To je ispravno, mi imamo svoje škole i svoje Učitelje, svoje Neofite i Šaberone, tj. više Adepte. Vrata su uvek otvorena kad pravi čovek pokuca. Novopridošlog uvek rado primamo, ali mi ne idemo ka njemu već on mora doći nama. Šta više, dok on nije stigao do one tačke na Putu u Okultizmu, sa koje nema više povratka, premda je sebe neopozivo obećao našoj zajednici, mi ga nikada ne tražimo, osim u neobično važnim slučajevima i nikada ne prekoračujemo prag njegovih vrata u Našoj vidljivoj pojavi.

 

Da li je neko od vas tako željan Znanja i dobrotvornih snaga koje daje, da bi bio spreman da napusti vaš i stupi u naš svet? U tom slučaju neka samo dođe, ali neka se ne nada da će se vratiti pre nego što pečat misterije zatvori njegova usta, čak i u slučaju njegove slabosti ili indiskrecije. Neka dođe, sa svim sredstvima, kao Učenik svome Majstoru i bez ikakvih uslova - mora čekati kao što su mnogi drugi čekali, i mora biti zadovoljan sa mrvicama Znanja koje slučajno padaju na njegov put.

K. H.

Sledeoe pismo bavi se uslovima koji su potrebni za Okultno učenje. Ono je bilo namenjeno doktoru Hibe-Štajdenu, jednom od prvih članova Teozofskog društva u Nemačkoj. Pismo se materijalizovalo 1. avgusta 1884. god. u vozu, u kojem je dr Hibe-Štajden putovao iz Elberfelda u Drezden. O tom događaju piše H. S. Olkot u svom delu "Old Diory Leaves", 3. sveska, str. 167/168. H. S. Olkot se tom prilikom nalazio u društvu dr Hdbe-Šlajdena.

N. L.

Nije teško biti primljen kao Sela (Učenik). Da neko bude primljen za Učenika mora proći kroz tzv. Muke "iskušenja". Život u svome normalnom toku ne sastoji se isključivo iz teških iskušenja i mentalne tuge, dok život jednog Sele, koji se dobrovoljno nudi da to postane jeste jedna neprestana žrtva. Ko želi da zavlada svojim životom ovde i "s one strane", mora najpre da dopusti da bude isproban i da trijumfuje nad svim iskušenjima i nad svim bolima tela i duha. Pokusni Učenik liči putniku u staroj priči o Sfingi. Ali kod pokusnog Učenika ono jedino pitanje pretvara se u bezbroj svakidašnjih zagoneta'ka, koje mu postavlja sfinga života. Ako ne rese stalno nadolazeće i zbunjujuće zagonetke života, one će zadržati napredovanje putnika i konačno će ga uništiti. Neka g. Olkot rastumači ono šta zna o Učeništvu. Mi nikoga ne odbijamo. Svuda se mogu naći "sfere za korisno delovanje". Prvi zadatak Društva je filantropija. Pravi teozof je filantrop koji "ne živi za sebe već za svet". Dr Hdbe-Šlajden je u ovom pravcu već mnogo postigao. Ovo i filosofija, tj. ispravno poimanje života i njegovih misterija daće mu "potrebnu osnovu" i pokazaće mu Put kojim treba ići. Najbolja "sfera korisnog delovanja" za njega nalazi se sada u Nemačkoj. Ako bi nastale kakve komplikacije i ako bi se započelo sa novim razvojem, on će biti o tome obavešten. O njegovom zdravlju brinuoemo se Mi. Poželjno je da se momentalno što manje piše. "Otac M."9 nije raspoložen da odgovara. Ja to činim mesto njega.

K. H.

6.

Ovo kratko ali vrlo značajno pismo je takođe namenjeno jednom nemackom principu. Gospođa Marija Gehard, jedna od prvih članica Teozofskog društva, primila ga je 30. avgusta 1884. u Eberfeldu.

N. L.

Draga gospođo!

Mi bivamo uvučeni u kolo sudbine, koju smo nekad sami sebi pripremili, kao što brod biva uvučen u vir. Vi ste počeli da to sada spoznajete. Šta ćete raditi? Vi se ne možete dugo i uspešno suprotstavljati sudbini. Jeste li spremni da učestvujete u velikom delu filantropije? Ponudili ste se Crvenom Krstu, ali sestro, postoje bolesti i rane na duši koje ni jedan lekar ne može da izleći.

Hoćete nam pomoći u prosvetljavanju čovečanstva da bi duševno bolesni mogli sami sebi da pomognu? Vaše delo biće vaš odgovor.

M.

7.

Naredno pismo Mahatme K. H. takođe se bavi uslovima potrebnim za Učenje. K. H. Lidbiter primio ga je 31. oktobra 1884. u mestu Breimšot u Engleskoj, gde je i živeo. Ovo pismo dalo mu je podsticaj da napusti svoju karijeru u Anglikanskoj Crkvi i da se kao Majstorov Učenik potpuno posveti službi za Teozofiju. Bliže okolnosti u vezi sa primanjem ovog pisma i tumačenje sadržaja daje C. Jinarajadasa u svojoj knjizi "Pisma K. H. Lidbd. teru".

N. L.

Ovog proleća - 3. marta - pisali ste mi pismo. Premda papir nije do mene stigao, ipak sam primio njegov sadržaj. U ovom Vašem pismu stoji da otkad ste pročitali "Ezoterički Budizam" i "Otkrivenu Iziđu" imate jedinu i veliku želju da postanete moj Učenik i da više saznate o Istini. Vi nastavljate: "Cuo sam od Sineta da je skoro nemoguće postati Učenik, ako se ne pođe u Indiju." Vi se nadate da ćete za nekoliko godina moći otputovati a da Vas za sada još vežu obaveze zahvalnosti prema ovoj zemlji itd.

Ovim Vam odgovaram na gore postavljena, kao i na druga Vaša pitanja:

1. Nije nužno da se sedam oglednih godina provede u Indiji. Sela može boraviti svuda.

2. Da primim nekoga za Iskušenika ne zavisi od moje slobodne volje. To je rezultat ličnih zasluga i napora Kandidata u ovom pravcu. Vi ćete prisiliti na to nekog Majstora kojeg ste izabrali, čineći dobra dela u Njegovo ime i iz ljubavi prema čovečanstvu. Budite čisti i odlučni na putu čestitosti (onako kako to stoji u našim pravilima), budite časni i nesebični. Zaboravite sebe i mislite samo na dobro drugih ljudi, tako će Majstor biti prisiljen da Vas primi.

To vredi za Kandidate za vreme perioda nepomućenog napredovanja vašega Društva. Ali se mora još nešto više učiniti sada, kada Teozofija, koja predstavlja Istinu, stoji pred tribunalom javnog mnenja koje je najlakoumniji, najokrutniji i najnepravedniji od svih trubunala i kada je upletena u borbu na život i smrt.10 Mora se takođe uzeti u obzir Karma one kaste kojoj vi pripadate. Stvar koja Vama sada leži na srcu, trpi neosporno zbog tamnih intriga i niskih zavera hrišćanskog sveštenstva i misionara protiv Teozofskog društva. Oni neće ni pred čim ustuknuti, da bi potkopali dobar glas osnivača Društva. Želite li da ispravite svoje greške? Tada dođite na nekoliko meseci u Adiar. Ko želi da skrati vreme probe, taj mora da se žrtvuje za Teozofsko društvo. Zlobne ruke gurnule su Društvo skoro na rub provalije. Njemu je sada potreban svaki muškarac i svaka žena, koji čvrsto stoje uz Istinu. Samo izvršavanjem plemenitih dela koja se moraju vršiti, može se sabrati plod zaslužnih dela. Slično "pravom čoveku" (po Karlilu) samo poteškoće, samopregor, mučeništvo i smrt predstavljaju mamac, koji u časovima iskušenja deluje na srce pravog Učenika.

Pitate me: "Kojih pravila moram da se pridržavam za vreme probe i kada se smem odvažiti i nadati da to započnem?" Moj je odgovor sledeći: - Vi držite u svojim rukama oblikovanje svoje sudbine i možete svakog dana tkati na ruhu iste. To sam Vam već gore spomenuo. Ako bdh od Vas tražio da činite ovu ili onu stvar umesto da Vas samo savetujem bio bih odgovoran za posledice Vašeg delovanja i Vi biste tu imali samo drugorazrednu zaslugu. Razmišljajte o tome, i spoznaćete da je to ispravno. Bacite dakle sami kocke u krilo pravednosti i nemojte se bojati da bi odgovor mogao biti drugačiji nego apsolutno tačan i ispravan. Učeništvo je stepen vaspitanja i iskušenja, a Učenik može sam odrediti da li će ga ono voditi do Adeptstva ili će zatajiti. Vrlo često Učenici imaju pogrešne predstave o našem sistemu i čekaju na uputstva pa tako gube skupoceno vreme, koje bi mogli da upotrebe za lične napore. Našoj stvari su potrebni misionari, predani borci i zastupnici, a možda čak i mučenici, ali ona ne može ni od koga da traži da to postane. Dakle, izaberite i prihvatite svoj vlastiti udes! Neka vam sećanje na našeg Gospoda Tathagatu pomogne da donesete najbolju odluku.11

K. H.

8.

Iz dva naredna pisma se vidi sa kojom oštrinom Mahatme traže od svojih Učenika apsolutno čestit život, Reci "Ako vaša pravednost ne bude veća od pravednosti učenjaka i farizeja, nećete ući u Kraljevstvo nebesko" izgovorene od Adepata Istoka, imaju istu vrednost kao kad ih je izrekao Učitelj Hrišćanstva.

Originali sledećih dvaju pisama leže u arhivu Teozofskog društva u Adiaru. Bila su namenjena dvema osobama koje su već primljene kao Učenici pa ne možemo objaviti njihova imena.

N. L.

Zaista si mislio da je nejasno sećanje na tvoje prošle prekršaje ili ostalo sakriveno pred mojim saznanjem ili da sam za njih saznao pa sam ti oprostio, onog časa kad ti je bilo dopušteno da se nazoveš mojim Učenikom? Zar si mislio da sam zažmurio na jedno oko? Ludost. Tri puta ludo! To se dogodilo samo zato, da ti pomognem da se spaseš od svog niskog "ja" i da se probude u tebi bolja nastojanja, da opet čuješ glas svoje povređene "duše" i da te podstaknem da barem nešto opet izravnjaš. Samo zbog toga bila je uslišena tvoja molba, da postaneš moj Sela. Mi smo zastupnici pravednosti. Mi nismo bezosećajni panduri jednog okrutnog Boga. Premda si bio nizak, premda sa opako zloupotrebio svoje sposobnosti i premda si često bio šlep prema zahtevima, ipak poseduješ sposobnost da postaneš jedan dobar čovek (za sada su te sposobnosti još latentne) i koristan učenik. Koliko će dugo trajati tvoja veza s Nama, zavisi jedino od tebe. Možeš da se digneš iz blata ali možeš ponovno da padneš u ponor poroka i bede, čiju dubinu ne možeš sebi predočiti. Pomisli da stojiš pred svojim Atmanom -- Duh u čoveku koji je tvoj sudi ja i koga ne može za-varati ni jedan smešak, ni jedna obmana, ni sofisterija. Do sada si samo malo saznao o meni i nisi me poznavao, sada si me bolje upoznao, jer ja sam onaj koji te optužuje pred tvojom probuđenom savešću. Ne treba da da ješ obećanje ustima ni Njemu ni Meni, a ni polovično priznanje. Da isplačeš čitavo more suza i da puziš u prahu, to neće pomaknuti merilo pravednosti ni za dlaku. Ako želiš ponovno da pridobiješ izgubljeno tle, učini dve stvari: izravnaj počinjenu nepravdu na najširokogrudiji i na najbolji način i posveti svoje snage radu za čovečanstvo. Pokušaj da se svaki dan ispuniš čistim mislima, mudrim recima i ljubaznim delima. Neću ti davati zapovesti, ni uticati na tebe na bilo koji način. Ali ću na nevidljiv način da sledim tvoj put i saossćati sa tvojom borbom, kada ti možda nećeš više verovati u našu egzistenciju, kao što mnogi drugi me veruju. Kad uspešno okončaš svoj probni rok, ja ću biti prvi koji će ti zaželeti dobrodošlicu. A sada, dva puta stoje pred tobom, izaberi! Kad izabereš obrati se svom vidljivom službenom pretpostavi]enom H. S. Olkotu, a ja ću ga kroz njegovog Učitelja12 uputiti da te vodi.

Ti želiš da budeš misionar Teozofije. Budi to ako to znaš da budeš u delima. No ako bi propovedao jednim srcem i životom koji su suprotni onome što propoveđaš, radije prizovi munju da te usmrti nego da svaka reč bude tvoj budući tužilac. Idi i savetuj se sa pukovnikom Olkotom, priznaj "voje greške pred ovim dobrim čovekom i zamoli ga za savet.

K. H.

9-

Promisli sledeće: ljudi koji vrše preljubu odaju iz sebe jednu otrovnu auru, koja raspaljuje svakojake zle strasti i pobuđuje pohotu. Jedini put do uspeha je bezuslovan rastanak, ni pogled iz daljine, ni jednu reč, a ni da napišeš pismo. U času kada prekoračiš jednu od ovih zapovesti, nisi više moj Učenik. Ako sačuvaš jedno staro pismo, jedan talisman, jednu uspomenu a naročito pramen kose od dotične osobe, to može pogubno da deluje na tebe, može se pretvoriti u užarenu iskru. Čak si u opasnosti ako se nalaziš u istom gradu, ili na mestu na kom si lako dostupan. Ti se ne možeš pouzdati u svoju moralnu snagu, jer da si imao moralnu otpornost, izbegao bi onu kuću u istom času kad je prva požudna

misao stavila tvoju vernost na kooku.....

Drži se dakle daleko od te osobe bez ikakvog objašnjenja.

K. H.

10.

Sledeće, delimlično navedeno pismo, pisano je god. 1884. jednoj engleskoj učenici, Franoeskd Orndejl.13 U njemu se nalazi mnogo pozitivnih i vrednih saveta, za svakog onog koji teži učenju.

N. L.

Posmatrao sam tvoje misli. Posmatrao sam tihi razvoj tvojih misli i unutrašnju čežnju duše, a pošto mi tvoj zavet to dozvoljava.. . upotrebljavam ovu poslednju priliku da ti pišem direktno, pošto želim da ti kažem nekoliko reci. Ti znaš, čim se iscrpi aura H. P. Blavatske u ovoj kući, nećeš moći više da primaš pisma.

Želeo bih da se upoznaš sa položajem onakvim kakav je danas. Tvoja vernost daje ti na to pravo.....

Čuo sam tvoj razgovor sa H. P. B. na dan njenog dolaska i želim Ti kazati da imaš pravo. Tvojoj staroj majci, koja je od samog detinjstva prošla s tobom trnoviti put vere i iskušenja, duguješ veliko poštovanje. Ne šlepu i nepravednu poslušnost, koja bi i za tebe i za nju mogla da ima štetne posledice, već spremnost da joj s poštovanjem služiš i pomogneš da u sebi razvije intuiciju za duhovne stvari i da se pripremiš za budućnost. Mnoge boli i domaće brige ostavile su .krvav trag na njenom srcu. Ona nesvesno šteti sebi time što ne vlada svojim temperamentom. Privlači loše "astralne" uticaje i kroz to nam stvara suprotna strujanja, koja nas na žalost istiskuju. Vi ste obe zaslužile nagradu svojom predusretljivoscu prema našim vesnicima i Karma neće to prevideti. Ali, gledajte u budućnost! Pazite da neprestano vršenje dužnosti pod vodstvom dobro razvijene situacije daje dobro izbalansiranu ravnotežu. O, da su Vaše oči otvorene! Otvorio bi vam se pogled na takve blagoslove, čije mogućnosti za vas i za čovečanstvo leže u začetku sadašnjih napora i vaše bi se duše napunile radosnom i vatrenom revnošću! Probijajte se u Svetio, vi hrabri borci Istine, ali nemojte dopustiti da se sebičnost uvuče u vaše redove, jer samo nesebičnost otvara sva vrata i prozore unutrašnjeg Svetišta, ali ih ostavlja širom otvorena i za nepoželjno.

Što se tebe tiče, o dete, koje se probijaš iz tame u Svetio, hoću da ti kažem da Put nije nikada zatvoren, ali što je više neko pre toga pogrešio tim će ga teže naći. U očima Majstora niko nije "potpuno proklet". Kao što se jedan izgubljeni dragulj može izvući iz najdubljeg blata i opet je dragulj, tako se i najveća propalica može istrgnuti iz gr eha, ako razvije najskupoceniji dragulj među svim draguljima, blistavu klicu Atme. Svako od nas mora to sam da učini, svaki to može, ako ozbiljno hoće i ako je istrajan. Dobre namere su misaone predstave  dobrih  dela,   one  su  fantazije,  sanje,  nadahnuća

Budija prema Manasu. Ako ih stalno podržavamo, one neće nestati kao fatamorgana koja se rasplinjuje u Šamo-pustinji, već će postajati sve jače i jače dok naš čitavi život ne postane izraz i dokaz božanskog života u tvojoj dubini. Tvoja prošla dela bila su prirodni plod jednog neispravnog religioznog ddeala. Bila su rezultat neznanja i krivog shvatanja i ništa ih ne može odstraniti, jer su neosporivo utisnuta u knjigu Karme. Ni suze, ni pokajanje ne mogu izbrisati dotičnu stranicu. Ali, ti poseduješ moć da pomoću svojih budućih dela izravnaš i ispraviš tu Karmu, pa čak još i više od toga. U tvojoj okolini nalaze se poznanici, prijatelji i kolege, izvan i u Teozofskom društvu, koji su iz istog neznanja napravili iste i još teže greške. Ukazi im na strašne posledice ovakvih zabluda, uputi ih prema Svetlu, vodi ih na Put. Uči ih, budi misionar Ljubavi i Milosrđa. Pomažući drugima postigni svoje vlastito spasenje. Bezbroj stranica tvoje knjige života nije još ispisano, one su još bele i prazne. Kao dete svoje rase i svoga veka zgrabi dijamantno pero i ispisi te stranice života povešću plemenitih dela, dobrim ispunjenih dana i godina svete revnosti. Na taj način ćeš zaslužiti trajno put prema višim razinama duhovne svesti. Nemoj se bojati i nemoj klonuti. Budi verna Adelu kojd si već počela da naslućuješ.

U mnogim stvarima moraš se preorijentisati. Uske predrasude tvoga naroda više te vežu no što misliš. One te čine netrpeljivom prema beznačajnim prekršajima vaših neprirodno stvorenih pravila pristojnosti i čine te sklonom da previdiš ono bitno. Još nisi sposobna da ceniš razliku između unutrašnje čistoće i spoljnog obrazovanja. Ako bi vas "Majstori" cenili prema vašim vlastitim društvenim pravilima, na čemu bi ti onda bila? Takozvano "dobro društvo" čija licemerna pravila tako jako braniš, zapravo je jedna gnojna masa životinjske ćutilnosti unutar ljuske spoljne zaglađenosti. Sa stanovišta njegove neznalačke i pakosne netrpeljivosti apeluješ na nas, jer ti tvoja intuicija kaže da ti ono neće pružiti pravednost. Nauči da posmatraš ljude ispod njihove površine, nemoj imati poverenja i nemoj suditi na osnovu spoljne prividnosti. Pokušaj to dete moje, nadaj se i primi moj blagoslov.

K. H.

11.

U iduća četiri odlomka poikušaćemo da predočimo naročito značajne izreske iz pisama Sinetu i Hjumu, u kojima su Mahatme izneli svoja mišljenja u pogledu filozofskih, religioznih i naučnih pitanja. Ovo nisu zapravo pisma u užem smislu već su to traktati, koji zapremaju mnogo stranica i iscrpno tretiraju navedene teme. Sledeći odlomci ne mogu dati dovoljno jasnu sliku s obzirom na skučenost prostora koji nam stoji na raspolaganju. Dajemo ih kao tipične primere na kakav način Učitelji gledaju i tretiraju ova pitanja.

Naredni izvod je deo pisma pisanog god. 1881. O. A. Hjumu, u kome se tretira problem Duha i Materije.

N. L.

Jedno od osnovnih, elementarnih pitanja u okultizmu je jedinstvo Duha i Materije. Duh i Materija razlikuju se samo u svojim ispoljavanjima, zbog ograničenog zapažanja naših čula. Daleko od toga da bi našim poukama nedostajala filosofska osnova; naše pouke ukazuju samo na jedan Princip u Prirodi, na Duha - Materiju ili Materiju - Duha. Treći Princip, poslednjd, apsolutna ili kvintesenca spomenuta dva,  pjjako smem da upotrebim ovo nepravo označavanje, gubi se u pomenutoj primeni i leži izvan mogućnosti analiziranja i zapažanja čak i kod Bogova i Planetarnih Duhova. Ovaj treći Princip, tako kažu filozofi u Vedama, jeste jedina Stvarnost; sve ostalo je Maya, jer ni jedno objavljenje Duha - Materije ili Puruše i Prakrati nikad se nije u drugom svetlu posmatralo, osim kroz prolaznu varku čula.

U knjizi Kim-te, Duh je smatran kao sublimacija Materije a Materija kao kristalizacija Duha. Najbolja ilustracija za ovo zbivanje je jednostavna pojava kod pretvaranja led - voda - para koja se konačno rasplinjuje. Ova je pojava svakako obrnuta u svome redosledu. Mi to zovemo silazak Duha u rađanje (stvaranje) ili u tvar i sjedinjenje ovog Trojstva u Jedinstvo. Ovu nauku koja je tako stara kao i sama misao, preuzeli su prvi hrišćani iz Aleksandrijske škole i pretvorili su je u nauku o Ocu ili Stvaralačkom Duhu, O Sinu ili čoveku - materiji i o Duhu Svetom ili nematerijalnoj Biti, tj. o vrhu jednakostranog trougla. Ovu predstavu možemo još danas naći u piramidama Egipta.

Moram spomenuti, da je Vaša predstava o Materiji kao i alotropskom obliku Duha nefilosofska i nenaučna, jer je Materija nerazoriva i prema mom mišljenju istog trajanja kao i Duh, ovaj Duh kog mi znamo i kog zapažamo. Bez Prakriti (Materije) Puruša (Duh) se ne može objaviti i prema tome prestaje da postoji, on postaje ništa. .. Cak i ono što prirodna nauka označava kao neživu tvar, tzv. mineralne čestice kojima se hrane biljke, ne bi mosle nikada da poprime oblik (bez prisustva Duha a Materije).

U životu svakog materijalnog atoma ili molekula dolazi čas, bilo iz ovog ili onog razloga, kada se i poslednja iskra Duha ili kretanja, odnosno života - zovite to kako Vam drago ¦- povlači. U istom času brzinom koja nadmašuje čak i blesak misli biva uništen atom ili molekul ili skup molekula, da bi se vratio u prvobitnu čistotu intra-kosmičke tvari. Povlači se dakle u majčinsko poreklo.. . Materija, snaga, kretanje, sačinjavaju Trojstvo u objektivnom fizičkom svetlu, isto kao što trojedino Jedinstvo Duha i Materije sačinjavaju Trojstvo subjektivne spiritualne Prirode.. Kretanje je večno, jer je Duh večan, ali se ne može zapaziti kretanje, koje ne bi stajalo u vezi sa Materijom.

12.

Naredna opažanja zabeležena su na osnovu rasprave koju je napisao O. A. Hjum o "Bogu", a koja potiče od Mahatme K. H. Majstor se izričito bori protiv nauke monoteističkih religija, koje tvrde da je najviši Apsolutni Princip Svemira jedno osobno biće. Prema nauci Mahatmi, u Svemiru postoje bića na tako visokoj lestvici razvoja, da nam izgledaju kao svemogući Bogovi, no čak su i Oni ograničeni i stoje pod Zakonom Vrhovnog Apsolutnog neosobnog Principa.

N. L.

.....Već smo tumačili da je naše znanje ograničeno na naš Sunčani sistem. Prema tome ne možemo tvrditi a ne možemo ni pričati da van granica ovog sunčanog sistema postoji jedno Najviše svemoguće inteligentno Biće. O Sunčanom sistemu naša nauka ne poznaje kompromise, u tom pogledu ona ili potvrđuje ili poriče, jer uči samo ono što pozitivno zna da je istinito. Zato ovde poričemo postojanje osobnog Boga. Mi znamo da postoje Planetarni Duhovi i druga spiritualna bivstvovanja, ali znamo da u našem sunčanom sistemu ne postoji ništa tako kao što je Bog, niti osoban a ni neosoban. Parabrahma (najviši Apsolutni Princip u indijskoj filozofiji) nije Bog već apsolutni i nepromenljivi Zakon, a Išvata je samo rezultat neznanja, koje se temelji na Velikoj obmani (Maya).

Reč "Bog" nastala je da se time označi nepoznati uzrok onih posledica kojima se čovek divio ili ih se bojao a nije ih razumeo.

Pošto tvrdimo da možemo da dokažemo svoju nauku jer poznajemo uzrok, u stanju smo da izjavimo da iza tih posledica ne postoje Bog ni Bogova. Svim pojavama koje nastaju u beskrajnom i neograničenom prostoru a proizilaze iz večnog kretanja, pripisujemo materijalne i prirodne uzroke, koji se mogu spoznati i koji su nama poznati. Ateisti pripisuju tim pojavama spiritualne, natprirodne nepoznate uzroke, koji se ne mogu spoznati. Bog Teologa je imaginarna moć koja se još nikada nije ispoljila. Naša glavna svrha jeste oslobođenje čovečanstva  od  ovog teškog  sna, da naučimo ljude da budu vrli za ljubav samo vrline, oslanjajući se na sebe same a ne na teološke štake, koje su kroz bezbroj vekova bile uzrok mnogih ljudskih beda.

Ako ljudi žele celokupni život koji je kroz sve vekove nesvestan i nepromenjiv, smatrati Bogom, onda neka to čine i neka upotrebljavaju tu gigantsku neuspelu oznaku, ali u tom slučaju, moraće da kažu ono što je rekao Spinoza, tj. da čovek ne može sebi da predstavi ni jednu  supstancu  izvan  Boga - Praester  deum  negne

dari, neque concipi protest substantia a Panteisti će.....

Jasno da Biće koje nije bilo čime uslovljeno, a koje je svuda prisutno, ne može biti ničim ograničeno, ni nečim što bi stajalo izvan Njega samog, čak ni prazninom, a kamoli materijom. Kad pitamo teiste "A da li je vaš Bog prazan prostor ili materija?", oni nam odgovaraju: "Ni jedno ni drugo!" A ipak veruju da njihov Bog prožima materiju iako nije materija.

Ako govorimo o našem "Jedinom Životu" tada kažemo da isti prožima svaki atom materije, ali je pravilnije ako kažemo da je on bit svakog atoma i da prema tome stoji u vezi sa materijom i poseduje sva njena svojstva, dakle, materijalan je, on je materija.

..... Mi ne zastupamo Advaitis (Jedan od šest glavnih pravaca u indijskoj filozofiji.), ali naša nauka o "Jedinom Životu" je identična sa naukom Advadtisa, o Brahmanu i o identičnosti Univerzalnog života sa dušom Makrokosmosa, sa dušom Mikrokosmoisa i slaže se u mišljenju da ne postoji Bog izvan čoveka.

.....Poričemo postojanje jednog beskrajnog svesnog osobnog Boga, jer ovakav bi Bog morao biti ili uslovljen, ograničen i vezan za promenu, te prema tome ne bi bio beskrajan, ili ako bi bio označen kao neuslovljen, nepromenljdvo i večno Biće koje nema u sebi ni jednu česticu materije, onda to ne bi bilo biće već jedan nepromenljivi, sl-epi princip ili zakon. Tako kažemo mi.

Prebacivaće nam da ipak verujemo i u Dhvančohane i u Planetarne Duhove i da im pripisujemo univerzalnu inteligenciju. To treba rastumačiti:

.....Inteligencija, kao što je ona naših Dhvančohana, je sposobnost, koja može biti svojstvena samo organizovanim bićima koja poseduju dušu, pa ma kako njihovi organizmi bili suptilni i nevidljivi. Inteligencija zahteva moć mišljenja, a da bi se moglo misliti, moraju se imati predstave. Predstave uslovljavaju posedovanje čula, dakle.....nečeg materijalnog.

.....Predstava o jednom čistom duhu kao o biću ili jednoj egzistenciji - pa ma kako je nazivali - je utvara, jedan ogromni apsurd.

13.

Sledeći redovi, kao i izvodi navedeni pod brojem 15 i 16 su izresci iz jednog opširnog pisma, u kojem Mahatma K. H. odgovara A. P. Sinetu na razna pitanja o razvoju čovečanstva.

N. L.

Svaka duhovna individualnost ima pred sobom gigantski put prevaljene evolucije. Od početka velikog manvantaričkog ciklusa, Monada mora na svakoj planeti na kojoj se nalazi ljudsko carstvo14 da prođe kroz sedam rasa. Od nemiri ogranaka, majmuna, koji se od današnjih primeraka znatno razlikuju, pa sve do današnje pete rase (ili bolje rečeno vrste), kao i kroz dve sledeće rase, sve dok sama ne zavlada Zemljom i još mora dalje da napreduje kroz sledeće više stadijume. Ali mi ćemo našu pažnju obratiti samo Zemlji. Svaka od sedam glavnih rasa razvija iz sebe sedam podrasa. Čovek mora proći kroz svaku od njih pre nego što ulazi u sledeću višu, i to sedam puta.

Podrase predstavljaju razne tipove čovečanstva i to u fizičkom i duhovnom pogledu i niko od nas ne može preskočiti ni jednu stepenicu na toj lestvici. Postoji još bezbroj drugih monavantarickih lanaca i van našeg Sunčanog sistema, gde žive inteligentna bića kao kruna i vrhunac evolutivnog života, koji se razvija u krugovima. Neka bića su fizički i intelektualno niža a neka su mnogo, mnogo viša u svome razvoju nego ljudi na našem lancu. Ali nećemo više o njima govoriti. Svaki čovek mora, dakle, da prođe kroz svaku rasu i mora istu ostaviti, razvijajući svoj intelekt od najnižeg do najvišeg stepena.

Vaši atropolozi i entolozi dobro bi učinili kad bi ovaj zakon o sedmostrukosti, koja se ponavlja kroz sva dela Prirode, uvek imali na umu.

Čitam u "Pioniru" od 12. juna, koji mi je poslala H. P. Blavatska, jednu raspravu o "Teoriji o majmunu" od A. P. N. koji daje izvrsno tumačenje Darvinove

Stav pomenute rasprave u "Pioniru" glasi: "Darvin nije nikada tvrdio da čovek potiče od majmuna. On je bio mišljenja da čovek potiče od jedne životinje slične majmunu i da je majmun takođe grana koja potiče od te životinje. Drugim recima, čovek i majmun imaju zajedničko poreklo. Ali iz toga nikako ne sledi da će se čovek ikada razviti u majmuna. Diferencija je započela u vrlo dalekom periodu. S vremenom da se ta razlika između majmuna i čoveka još više poveća