POSLEDICE I BOLESTI POGREŠNOG VASPITAVANJA DECE

 

Izvod iz knjige UVOD U WALDORFSKU PEDAGOGIJU, duhovne osnove vaspitanja,Rudolf Štajner, GA305, predavanja u Oxfordu od 16-25.08.1922,u izdanju Buybook,2008, u prevodu Vojislav Janković i Slobodan Žalica

 

Ovim ukazivanjem na neke rečenice, koje su izvučene iz konteksta čitavog predavanja Rudolfa Štajnera,pokušano je da se ukaže svima onima koji imaju svoju decu, ili decu rođaka i prijatelja, u državnim školama, da obrate pažnju kako se deca tamo vaspitavaju, po pitanjima o kojima se ovde u daljnjem tekstu govori.

 

Svima onima, koji već poznaju antropozofiju i pojmove duhovne nauke, ovim želimo da se dalje usmere na čitanju ove izuzetno važne oblasti i da svojim budućim delovanjem utiču da se sva deca upisuju u postojeće Waldorfske škole i dečje vrtiće, a i da svojim delovanjem podrže i utiču na otvaranje novih Waldorfskih školskih i predškolskih ustanova.

 

Mi svi znamo kako smo bili vaspitavani i svi znate DA SMO BILI RĐAVO VASPITAVANI !!!! Svi mi treba da učinimo sve da se današnjoj deci pruži šansa. To moramo da uradimo SVI i nemojte da dopustite da vas u tome spreči to ŠTO SMO RĐAVO VASPITAVANI.

Koje BOLESTI su nas zbog toga snašle i uopšte POREMEĆAJI ZDRAVLJA, o tome u nastavku teksta

 

 

str.29.  Kod dece, duh je bliži telu nego kod odraslih..

 

str.35 Ono što za dijete, izmedju njegove 7.i 14.godine ima najveci značaj jeste način na koji mu se daje, a to je važnije nego šta mu se daje. Važnije je da u nastavu unesemo dušu nego logiku. Detetu još nije potrebna logika, već naša duša, naše čoveštvo.

 

str.37  Kada lekar posmatra dečju bolest, izvanredno je važno da zna , da ono što se dešava u organizmu, da su to razvojni procesi koji nemaju značaja za dete, već da će – ako se ne razviju u detetu na pravilan način – to ostaviti traga u čoveku kad ostari. Isti je slučaj sa predstavama, osećajima, impulsima volje koje prenosimo na decu; isti ne smeju biti predstavljeni krutim pojmovima, koje dete može samo da pribeleži, da nauči...

 

str.78-84   Dete koje raste pored odraslog je imitator, čak i onih najslabijih fizičkih stanja vaspitača.Ono se potpuno podešava prema izrazu fizionomije, prema onome što ono opaža, prema načinu na koji odrasli brižno govori, brižno se oseća, pošto je ono celo čulni organ.Ukoliko odrasli ima briga, koje su duševne, ali se ispoljavaju u fizičkim propratnim stanjima- to dete kao imitator zapaža, fizičke posledice, i prema njima uobličavasopstvenu unutrašnjost...Dete u sebe prima fizičku sliku brige.Ono dobiva takav organizam, predisponiran na brige...Dete se na taj način odgaja da bude zabrinut čovek.

Odrasli čovek ima da snosi posledice stava organizma briga, koji je u detinjstvu stekao podražavanjem...Ljudi koji su dugo pod uticajem briga, posle nekog vremena pokazuju zakržljalost funkcije bubrega.

Ako dete posmatra neko lice koje je namršteno od briga, onda to na dete deluje kao čulni utisak...odražava se, na način njegovog disanja, a odatle na njegov celi aparat kretanja i izmene materija.

 

str.   Dete koje pokazuje znake UMORA, to znači da vaspitač ne utiče ispravno na ritmički sistem, ...prilagođavanjem nastave.

 

 

str.99   Sve ono što se sporije uči u određenom uzrastu, to se sigurnije i zdravije uživi u životni organizam nego ono što se u njega pod prisilom nabija.

 

str.109   Nije dobro preopteretiti dečije pamćenje. Ali malo ljudi može jasno da uvidi šta preopterećenje pamćenja znači za život čovekov- da se u docnijem životu može videti da on ima reumatizam, giht…. Ako se pamćenje imalo optereti, tada vrlo lako nastaju zapaljivi procesi u fizičkom organizmu, naime već između 16 i 24.godine

 

str.110 -113  Veoma je važno da se učenje računa predaje detetu na pravi način..jer dete koje je na ispravan način poučavano računu ima u kasnijem životu sasvim drugačije osećanje moralne odgovornosti nego dete kome račun nije predavan na ispravan način.

Ako se dete navikne na to da dodaje kod sabiranja ili množenje, znaci ako od delova pravi celinu, onda nastaje moralna nastrojenost koja dovodi do sklonosti bezobzirne sebičnosti…

zadobiva sklonost da u sebi razvija sebičnost na jak način.

 

str.116-117  Ako detetu pre 11.godine predajemo princip poluge, parne mašine, ono ništa od toga ne može unutarnje doživeti,..ali ako u pravo vreme, oko 11 i 12.godine, započnemo sa fizikom, dinamikom, mehanikom..tada mi preko mišljenja pred dete stavljamo nešto što ulazi u njegovu glavu, a iz unutrašnje čovekove tome dolazi u susret ono što dete doživljava iz sistema kostiju.

 Ako ja detetu pre 11.godine iznosim predstave koje su u vezi sa dinamikom i mehanikom fizičkog, onda se ove predstave zgrušavaju u mozgu, skupe se, mozak učine tvrdim, tako da to kasnije, u mladalačkim godinama, vodi ka MIGRENI, a još kasnije ka SKLEROZI.

 

str.118.  Kada se nešto radi što detetu ne odgovara ono postaje nepažljivo, ako se radi ono što detetu odgovara ono postaje živahno. Živahnost dece se savlađuje HUMOROM.. Samo humorom može da se reši BES I GNJEV kod deteta.

 

str 119-130.  Kako se prilazi melanhoničnom, flegmatičnom, sangvinističkom i koleričnom detetu

 

str.142.  Dete unutarnje osiromašuje pored lepe lutke. Mnogo je bolje detetu dati maramicu i njome se zdrava deca igraju radije nego lepim lutkama.

 

str.151-154.  Ako čovek tako vodi igru deteta, da ono ima izvesno zadovoljstvo u igri tada se- u zdravstvenom pogledu naročito potpomaže ona delatnost koja je povezana sa čovekovim sistemom varenja. A prema tome kako se vodi igra, tako čovek, u kasnijem životu, ima -više ili manje-ili nema smetnji u cirkulaciji krvi, u probavljanju hrane.

Postoji zavisnost između ishrane i patološke melanholije, ...ako se takvom detetu kod kuće daje hrana sa nedovoljno šećera...a kod sangvinističkog deteta koje je lepršavo, koje nervozno skakuće od utiska do utiska, suprotno, znači, da mu se daje previše šećera, mnogo slatkiša.

 

 

str.176-179   Intelektualizam prirodno odgovara jedino starijim ljudima, dok kod dece izaziva odbojnost. ..Ova nesvesna, skrivena odvratnost kod dece nipošto se ne sme potencirati time što će se ona kljukati pojmovima i idejama. Kada čovek puno razmišlja, kad misli o teškim stvarima, onda njegov mozak iznutra poprima čudne oblike. Tada mozak biva ispunjen nečistočom, pun je izlučenih produkata, jedinjenja fosforne kiseline, onda ona tako zariba u mozgu.

 

str.196    Doživljaj nenametnute, slobodne igre jeste apsolutno bitan preduslov za razvitak celovite, emocionalno zrele ličnosti.

 

str.205   Ako u odgoju prigušujemo impulse ljudske prirode, ako ne znamo kako ostvariti ovu prirodu slobodnom, već se sa svoje strane uplićemo, tada mi povređujemo detetov organizam za čitav njegov zemaljski život.

 

Katarina Nešić, Beograd, mart/ožujak 2014