V. Krmpotić

PITAM TE, BOŽE...

(AUTOBUS ZA BGD, 14.6.10. ZGB, 17h)

------

Pitam Te, Bože, ozbiljno Te pitam:

ima li išta što Ti ne možeš?

Ima, drago Moje, ima:

Ja ne mogu, zbilja ne mogu

ne voljeti.

----

Ha! A ima li nešto što Ti želiš, Bože?

Sjeti se, draga:

Ja sam ispunjenje.

....

A ima li nešto što Ti nemaš, Bože?

Ja imam sve. Ja jesam sve.

No znam se zaigrati kao da nemam, kao da nisam - da biste poželjeli   s s križa Me skinuti, rane Mi previti.

-----

A možeš li zaskočiti sama Sebe?

Prekinuti Svoju igru? Spustiti zastor?

Utihnuti se? Zatamniti se? Zastraniti se? U stranu se gurnuti, u Sebe grunuti?

Odlučim li tako, onda mogu.

Na pozornici Moje igre,

Ja sam taj koji igra sve uloge,

pa i ulogu iznenađenja,

pa i ulogu zaborava.

Na pozornici Moje igre,

Ja obavljam i posao zastora,

koji se diže i koji pada.

----

Hoćeš li uvijek biti naš otac, naš dragan,

i naša slatka, milosna mati?

Ono što jesam, ne mogu ne biti.

Uvijek, jer Ja sam uvijek.

----

A možeš li nas, Bože, voljeti više

no što nas voliš?

Mogu. Ne mogu.

------

Jesi li, Bože, više na nebu, nego na zemlji?

I češće sa svijetlima nego s mračnima?

Kod Mene nema više i manje.

No mrkli Me manje ćute i rjeđe susreću nego svijetli.

A Ja sam jednako sa svima njima.

-----

A možeš li išta ne moći, Bože?

Ne mogu.

------

A znaš li ne znati, Bože, o Bože?

Ne znam.

-----   10

A umiješ li, Bože, prebrojiti zvijezde,

i pijesak pustinje, i kapi mora -

sve što se množi u nijeme beskraje,

i u bezbrojne rojeve mijene?

Što mogu kad sam beskraj i bezbroj.

-----

Ti umiješ sve, Ti znaš sve, Ti  možeš sve...

Sve što se može, želi i stvara,

što će se zbiti, imati, znati...

Ja jesam.

------

A što smo ti svi mi, o Bože?

Vi ste Mi Ja.

Ništa manje, a većega nema.

-------

Reci još jednom ima li išta

što Ti ne možeš, svemoćni Bože?

Ne mogu biti veći od Sebe.

-----

I što još ne možeš, Bože, oh, Bože?

Ne mogu biti manji od Sebe.

-----

I što još ne možeš, zaigrani Bože ?

Ne mogu ne biti taj koji jesam.

-----

A jesi li slobodan od Sebe, Bože?

Ja sam sloboda.

-----

Jesi li ponekad tužan, Bože?

Da, ponekad igram ulogu suze.

Ulogu uzdaha.

Ali Ja nisam uloga, Ja sam glumac.

-----

A jesi li Ti sudac, Bože?

Ja nisam sudac, Ja sam zakon.

Ja nisam zakon, Ja sam pravda.

Ja nisam pravda, Ja sam milost.

Što više nisam, to više jesam

ono što jesam: dobrota i ljubav.

-----

Jesi li ponekad sam, o Bože?

Kuda god pogledam, Ja Sebe vidim.

Što god pogledam, to sam Ja.

Kako da punina bude sama?

Da, Ja sam punina blaženstva,

združena sa blaženstvom punine

bezdano, ljubavno, nepojamno.

------  20

Kaži mi Bože, tko si mi Ti i tko sam Ti ja?

Ja sam srce a ti si Mi kucaj.

------

Oh, reci još jednom - tko sam Ti ja?

Val si Mi ti, more sam ti Ja.

Sjeti se vale da si more!

Utoni, umini u svoj svojoj tišini,

ili se uzdigni u svoj svojoj silini -

uvijek si Ja.

-------

Reci mi Bože, zašto sam ja?

Da bi saznala da si Ja.

-----

Opiši mi, Bože, kakav si, gdje si?

Jesi li Ti osovina kruga,

ili si, Bože, obod kruga?

Ja sam krug Sebe sama

oko Sebe sama.

Moja je os nepomična,

Moja je kružnica nečuj-tutanj,  

Moja je vrtnja tek sebi slična -

nedostižna i nepomična.

------

A što je to san, i tko je budan?

Ja, tvoj Bog, sanjao sam

da Ja nisam tvoja tek sanja.

Probudivši se, vidjela si

da sam Ja tvoja jarka java.

----

Jesi li Ti most spasa, Bože, pružen k nama i u nama?

Ja sam most, i putnik sam prijelaznik,

i Ja sam prijelaz.

Kad to shvatite, vidjet ćete

da drugoga i drugih nema.

-----

Što je, o Bože, onaj zadnji korak

hodočašća k Tebi?

Ja sam svi koraci, Ja sam hod.

Ja sam zastajanje, Ja sam sustajanje.

Eh, Ja sam i puzanje, pad i gmizanje.

Oh, Ja sam i dizanje, Ja sam i stizanje.

U toj naoko zbrkanoj trci,

Ja sam stiglost i ostvarenje.

-----

Da li Ti, Bože, kažnjavaš zlotvore?

Ja dopuštam djelima da se vrate put onih

koji ta djela počiniše.

Ja sam tomu povratku svjedok,

i ponekad zamolim samo za odgodu,

a ponekad i za popravnu zgodu.

------

Tvoja snaga i moć, što je?

Pa to je ljubav, oj ljubavi Moje.

----

Hoćemo li Te ikada pojmiti, Bože?

Što će vam poimanje nepojmljivoga?

Što će vam raspre i mudroslovi?

Nego, iskusite nepojamno,

s njim se stopite, s nepojamnim,

to jest, sa Mnom.

----- 30

Na kraju, oh Bože, evo čudne misli -  

nisi li Ti zarobljenik Sebe sama?!

Jer: možeš li zastati, možeš li zaspati,

možeš li sustati, prestati, nestati -

i nisi li patnik ako to ne možeš?

Eto, usudismo se upitati Te

što Te nitko nikad ne pita.

No pitamo da bismo olakšali

Tvoj možebitni, Tvoj samotni,

Tvoj nedohvatni bol...

Podijeli ga s nama, molimo Te,

kao što radost Svoju s nama dijeliš.

Ne rekoh li vam Svoju mantru? Moja ljubav, vaša ljubav, Ljubav...

to sam Ja.

A ljubav je ono jedno jedino

koje ne zna što je bol,

kao što svjetlost ne zna što je mrak.

Poželjeh da Mi na kraju priče

ponudite to jedino jedno.

To jedino jedno

po čemu smo Jedno.

(Autobus upravo stiže u Bgd, večer, 22,15