Najveći srpski naučnik i jedan od najznačajnijih umova koji su ikada živeli, Nikola Tasla, umro je sam i zaboravljen na Božić 1943. godine. Malo ljudi zna da je imao i poslednju želju.
Nikola Tesla je umro siromašan i u dugovima. U zvaničnim spisima piše da je smrt nastupila 7. januara 1943. godine u 22:30. Imao je 87 godina i stotine patenata i pronalazaka koji su mu doneli slavu, ali ne i bogatstvo. Ipak, bilo je onih koji su se velikog naučnika setili posle smrti. Teslinoj sahrani je prisustvovalo preko 2.000 ljudi.
U povorci koja se dva dana slivala ka pogrebnoj Sali Medison aveniji bilo je državnika, javnih ličnosti, nobelovaca, ali i stotine običnih, malih ljudi koji su se divili geniju čiji su im pronalasci olakšali život.
„Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće“, rekao je u oproštajnom govoru Fjorelo La Gvardija, tadašnji gradonačelnik Njujorka.
Komemoraciju je prenosio Radio Njujork, a svi vodeći listovi su objavili tekstove o „odlasku genija“.
Ovako je zvučao govor gradonačelnika Njujorka Fjorela La Gvardija na komemoraciji Nikoli Tesli 10. januara 1943. godine:
Opelo je održano 10. januara u Katedrali Sv. Jovana Bogoslova na Menhetnu. Kovčeg je bio pokrivenameričkom i jugoslovenskom zastavom. Po Teslinoj želji, ispratila ga je muzika. Tražio je dve pesme – Šubertovu kompoziciju „Ave Marija“ i, za kraj „Tamo daleko„. O ovome svedoči zvučni zapis koji je ostao sačuvan do današnjih dana u Njujorškom arhivu. Srpsku pesmu koja je naučnika podsećala na daleku domovinu odsvirao je Teslin prijatelj, violinista Zlatko Balaković u pratnji hora „Slovan„. Telo naučnika je posle ovoga kremirano.