Isti uzroci koji čine mišljenje Indijaca materijalističkim jednako deluju na čitavo zapadnjačko mišljenje. Obrazovanje stavlja na presto skepticizam, a zarobljava duhovnost. Možete učiniti beskrajno mnogo dobrog, ako pomognete da se narodima na Zapadu da sigurna temelj, na kojem bi mogli ponovo da izgrade svoju izgubljenu veru. Njima su potrebni dokazi koje može da da samo azijska psihologija. Prošlo je vreme slepe vere, a nastupajuće vreme istraživanja, ali istraživanja koje samo demaskira zablude bez otkrivanja na čemu bi duša mogla da gradi, proizvešće samo oluju predstava. No, oluja predstava ne može ništa dati jer odražava samo besnilo uništavanja. Čovek ne može biti zadovoljan čistom energijom. Agnosticizam je samo privremeno uporište. Sada je došao čas da se preuzme vodstvo ponovo nadolazećeg Impulsa, koji će se uskoro pojaviti. Ako Impuls ne bi doveo do Izvorne filozofije Indogermana, koja utažuje dušu, izazvao bi ili ekstremni ateizam ili ekstremnu vlast sveštenstva. Ko posmatra ono što se danas događa, s jedne strane kod katolika koji neprestano izlažu čuda kao beVi mravi svoje mlade, s druge strane kod slobodoumnih mislilaca koji ljude masovno obraćaju na agnosticizam, taj će zapaziti smernicu ovog zbivanja. Naš se vek zanosi čudima. Katolici hrle čudima koje spiritisti upotrebljavaju kao dokaze protiv dogmatičkih tvrdnji o večnom prokletstvu i o pokajanju, da bi ih upotrebili kao dokaze za svoje verovanje u čuda. Skeptičari ismevaju oba pravca. Svi su slepi, a nikoga nema da dh vodi. Vi i Vaše kolege mogli biste da pomognete i da pribavite gradivo za potrebnu Univerzalnu religijsku filozofiju, tj. za jednu filozofiju koja se osniva na Religiji i koja je nesavladiva za napade nauke zato što predstavlja savršenstvo apsolutnog znanja, te je istovremeno Religija koja je dostojna tog naziva, jer povezuje fizičkog čoveka sa psihičkim i oba sa svime što postoji ispod i iznad njega. Nije li to vredno žrtve?

 

Ako se posle zrelog razmišljanja odlučite da stupite na ovaj životni Put oglasite javnosti da Vaše Društvo nije klub za trgovinu čudima, niti da je sebi postavilo za zadatke ispitivanje čudesnih pojava. Njegov je glavni zadatak da iskorend sadašnje praznoverje i skepticizam, da donese dokaze iz prastarog Izvora, da čovek može svoju buduću sudbinu sam da oblikuje i da može da dobije izvesnu sigurnost o kontinuitetu svoga života, ako to samo hoće. Zadatak je i da pokaže da su sve čudesne pojave objave prirodnih Zakona. Dužnost svakog inteligentnog bića je da ih upozna.

K. H.

Ovo pismo, koje je pisano Sinetu, još nam bolje i oštrije predočava cilj koji slede Adepti. Pošto su A. P. Sinet i O. A. Hjum stalno iznosili prigovore protiv humanitarnih ciljeva Teozofskog društva pa su želeli da rade na čisto naučno-okultnoj bazi, Mahatma K. H. pošao je krajem 1891. godine do svog duhovnog Poglavara na ovom području rada i izvestio ga o nameri A. O. Hjuma i A. P. Sineta. U sledećem pismu Sinet obelodanjuje rezultat te posete.

N. L.

Kratak prikaz Čohanovog6 mišljenja o Teozofskom društvu, prema njegovim sopstvenim recima koje je izrazio juče uvečer u mom prisustvu. Moj odgovor na vaše pismo sledi.

K. H.

Nauka koju mi širimo je jedina istinita i zbog toga će, uz podršku dokaznog materijala koji spremamo, konačno trijumiovati, kao i svaka druga istina. Ipak je neophodno da se ona daje svetu samo korak po korak i da se njene teorije, koje su za Upućene neoborive činjenice, podupiru zaključcima iz dokaznog materijala koji nam pruža moderna nauka.

Pukovnik H. S. Olkot, koji izgleda da radi samo na ponovnom oživljavanju Budizma, može se smatrati ozbiljnim radnikom, na pravom putu Teozofije, isto kao i onaj kome je glavni cilj ispunjenje svoje vruće želje za okultizmom. Jer, Budizam očišćen od praznovernih primesa jeste večna Istina i ko se za njega zalaže, bori se za Teozofiju, tj. za Božansku Mudrost koja je jednoznačna sa Istinom. Mi moramo štiti Znanje koje je sadržano u Teozofiji, da bi naša nauka mogla da vrši praktični uticaj na tzv. moralni kodeks i na opšte predstave ljudi o Istini, čistoti, samopregoru, samilosti itd. Pravi Teozof je onaj čovek koji požrtvovano pronalazi sredstva pomoću kojih može svoga bližnjega da uputi na pravi Put i da mu učini da se što većem broju njegovih saputnika time pomogne, a ne onaj čovek koji želi da postigne Nirvanu samo za sebe,7 jer bi to značilo jedan profinjeni i preobraženi egoizam.

Izgleda da se intelektualni slojevi čovečanstva sve više dele u dve grupe. Jedna grupa sprema sebi, i ne znajući, dugotrajna razdoblja povremene neegzistencije ili besvesnog stanja, kao rezultat jedne određene namere svoje inteligencije i ograničavanja iste u uske ograde bigoterije i praznoverja. Ovo zbivanje bezuslovno vodi do izobličenja misaonog principa u čoveku. Druga grupa neograničeno popušta svojim životinjskim sklonostima, sa izničitom namerom da se u slučaju neuspeha bez razmišljanja preda propasti, tj. jednom stanju poniženja, posle raspadanja tela, koje će trajati hiljadama godina. Ovi intelektualni slojevi koji vrše ovakve vrste privlačenja na neupućene mase naroda, a smatra se da su primer koji treba slediti, zapravo vuku mase naniže i u moralnom pogledu deluju štetno, a treba da ih štite i vode. Između ponižavajućeg praznoverja i još više ponižavajućeg materijalizma, nerado viđana bela golubica Istine jedva može da nađe neko mesto na koje bi mogla da postavi svoju nogu.

Došlo je vreme da teozofija dođe u javnost; verovatnije je da će sinovi Teozofa takođe biti Teozofi. Nego da se postati nešto drugo. Ni jedan vesnik Istine, ni jedan prorok nije postigao potpun uspeh za vreme svog zemaljskog života, čak ni sam Buda. Teozofsko društvo izabrano je da bude temelj budućih religija čovečanstva. Za dostizanje navedenog cilja potrebno je jedno jače, mudrije i, pre svega, sveobuhvatni je mešanje višeg sa nižim, alfe i omege čovečjeg društva. Bela rasa mora prva da pruži bratsku ruku narodima tamne puti. Ona mora sdrotog prezrenog Crnca nazvati bratom. Ova perspektiva možda neće biti mnogima ugodna, ali ko se protiv ovog načela buni, nije pravi Teozof.

S obzirom na slobodu misli koja se neprestano razvija, kao i s obzirom na napredovanje slobode (Elifas Levi bi to nazvao opsežnim gospodstvom Sotone), na koji bi se drugi način mogao sprečiti borbeni instinkt čoveka da vrši dosad neučinjene okrutnosti i nepravednosti, ako ne ublažujućim delovanjem sveopšteg bratstva i primenom ezoterijske nauke Bude?

Svako zna da potpuno odstupanje od autoriteta jedne sveprožimajuće Snage ili Zakonitosti, koju sveštenstvo naziva Bogom, a filozofi raznih vekova zvahu Budom, Božanskom Mudrošću i prosvetljenjem odnosno Teozofijom, znači istovremeno napuštanje svih ljudskih zakona. Kada budu oslobođene od tereta dogmatskog tumačenja, ličnih naziva, personifikovanih predstava i plaćenog sveštenstva, temeljne nauke svih Religiia pokazaće se kao jedna jedinstvena celina u svom ezoterijskom značenju. Oziris, Krišna Buda i Hrist pokazaće se kao različita imena za jedan isti kraljevski Put do konačnog blaženstva, tj. do Nirvane.

Mističko hrišćanstvo uči kako se postiže oslobođenje duše pomoću našeg sopstvenog sedmog Principa, tj. pomoću Para-Atme (Augeoide); neki ga zovu Hristom, a neki Budom. Oslobođenje duše je jednoznačno sa obnovom ili preporodom u Duhu, i sa Nirvanom u budizmu. Mi svi moramo da se oslobodimo našeg sopstvenog Ega, tj. našeg prirodnog, prividnog Ja, da bismo spoznali naše pravo Ja u Božanskom Životu. Ali, ako ne želimo da budemo sebični, moramo nastojati da i drugim ljudima otvorimo oči za Istinu, da bi i oni mogli spoznati stvarnost ovog transcendentalnog Sebe, Budu, Hrista ili Boga, o kojem govore svi propovednici.

(U pismima Mahatme K. H. nalazi se sledeća psiho-fiziološka deoba čoveka:

1. Fizičko telo;

2. Vitalni Princip, tj. Prana ili Jiva, jeste jedna neuništiva  snaga.  Cim ista  napusti grupe atoma,  smesta biva privučena od drugih grupa;

3. Astralno telo, tj. Liinga Šarira ili eterički dvojnik fizičkog tela. U kasnijoj teozofskoj literaturi poznat pod imenom Eteričko telo;

4. Životinjska duša - telo požuda ili Kama Rupa, u kasnijoj literaturi poznato kao Astralno telo;

5. Čovečja duša ili zemaljski Ego, tj. Manas ili zemaljska inteligencija u čoveku;

6. Duhovna duša ili Viši Ego, tj. Budi ili središte svesti savršenog čoveka;

7. Duh ili Atma, tj. zrak Apsolutnog koji nije stvoren, te je večni.

Uporedi C. Jinarajadasa "The Early Teackings of the Masters", str. 4/5.)

To je razlog zašto je ezoterijski budizam najsigurniji put do Ezoterijske Istine.

U današnjem svetu, bilo to u njegovom hrišćanskom, muhamedanskom ili paganskom delu, ljudi se ne obaziru na pravednost, a čast i milosrđe su nestali.

Kakav stav da zauzmemo prema ostalom čovečanstvu, kad vidimo da su glavni ciljevi Teozofskog društva pogrešno tumačeni, čak i od onih koji su najpripravniji da nam lično služe? Kako da se borimo protiv onog prokletstva zvanog "borbom za opstanak" koja je pravi i najstrašniji uzrok većine nesreća, briga i zločina. Zašto je ova borba postala skoro već univerzalni zakon? Mi odgovaramo: zato što ni jedna religija osim budizma nije do sada u praksi učila prezir prema zemaljskom životu, dok su sve religije osim već spomenute, širile svojom naukom o paklu i večnom prokletstvu najveći strah od smrti. Zbog toga ova borba najjače besni u hrišćanskim zemljama, a najintenzivnije u Evropi i Americi. Ona je nešto slabija u paganskim zemljama, a skoro je nepoznata među budistima.....Učite ljude da je život na ovoj zemlji, pa bio on najsretniji, samo jedan teret i varka, te da je naša sopstvena Karma koja stvara uzroke novih posledica, naš sudija i spasitelj u budućim životima. Tada će velika borba za opstanak brzo izgubiti svu žestinu. U budističkim zemljama nema zatvora a zločini su skoro nepoznati.

Ideja o osobnom Bogu, čijoj je vlasti bio prepušten svet, a naročito hrišćanstvo tokom dve hiljade godina, pokazala se, sa svim na njoj osnovanim političkim i socijalnim sistemima, kao greška.

Ako teozofi kažu: "-Mi nemamo s time posla, niži slojevi i niže rase (npr. Indijci, prema shvatanju Engleza) ništa se nas ne tiču, oni se moraju sami brinuti za svoje poslove i obavljati ih kako najbolje znaju" - gđe je tu priznavanje dobrote, odanosti, prijaznosti i reforme itd;? Zar su ta pravila samo varka i poruga? A ako je to tako, da li je onda vaš put pravi? Zar da nekolicinu Evropejaca, koji se tove na bogatstvu ove zemlje, učimo kako stoji stvar sa zvoncem, stvaranjem predmeta, nevidljivim telefonom i stvaranjem astralnog tela, a bezbroj miliona ljudi, prezrenih, poniženih, potlačenih, koji žive u neznanju da pustimo da se sami brinu za sebe i za svoju budućnost? Nikada! Radije neka propadne Teozofsko društvo zajedno sa svoja dva nesretna osnivača, nego da mi dozvolimo da se Društvo razvije u akademiju magičkog umeća ili u učionicu okultizma. Čudna je to predstava, moja braćo, koja zamišlja da bismo mi, koji smo ponizni sledbenici onog utelotvorenog Duha apsolutne samopožrtvovanosti i ljubavi prema čovečanstvu, Božanske Dobrote i svih ostalih najviših vrlina koje su dostižne na ovom svetu nevolja, najvećeg od svih ljudi, Gautame Bude, mogli dozvoliti da se Teozofsko društvo pretvori u otelotvorenje sebičnosti, tj. u mesto izbavljenja za nekolicinu, koji misle samo na sebe a zaboravljaju na većinu.

Evropejci su do sada imali vrlo malo uvida u Tibet i u tibetansku mističku Hijerarhiju "savršenih Lama". Od ono malo uvida, što su dobili, najispravnije je opisano sledeće: "Otelotvorenje Radisatve, Padma Pani ili Avalokitešvare, Tsong-ka-pe i Amitabe odriču se nakon smrti Buda-stepena, tj. summum bonuma (najviše sreće), blaženstva i lične sreće, da bi se uvek iznova rađali za dobro čovečanstva" (Rais Dejvids). To znači da su uvek iznova izloženi bedi, zatvoreništvu u mesu i svim ostalim brigama života, samo da bi takvom samopožrtvovanošću koja traje bezbroj vekova, služili kao posrednici jednoj šaci ljudi izabranih iz jedne od mnogih ljudskih rasa i da bi njima osigurali oslobođenje i blaženstvo! A od nas, poniznih učenika ovih savršenih Lama, očekuje se da bismo dozvolili Teozofskom društvu da napusti svoj plemeniti cilj ostvarenja Bratstva čovečanstva i da se pretvori u jednu običnu školu psihologije! Ne, nikada, draga braćo! Vi ste već isu više dugo" radili pod ovim nesporazumom. Dajte da se sporazumemo. Ko se ne oseća sposobnim da shvati ovu veliku ideju u tolikoj meri da može za nju da radi ne mora primiti na sebe zadatak koji mu se čini preteškim. Ali, sigurno neće da se nađe ni jedan Teozof u Društvu koji ne bi bio sposoban da pomaže na takav način da ispravlja pogrešno mišljenje o toj stvari kod onih ljudi koji stoje izvan Društva, ako već ne može da te ideje sam zaveštava.

Naše čitavo prošlo i sadašnje znanje ne bi bilo dovoljno da nagradi onog plemenitog i nesebičnog čoveka, koji bi radio na tom visokom zadatku u Indiji.

Ja sam ovde obrazložio naša shvatanja i nastojanja i imam samo još nekoliko reci da pridodam. Religija i filozofija moraju pružati rešenje za svaki problem, ako su istinite. Svet se nalazi u veoma lošem moralnom stanju, a to je neosporni dokaz, da nijedna od svetskih religija i filozofija nije posedovala Istinu i to kod civilizovanih rasa manje nego kod ostalih. One ne mogu dati ispravno logično tumačenje velikih dualnih Principa i to pravde i nepravde, zla i dobra, slobode i samovolje, egoizma i nesebičnosti, isto kao što to nisu mogle učiniti pre 1881. godine. Isto su tako daleko od rešenja ovih problema, kao što su bile nekada, ali, negde se mora nalaziti takvo rešenje, koje postoji. Ako se naša nauka pokaže sposobnom da da rešenje, tada će svet uskoro biti pripravan da prizna sledeće: ovo mora biti prava filozofija, prava Religija, pravo Svetio, koje daje Istinu, ništa drugo osim Istine!

3.

Kad je A. P. Sinet započeo korespondenciju sa svojim  tibetanskim Učiteljima, nije imao pojma  o njenoj pravoj biti i cilju. To smo već ukratko pomenuli. On je želeo eksperiimentalno-riaučne dokaze o nadljudskim snagama koje Mahatma poseduje i želeo je da ih saopšti svetu. Tako je, u svom prvom pismu, predložio Mahatmi K. H. da on, u njegovom prisustvu i u prisustvu njegovih prijatelja, u Simli materijalizuje jedan broj Londonskih novina "Tajms", i to istog dana kada izlaze. Siri et je smatrao da bi to bio za svakoga neosporivi dokaz da se okultnim snagama mogu postići fizički rezultati. Sledeće pismo je odgovor na njegov predlog.

N. L.

Baš zato što bi ovaj eksperiment sa londonskim novinama zatvorio usta skeptičarima, on je neprikladan. Ako to posmatrate sa bilo koje strane videćete da je svet još u prvom stadijumu oslobođenja iz ropstva i zbog toga još nije pripremljen za ovo. Mi radimo sa prirodnim a ne sa natprirodnim sredstvima i snagama, ali pošto nauka na svome sadašnjem stepenu razvitka ne bi bila sposobna da rastumači naša čuda, a neupućene mase bi i dalje gledale na ove pojave kao na čuda, bili bi bačeni iz ravnoteže oni ljudi koji bi prisustvovali takvim pojavama. Rezultat bi bio vredan žaljenja kako za Vas, od kojeg je ova ideja izašla tako i za ženu koja je tako predana našoj stvari (H. P. Blavatska.) ako bi bila tako luda da stupi kroz široko otvorena vrata, koja vode do nesigurne slave. Ova vrata, ms.Ja su otvorena tako prijaznom rukom kao što je vaša, skoro bi se pokazalo kao smrtonosna zamka. Šta bi mogle očekivati one osobe, koje bi svetu dale nešto novo, šta bi kad bi svet u to poverovao, zbog svog neznanja pripisao onim tamnim snagama u koje dve trećine čovečanstva još uvek veruje i boje se istih.8 Uspeh do kog bi se došlo kako Vi predlažete, može se prosuditi samo na osnovu temeljnog poznavanja ljudi i njihove okoline. Isti zavisi isključivo od njihovog moralnog i socijalnog stanja, od njihovog odnosa prema najdubljim i najskrivenijim pitanjima koja pobuđuju ljudski duh, i od njihovog odnosa prema Božanskim snagama u čoveku i Prirodi. Koliko bi se samo Vaših najboljih prijatelja interesovalo više nego površno za ove teško razumljive probleme? Možete ih "abrojati na prstima svoje desne ruke! Vaša se rasa ponosi da je oslobodila Genija u ovom veku, koji je bio tako dugo zatvoren u uskoj posudi dogmatizma i intoleranaije, Genija znanja, mudrosti i slobode misli. Oni kažu da predrasude neznanja i religiozna bigoterija nikada neće više vladati svetom, kao u one stare dane. Kratko rečeno, da je javno mišljenje uvek potpuno slobodno i pripravno da primi svaku dokazanu istinu. Ali da li je zaista tako, moj cenjeni prijatelju?

Što se tiče ljudske prirode uopšte, sada je ona ista kao pre milion godina. Vladaju predrasude koje se temelje na sebičnosti i pomanjkanju pripravnosti da se napusti stari red stvari u prilog novih oblika života i novog mišljenja. Okultno učenje, međutim, zahteva napuštanje svega ovog i još više. Ponos i tvrdoglavi otpor prema Istini, ukoliko ista obara stare nazore - to su karakteristike vašeg doba. Kakav bi dakle bio rezultat čak i najčudnijih fenomena, u slučaju da bismo pristali na njihovo izvršenje? Ma kako bili uspešni, opasnost bi se povećavala u istoj razmeni u kojoj bi rastao uspeh. I uskoro ne bi preostalo drugo osim neprestanog napretka u stalnom "kreščendu", ili smrt od vlastitog oružja u toj beskrajnoj borbi sa neznanjem i predrasudama.

Pomenuli ste da se ni od koga ne može očekivati da veruje u nešto što nije svojim očima video.

No da li bi čitav život jednog čoveka bio dovoljan, da zadovolji čitav svet skoptičara? Bilo bi lako u Simli povećati broj onih ljudi koji veruju na stotine i hiljade, ali šta s onim mdlionima ljudi koji ne bi prisustvovali ovom zbivanju? Neznalice, nesposobni da shvate nevidljive začetnike, mogli bi jednog dana da iskale svoj bes na vidljive posrednike. Viši obrazovani slojevi i nadalje ne bi verovali i rastrgli bi Vas u komade.

Vi ste se priključili onim ljudima koji nas kore zbog naše velike povučenosti i ćutljivosti. Ali mi poznajemo ljudsku narav usled iskustva mnogih vekova. Mi znamo da, sve dok nauka ne prouči sve lekcije i dok još postoji makar samo i senčica religioznog dogmatizma u srcima masa, predrasude sveta moraju da se savladavaju korak po korak, a ne jednim udarcem. Kao što je sivi stari vek imao više od jednog Sokrata tako će tama budućnosti roditi više od jednog mučenika. Nauka, koja se smatra slobodnom, prezirno se okrenula od nazora Kopernika, koji je obnovio teorije Aristarha Samiusa, koji je tvrdio da se Zemlja vrti u krugovima oko svoga središta, još mnogo godina pre nego što je Crkva pokušala da smakne Galileja kao žrtvu Biblije. Najsposobniji matematičar na dvoru Eduarda VI, Robert Rikord, bio je od svojih vlastitih kolega ismejan, jer su smatrali da su njegova otkrića prazne fantazije i bacili su ga u tamnicu, gde je umro od gladi. Vi ćete misliti da su to stare priče. Ali hronika našeg modernog vremena ne razlikuje se mnogo od onih koje joj prethode. Potrebno je samo da se setimo nedavnih progonstava sedija u Engleskoj ili spaljivanja navodnih veštica d čarobnjaka u Južnoj Americi, u Rusiji i na granici Španije, pa da znamo da se spas pravih zastupnika okultnog učenja nalazi u skepticizmu javnosti. Šarlatani i čarobnjaci su prirodni zaštitni oklopi Adepata. Sveopšta sigurnost samo je tako sačuvana, što držimo u tajnosti strahovito oružje koje bi se moglo protiv njih upotrebiti, a koje bi se u rukama sebičnih i zlih ljudi pokazalo zaista smrtonosnim. To sam Vam već rekao.

K. H.

4.

Kada je Sinet primio gore pomenuto pismo, čije smo odlomke naveli, pokušao je još jedanput da ubedi Majstora da odstupi od svoga stanovišta i da ga uveri da je mišljenje na Zapadu ipak otvorenije nego što je Majstor mislio. U sledećem pismu Mahatma K. H. je jasno obrazložio da javne pouke mogu imati samo opšti karakter. Pravo okultno znanje može se dati samo onom čoveku koji je spreman da se podvrgne prastarim uslovima Učeništva.

N. L.

Mi ćemo se tako dugo razilaziti u mišljenju, dok Vam ne bude potpuno jasno da okultna nauka ima svoje posebne metode istraživanja, koje su isto tako utvrđene i uverljive kao i metode njihove antiteze, tj. Fizikalne nauke. Jedan i drugi način imaju svoje propise. Ko želi prekoračiti granice nevidljivog sveta, taj ne može o tome izdavati propise, isto kao što putnik koji bi želeo da prodre u podzemne prostorije blagoslovljenoga L. Hasea, ne bi mogao svome vodiču da pokazuje put. Misterije nisu nikada prodrle u opseg široke publike. To se neće nikad ni dogoditi, bar ne pre onog dugo iščekivanog dana kada naša religiozna filosofija bude opšte priznata. Nikad i u nijedno doba nije postojalo više od jedne jedva primetne manjine ljudi koji su bili upućeni u tajne Prirode, mada je mnogo ljudi imalo praktične dokaze o mogućnosti njihovog posedovanja. Adept je redak cvet čitave jedne generacije istraživača, a da to postane, mora da sledi unutrašnji poziv duše, bez obaziranja na mudrost svetskog znanja ili na njegovu oštroumnost.

Vaša je želja da dođete u direktni dodir sa jednim od nas, bez posredovanja madam Blavatske, ili bilo kojeg drugog posrednika. Ukoliko ,sam shvatio, Vi tu vezu' zamišljate tako da primate od nas obavesti bilo putem pisma, kao što je ovo, ili putem čujnih reci, pomoću kojih biste vodili i upravu i poduku u Društvu. Vi sve to želite, ali niste dosad našli dovoljnih razloga, kako ste se sami izrazili, da napustite svoj način života, koji je upravo neprijatelj takvom načinu sporazumevanja. To nije razumno. Ko želi da razvije zastavu mistike, taj mora drugima da služi kao primer. Prvo, on mora da promeni svoj način života, a kad je shvatio da izučavanje okultnih misterija predstavlja najvišu lestvu svakog znanja on mora bez obzira na egzaktnu nauku i na neprijateljstvo javnog mnenja da ga odvažno i zastupa. "Carstvo nebesko pobeđuje se silom" kažu hrišćanski mističari. Samo naoružanom rukom, spreman da pobedi ili da padne, može moderni mističar da se nada da postigne Cilj.