i istovaruje vreće pored šeda. Ramanijama puni kadu vibutijem i dodaje parfeme u odgovarajućim “kašikom zahvaćenim”razmerama. Vibuti se meša u kadi uz pevanje duhovnih himni i mantri (koje nisu tačno određene). Ovako “koncentrovan” vibuti, sada se jednako pakuje u 40 malih vreća. Radnik Ratnakar, koji 40 godina radi u proizvodnji, dodaje pun džak sirovog vibutija u mašinu za mešanje. Ovome dodaje jednu malu vreću “koncentrovanog”vibutija. Tokom narednih sat vremena mašina meša i izbacuje vibuti koji je spreman za upotrebu.Vibuti se transportuje u ogromnim posudama do mesta za pakovanje kojeg deli zid od sobe u kojoj je mašina.
Zid u šedu za proizvodnju deli radove u toku od spakovane robe
EVOLUCIJA PAKOVANJA VIBUTIJA
Otprilike deset žena, pukim iskustvom, stavlja oko 100grama vibutija u žute pakete. Ovi paketi idu na “vage” koje merenjem oduzimaju/dodaju vibuti dok ne iznose tačno 100grama. Zatim se paketi prosleđuju onima koji ih “zatvaraju”i stavljaju električnu ručku koja plombira pakete. Božanski prasadam je sada spreman da stigne do poklonika.
Gospodovi pomagači na poslu, omogućuju da najprepoznatljiviji znaci Svamijeve milosti stignu do doma svakog poklonika na svakom delu planete
Ipak, ovaj proces pakovanja je takođe evoluirao tokom dve decenije. Originalno pakovanje je 1986.godine bio žuti papirnati omot u koji bi se stavljao vibuti. Da bi se sprečio dodir s vlagom i gnjecavost vibutija, papirnati paket se umotavao u prozirnu plastičnu foliju žute boje. Na kraju bi se vezao belim, tankim kanapom. Ovakvo detaljno pakovanje je predstavljalo veoma težak rad. Svami je 1994.godine proveo skoro osam meseci u ašramu u Brindavanu,Vajtfild, Bangalore. Razumljivo, u to vreme je bilo više gužve u Brindavanu nego u Putapartiju. Gospodin Ručir Desai (nastavnik na Brindavan Kampusu koji do danas upravlja prodavnicama u Brindavanu) je uz Svamijevu dozvolu takođe pokrenuo proizvodnju vibutija u ašramu u Brindavanu. To je bilo neophodno zbog povećane potražnje poklonika za vibutijem. Ručir Desai je uz velike poteškoće dobio formulu od Bujame. Ona mu je dala formulu tek nakon što je dobila potvrdu da mu je Svami zaista naredio da pokrene proizvodnju vibutija u Bangaloreu. Ponekad bi se prodalo više od 1000 paketa u roku od nekoliko sati i čak i ta promena koja je uticala na proizvodnju nije rešavala problem povećane potražnje. Proces pakovanja je bio slaba tačka u proizvodnji. U pokušaju da se poveća proizvodnja kao odgovor na povećanu potražnju, Ručir Desai je otišao Svamiju. Obavestio ga je o postojećem načinu pakovanja i zatražio njegov blagoslov za novi način pakovanja . U upotrebu je ušao plastični štampani omot koji se odmah zatvarao vrućom električnom presom. Svami je izabrao odgovarajući izgled za omot i izdao uputstva šta da se štampa na njemu. Tako je nastalo moderno pakovanje koje imamo priliku da vidimo danas , opet sa Svamijevim blagoslovom i dozvolom.
Ramanijama (u pozadini u svetloplavom), pored mešanja vibutija, radi i na delu zatvaranja električnom presom
PRAVI RAD S LJUBAVLJU
Ramanijama i njena posvećena grupa dobrovoljaca je smatrala velikim blagoslovom pakovanje najvećeg blaga na zemlji- vibutija! Jednom prilikom su im ponudili plate za 5-6 sati napornog rada na dnevnoj osnovi- bez vikenda, bez odmora- ali su to glatko odbili. “Ovo je nešto što želimo da radimo za Svamija. Kako da primimo novac?”
Sa Njegovim imenom na usnama ovi nesebični dobrovoljci rade ogromno služenje (levo)
Knjižice Likita Japam iz sveta u Prašanti čije stranice postaju omoti za vibuti (desno)
Ista priča je bila i u Brindavanu sa grupom dobrovoljaca koju je predvodila gospođa Butja. Pored toga, ukazala se potreba za posebnom grupom koja bi pravila paketiće vibutija kao prasadam, koji bi bili dostupni svakom pokloniku koji bi posetio ašram, bilo u PRO kancelariji, delu za bezbednost ili smeštaju. Ovu posebnu grupu su sačinjavale veoma starije žene, neke čak i u svojim osamdesetim, koje su sedele za vreme i posle bađana i pakovale vibuti. Baš kao i dobrovoljci koji su uključeni u široku oblast proizvodnje i pakovanja, ni ove žene ne traže ništa za svoj trud osim Njegove ljubavi. Mogu se videti kako tiho rade iza sale za bađane u Prašanti Nilajamu i prave paketiće. To su paketići od 10 grama koji se prave od listova knjižica “Likita Nama Đapa Sadana”. Ove knjižice sadrže Božansko ime, koje su poklonici ispisivali više od hiljadu puta kao deo svoje sadane ili duhovne prakse. Kada se knjižica ispuni, stiže do ašrama gde postaje sredstvo koje se puni svetim pepelom. Ovo je ukratko priča o proizvodnji vibutija. Iako je ovde izloženo mnogo detalja, jedan detalj je ipak izostavljen. Ali, ne zato što je zaboravljen, već zbog toga što se uzima zdravo za gotovo; da je to nešto što svi znaju. Najvažniji sastojak u vibutiju je beskrajna Ljubav i Milost Bagavana Babe koju on uvek sadrži!
Umotani u papir sa Njegovim imenom, napunjeni enerijom pevanja Njegovog imena i spremni da prošire slavu Njegovog imena
Priča o proizvodnji vibutija sadrži mnogo više iskustava i pripovesti koji su u to utkani i jedan članak nikada ne može da obuhvati dovoljno svu tu veličanstvenost. Ukoliko neki čitalac poželi da sazna ove očaravajuće priče, bilo bi najbolje da se pridruži ovoj posvećenoj grupi i dobrovoljno pakuje vibuti kada dođe u Prašanti Nilajam ili Brindavan. To je dobitna kombinacija. Saznali bi očaravajuće priče i imali bi priliku da budete deo ovog veličanstvenog božanskog procesa pravljenja mahaprasadama. Grupa dobrovoljaca koja proizvodi vibuti bi dobila preko potrebnu pomoć u povećanju svoje produktivnosti kao odgovor na pojačani zahtev za vibutijem širom sveta. Oni koji žele da učestvuju u ovom radu s Ljubavlju, mogu da stupe u kontakt sa PRO (Gospodin Murali) ašrama u Prašanti Nilajamu. Takođe, oni koji žele da učine to u ašramu u Vajtfildu, mogu da stupe u kontakt sa gospodinom Ručir Desaijom.
PARAMAM PAVITRAM BABA VIBUTIM
PARAMAM VIČITRAM LILA VIBUTIM
PARAMARTA IŠTARTA MOKŠA PRADANAM
BABA VIBUTIM IDAM AŠRAJAMI.
Neizmerno je svet Babin vibhuti
Vibhūti je najčudesnija Božanska igra.
Tražim utočište u ovom Babinom vibhutiju
koji daruje oslobođenje, najuzvišeniji cilj
za kojim čeznem. ( ili Neizmerno svet je Babin vibhuti. Čudesan i moćan je Babin vibhuti. Na svom putu ka spasu i oslobođenju. Zaštitu i zaklon tražimo u njemu. Tvoju zaštitu i zaklon tražimo u njemu.)
Aravind Balasubramanja
Grafike- Mohan Dora
irida
bglavac
