POKRETI BEBE

 

Kada se beba rodi, ona se nađe u jednoj sredini koja je veoma različita od sredine u kojoj je bila neposredno pre toga: prelazi iz jedne sredine sa tekućinom u zemljano iskustvo s gravitacionom silom. Ovaj događaj predstavlja za nju jedan veliki izazov: održati se u ravnoteži.

 

Sonia Kliass

 

Možemo da primetimo kako se novoređena beba u principu ne oseća u ravnoteži iako leži u kolevci, i zbog toga poneki put pokazuje refleksne pokrete neravnoteže.

Ali deca donose takođe sobom jedno interno vođstvo koje im pomaže da prevaljuju ovaj put od permanentnog gubitka do ponovnog uspostavljanja ravnoteže.Impuls koji im omogućava rast i razvoj njihove motorne aktivnosti centralnog nervog sistema je tako jasan i precizan da u stvarnosti ne trebaju direktnu intervenciju starijeg u ovom procesu, nije im potrebna naša pomoć, niti stimulacija, niti da im pokazujemo kako da to čine.Neophodna im je sloboda pokreta unutar jednog sigurnog okvira i pratnja odraslog s aktivnom pažnjom, s obirom i punom poverenja u njegove sposobnosti.Takođe im je potrebno vreme, prostor i odgovarajuće okruženje.Doktorka Emmi Pikler i tim Instituta Pikler-Loczy iz Budimpešte su to mogli da potvrde u njihovoj šesdeset godišnjoj dnevnoj  praksi s više od 2.000 dece koja je odrasla tu, unutar sličnog konteksta.

 

Svako dete ima svoj sopstveni ritam, i ovir različitosti između jednih i drugih može da bude veoma veliki. Da bi se kvalitetno uradio proces pokreta, važno je da svako dete može da sledi svoj individualni ritam bez da bude pritiskan spolja.Sva deca, ako su zdrava, prolaze ovim putem jer svi imaju unutrašnju želju da rastu i da se razvijaju.Ali  svi to ne čine na isti način niti istim ritmom.Ali tabele razvoja Instituta Pikler pomažu nam da saznamo, zašto su, na primer,  neka deca posle četiri meseca već su sposobna da se okreću potrbuške, neka posle pet, šest, sedam i osam meseci unutar jedne potpune normalnosti.Ili, da ima dece koja počinju sama da sedaju s osam meseci a druga koja to čine mnogo meseci kasnije. Ili da, svakako, neće sva deca prohodati s godinom dana !

 

Iz ove perspektive, stvarno nije važno kad jedno dete počinje da čini jedan ili drugi pokret u okviru razvoja motorne aktivnosti. Najvažnije je kako to čini, to jest, s kakvim to kvalitetom čini. Deca koja to čine sporo, čine to zato jer im to treba. Da to čine brže, u stvarnosti  to im ne donosi nikakvu dobit. Pokret je prvi govor deteta. Ako u pokretu ima sigurnosti, ugodnosti i fluidnosti, dajemo im bolju osnovu za buduće učenje govora i mišljenja.Ako dete unutar sebe akomulira svoje iskustvo da može da ima poverenja u svoje sopstvene resurse, ovo će poverenje biti registrovano u njegovom organizmu za uvek.

 

Veoma često pridajemo previše važnosti konkretnim momentima procesa, hoćemo da znamo da li se već okreću, puze,sedaju ili hodaju a zaboravljamo da bi načinili ovaj pokret da oni moraju da učine mnoge druge koje ne vidimo da bi se pripremili. Svi ti mali koraci su važni jer razvijaju jedne kvalitete i sposobnosti koje ih pripremaju za sledeći korak. Ako se naviknemo da uočavamo šta deca sama čine uvidećemo da iza motornog procesa postoji velika inteligencija. Poteškoća je u tome što treba učiniti napor da   uočimo ono što rade a ne ono što ne rade.

 

Polazeći od položaja po trbuške, deca idu u avanturu da otkriju šta se događa ako napuste ovaj sigurni i poznat položaj da bi se okrenuli na stranu pa opet potrbuške. Posle tog a ih čeka  jedan težak i važan položaj a to je da se vrate na leđni položaj. Važno je da nauče da se okreću jer im to omogućava da mogu da se odmore od položaja.Biti stalno u položaju potrbuške može da bude u principu veoma umarajuće za jedno dete.to se isto odnosi na položaj kad oni sami sednu: onda znaju put da sednu i put da ponovo legnu. Ovo im omogućava da mogu da se odmore od položaja, imaju autonomiju i mogu da ostvare sve promene koje su im neophodne i da se osećaju komotno i sigurno. Ovo pruža zadovoljstvo njihovom organizmu i omogućava da duže traje njihova aktivnost. Kada neko dete još ne može da sedne, a neki odrasli ga postavi u sedeći položaj, pa iako se ono dobro drži u sedećem položaju, on gubi autonomiju, ne vlada situacijom, i ne zna kako da iz toga izađe i treba pomoć starijeg. To čini da njegova aktivnost traje kratko, sve dok dok se ne oseti umornim i oseti obavezu da traži pomoć. Ovo događanje nas navodi na razmišljanje do koje tačke sloboda i autonomija pokretanja mogu da imaju pozitivan uticaj na vezu između deteta i odraslog.Kada odrasli dozvoljava da se dete kreće na svoj način, ima mogućnost da sagleda s kakvom voljomrazmotava svoje kapacitete i kako uživa u svojim malim dostignućima, posmatra ga i stvara jednu sliku autonomnog deteta i sposobnog, razvija jedno veliko poverenje u dete i on se takođe oseća sigurnijim i zadovoljnijim.

 

Počevši od dva i po ili tri meseca, možemo početi da nudimo detetu jedan prostor za igru koji će biti siguran topao i stabilan, kao što može da bude parkić na daskama zaštićen s letvama, gde ono može da čini svoje eksperimente. Treba da vodimo računa da se ne radi o parkićima koje vidimo normalno u prodavnicama: dete koje se vuče, prevrće ili puzi treba jedan prostor od 2m kvadratna.takođe je važno da je komotno obučen koja ga neće ometati u kretnji i da ima odgovarajuće adekvatne izazove prikladne njegovoj motornoj aktivnosti kao što su drvene kutije na koje može da se popenje ili da u njih uđe, itd. Takav parkić može da se koristi sve dotle dok ne vidimo da dete ima potrebu za većom širinom, kada već mnogo puzi ili kada već počinje da hoda.

 

Jasno je da se motoričko kretanje ne završava sa hodanjem.Posle hodanja počinje tračanje, i posle hoće da skaču, da se penju i da prave ravnotežu.To kretanje će imati veliku važnost za vreme dečjeg vrtića, sve do šest ili sedam godina. Isti uzori da se odvoji vreme, prostor, materijali i izazovi koji su interesantni za igranje i eksperimantisanje s kretanjem, potpomagaće dobar razvoj dečjih motoričkih sposobnosti tokom prvih sedam godina. Opšta je tendencija da se zahteva od deteta da bude miran još dok je veoma mali, ali jako je važno da odrasli počnu da upoznaju značaj koji ima dopuštenje kretanja za njihov globalni razvoj.

 

Prevod Mr Đorđe Savić, Pančevo,april/travanj 2014