Tako nam se nadopunjava slika. U sledećim pismima imamo dokumente o bićima koja raspolažu moćnim psihičkim snagama i neograničenim znanjem, a ipak nisu čisto transcedentalna bića već potpuno zemaljski ljudi (nehotično se ovde nadovezuje poređenje crkvene definicije dvostruke prirode Isusa Hrista). Oni su se uzdigli iznad čovečanstva, ali su ostali s njime nerazdvojeno povezani. U znanju i u moći vladanja snagama Prirode daleko su nadmašili čovečanstvo, tako da mogu kao skrivena i vodeća snaga da bdiju nad njegovim razvojem. Njihovo istupanje u javnosti krajem prošlog veka prilikom osnivanja Teozofskog društva je redak izuzetan pokušaj da se na taj način probude vodeće ličnosti čovečanstva, da se na taj način podstaknu na odstupanje od krajnjeg materijalizma i od dogmatsko-religioznih predstava; i jedno i drugo je u ono doba preovladavalo u svetu.

 

Ovaj pokušaj bio je uspešan, posmatrano iz dalje perspektive, jer se od onda viđenje sveta izmenilo na mnogim područjima. Ali pojavljivanje Mahatmi na Zapadu se pokazalo preuranjenim. Čovečanstvo još nije bilo dovoljno zrelo da prizna njihov rad. Okultne pojave, koje je P. H. Blavatska izazivala, bile su smatrane prevarama, pa je čak i jedan teozofski vođa kao pukovnik H. S. Olkot pod pritiskom javnog mnenja smatrao da ne srne više javno da svedoči o postojanju Mahatmi. Zato je glavno težište prebacio na humanitarni i filozofski rad Društva, tako da je Mahatma K. H. god. 1888. u jednom pismu H. P. Blavatskoj izrazio sledeće:

".... Društvo se oslobodilo naše vlasti i našeg uticaja, a mi smo ga pustili da pođe svojim putem, jer ne želimo nikoga da zarobljavamo protiv njegove volje. On1 kaže da je spasao Društvo? Spasao je njegovo telo ali je iz straha dozvolio da duša Društva ponestane. Ono je sada mrtvac bez duše, jedna mašina koja se do sada još dobro kreće, ali koja će se sigurno raspasti u komade. Od tri svrhe2. . ."

Kada je posle smrti H. P. Blavatske, vodstvo u Društvu preuzela njena učenica dr Ana Besant, glasnik Mahatmi ostao'je sačuvan. Ali od tada Oni ipak nisu više želeli da se neposredno pojavljuju. U poslednjem pismu od septembra 1900. god. dobila je dr Ana Besant sledeće uputstvo:

"Govorkanja o Majstorima moraju se nenapadno ali udlučno ućutkati.. . Naš rad se obavlja u tišini i potrebno je da smo nepoznati, jer stalno obraćanje pažnje na Nas i navođenje Naših imena stvara isprekidanu auru i ometa nam rad."

Mada ni danas nisu bolje prilike na fizičkoj osnovi za neposredno stupanje u vezu sa tibetanskim Učiteljima, koji su inspirisali H. P. Blavatsku i koji su njenim posredovanjem ponovo svetu otkrili prastaru Mudrost, tj. Teozofiju i dali impuls za duhovno i političko buđenje Indije, ipak poziv koji se nalazi u jednom pismu koje se materijalizovalo za vreme posete H. P. Blavatske i pukovnika Olkota kod Radže od Vadhvana u Kathiavaru 22. juna 1882. usred jedne skeptične grupe ljudi zabavljene diskusijom, je apel na svakog kome je sudbina sklona i omogućuje mu saznanje o ovom zaista postojećem a ne legendarnom "Bratstvu Sv. Grala."

"Luda su ona srca koja sumnjaju u naše postojanje, ili u moći koje naša zajednica poseduje od pamtiveka! Želim da otvorite svoja srca i primite Blagoslovljenu Istinu i da postignete plodove Arhatstva, ako ne u ovoj onda u jednoj kasnijoj i srećnijoj inkarnaciji.

Ko je za nas - neka se javi!"

Pisma Mahatma koja su sačuvana broje više od hiljadu stranica. Teško je da se napravi izbor za tako malu knjigu kao što je ova. Ovaj je, dakle, nepotpun. Neka područja (na primer, opsežne pouke o životu posle smrti) su morala potpuno da se izostave iako nisu manje važna i značajna od onih područja koja smo izabrali. Ovim. izborom sam hteo da dam što potpuniju sliku o Njihovom stavu prema velikim problemima čovečanstva i o uslovima koje moraju ispunjavati oni koji žele da budu dostojni jedne uže veze sa velikim Učiteljima i Pomagaocima. Marije sam bio rukovođen namerom da pokažem nazore Majstora o pojedinim specijalnim područjima višeg znanja.

Dr Norbert Loper

1.

Pismo O. A. Hjumu, pisano 1881. hronološki posmatrano nije prvo pismo u korespondenciji Mahatma sa A. P. Sinetom i sa O. A. Hjumom, ali ono upoznaje čitaoca s namerama koje su tibetanski Učitelji želeli da postignu tom prepiskom i nazore Majstora o pojedinim specijalnim područjima višeg znanja.

N. L.

Vrlo poštovani gospodine! Koristim se prvim slo bodnim časovima da odgovorim na Vaše pismo od 17. prošlog meseca. Javljam Vam rezultat svojih dogovora sa našim Poglavarima u vezi s predlogom iz Vašeg pisma Ja ću pokušati da odgovorim na sva vaša pitanja. Najpre, imam da Vam zahvalim u ime čitavog Odeljka našeg bratstva, koje je naročito zainteresovano za dobrobit Indije, za Vašu ponudu da pružite pomoć, čije je značenje i iskrenost očigledna. Pošto vučemo poreklo iz daleke prošlosti kroz različite faze indijske kulture, mi gajimo duboku i toplu ljubav prema našoj domovini, koja je preživela i preživljava sve više rastuće kosmopolitsko delovanje naših studija o Zakonima Prirode. Prema tome osećam, kao i  svaki  drugi indijski patriota, najdublju zahvalnost za svaku prijateljsku reč izrečenu u korist svoje zemlje kao i za svako dobronamerno delo u tome smislu.

Svi smo mi uvereni da uzrok poniženja Indije većim delom leži u propadanju prastare Spiritualnosti, i da sve što pomaže ponovnom podizanju novog standarda u mišljenju i moralu u isto vreme pomaže obnovi indijskog naroda. Vi možete dakle zamisliti da bi svaki od nas, sopstvenom voljom, bez pritiska, bio spreman da pomogne organizovanju jednog društva kao što je ovo o kojem se sada raspravlja,3 naročito ako bi to društvo zaista bilo oslobođeno sebičnih motiva u svrhu oživljavanja prastare Mudrosti i rehabilitacije naše zemlje u očima sveta.

. . .Ali ipak ne možemo da radimo onako kako bismo želeli u opštim pitanjima, a ni u ovom posebnom. Mi smo spremni, ali nemamo prava da idemo u susret vašim predlozima više nego do pola puta. Prisiljeni smo da Vam kažemo, da je ideja kojom se mr. Sinet i Vi bavite, delimično neizvodljiva. Ukratko, nemoguće je da Ja ili jedan drugi brat, ili čak jedan napredni Neofita, budemo određeni za vodećeg duha ili poglavara anglo-indijske grane.

Mi znamo da bi bilo korisno da Vi i nekoliko Vaših kolega budete redovno poučavani i da Vam se mogu pokazivati   okultni  fenomeni  uz   odgovarajuće  tumačenje i obrazloženje. Mada osim Vaše malene grupe niko drugi ne bi bio uveren u istinitost istih, ipak bi bio veliki dobitak ako bi se pridobilo makar nekoliko izvanredno talentovanih engleskih studenata azijske psihologije. Nama je ovo, kao i mnogo drugih stvari, jasno. Zato se ne sustežemo da se s njima dopisujemo i da im. Na druge načine pomažemo. Dalje, ipak odbijamo da primimo bilo koju drugu odgovornost osdm ove periodične korespondencije, kao i da vam pružamo pomoć prema slučaju, shodno i koliko god bude moguće vidljive dokaze, koji će Vam dati sigurnost u našu prisutnost i našu zainteresovanost.

Ali, ne možemo pristati da Vas "vodimo". . . Zapazili smo da Vaše ukorenjene navike i tradicije stoje u oprečnosti, ako ne sa novim nastojanjima, onda sa načinom ostvarenja koji bismo mi preporučili, u slučaju da se umešamo u ovakvu jednu organizaciju. . . Pod našdm "vodstvom" novi ogranak ne bi mogao da živi, jer Vi niste takvi ljudi koje bismo mogli u ovom smislu da vodimo. . . Molite nas da Vas poučavamo u pravom Znanju i upućujemo u skriveni Okultni aspekt Prirode. Vi mislite da se to tako lako čini kao što se lako za to moli. Izgleda da niste sebi predočili ogromne teškoće koje postoje kod saopštavanja pa bilo to samo i odlomaka našeg znanja, osobama koje su školovane uobičajenim metodama svojih nauka. Vi. ne vidite da što više imate od jedne, tim ste manje sposobni da instiktivno shvatate drugu, jer čovek može misliti samo u svojim formiranim putevima, a ako nema hrabrosti da ispuni i stvori sebi_ nove, mora silom- prilika da se kreće po starima. Dozvolite   da   Vam   dam   nekoliko   primera.   U   saglasnosti sa egzaktnim znanjima Vi ćete izjavJti da postoji samo jedna Kosmička Energija i nećete videti razliku između one snage koju upotrebljava jedan pešak da gura u stranu grm isprečen na putu, i između iste količine snage koju upotrebljava jedan naučnik - eksperimentator, sa ciljem da pokrene klatno. Ali mi je vidimo, jer znamo da između te dve vrste snage leži čitava gradacija razlika. Prvi rasipa i beskorisno troši svoju snagu, dok je drugi koncentriše i sakuplja. Shvatite dobro sledeće: ja ovde ne mislim na relativnu korist istih, kako bi neko mogao da misli, već samo na činjenicu da se u prvom slučaju izbacuje samo jedna gruba snaga bez preoblikovanja u višu potencijalnu formu duhovne dinamike, dok se u drugom slučaju to zbiva. Misao koju bih Vam želeo da objasnim sastoji se u tome da najviši misaoni rad u jednom mozgu, koji se bavi proučavanjem razvija u sebi jedan oblik sublimovane produhovljene energije, koja može u kosmičkom zbivanju da izazove neograničeni učinak, dok mozak koji samo automatski radi taloži u sebi jedino određenu količinu grube snage koja ne donosi korist ni njemu ni eovečanstvu. Covečji mozak je neiscrpivi proizvođač najprofinjenijih oblika Kosmičke Snage iz niske grube snage Prirode. Savršeni Adept napravio je od sebe centar iz kog zrače snage koje će kroz eone budućih vekova izazivati odgovarajuće učinke. To je ključ tajne njegove sposobnosti, da projektuje i materijalizuje u vidljivi svet oblike koje je njegova predočena snaga izgradila iz neutralne kosmičke materije nevidljivog sveta. Adept ne stvara ništa novo, on samo upotrebljava i obrađuje tvar koju je Priroda oko njega sakupila, tvar koja je vekovima prolazila kroz sve oblike. On treba samo da odabere onu tvar koja mu je potrebna i da je ponovo pozove u objektivnu egzistenciju. Ne bi li to zvučalo Vašim "učenim" biolozima kao san jednog luđaka?

Dozvolite da Vam još jasnije naznačim razliku u postupku fizičke nauke (koju iz učtivosti zovu egzaktnom) i metafizičke. Ovu poslednju, kako znate, mr. Tindal (John Tvndall, irski fizičar, 1820-1893) svrstava u red pronalazaka iz područja poezije, zbog toga se ne mogu dokazati pred forumom mešanih slušalaca. Realistička, pak, nauka takozvanih činjenica jako je prozaična i za nas, sirote nepoznate filantrope. Ni jedna činjenica bilo koje od ovih nauka ne predstavlja ni najmanji interes, osdm.ako krije u sebi mogućnost moralnih učinaka, pa u odgovarajućoj meri koristi čovečanstvu. Smem li da pitam, imaju li zakoni Faradeja, TAndala, a i drugih, nešto zajedničkog sa filantropijom u njihovim apstraktnim odnosima prema čovečanstvu, kao celini? Koliko se brinu za čovečanstvo, tog izolovanog atoma ove velike skladne celine, pa iako mu katkada daju praktičnu korist? Kosmička Energija je nešto što večno deluje, materija je neuništiva, to su naučne činjenice; pa ipak, ni ove činjenice, eksperimentalno dokazane, nisu naučnike približile shvatanju da Priroda svesno želi da tvar bude neuništiva u organskom, a ne u neorganskom obliku, i da ona polako ali neprestano radi na ostvarivanju ovog cilja, tj. na razvoju svesnog života iz lenje tvani. To je uzrok neznanju naučnika o širenju i stezanju Kosmičke Snage u svojim metafizičkim aspektima. To je uzrok njihovih različitih gledišta na Darvinove teorije i njihovog neznanja u pogledu stepena u izražaju Života koji se nalazi u različitim elementima. Iz toga sledi njihovo prezrivo odbijanje svakog fenomena koji se zbiva izvan okvira od njih postavljenih uslova, kao i same pomisli na postojanje carstva poluinteligentnih ako ne i inteligentnih Snaga, koje deluju u skrivenom zapećku Prirode.

Da Vam dam jedan drugi praktični primer: mi vidimo veliku razliku u kvalitetu dve jednake količine snage koje upotrebljavaju dva čoveka, od kojih npr. jedan ide na svoj mirni svakidašnji posao, a drugi ide u milicijsku stanicu da prijavi svog bližnjeg, a naučnici je ne zapažaju. Mi vidimo razliku između energije pomoću koje se kreće vetar i one energije koja se upotrebljava za pokretanje jednog točka. A zašto? Jer svaka misao čoveka, čim je nastala prelazi u unutrašnje svetove d postaje jedno delujuće biće, povezujući se sa elementalom, sa jednim od poluinteligentnih bića Prirode. Ona živi dalje, kao aktivna Inteligencija, tj. razumom stvoreno biće, a zavisno od intenziteta misaone snage koja je u nju stavljena. Tako, npr., dobra misao biva ovekovečena kao jedna dobrotvorna aktivna snaga, a zla misao kao zlonamerni demon. Na taj način čovek stalno prebiva na svome putovanju kroz svemirski Prostor, u svetu koji je sam stvorio, ispunjuje ga tvorevinama svoje fantazije, svojim impulsima i strastima. On ovako stvara jednu struju koja deluje na svako osetljivo, živcima snabdeveno telo, koje dolazi s njom u dodir, i to u meri koja odgovara njenom dinamičkom intenzitetu. Budista je zove "skandha", a Indijanac "karmom". Adept svesno zatvara ove pojave, a drugi ih nesvesno odbacuju. Adept mora boraviti u samoći, manje ili više unutar svoje duše, ako želi biti efikasan i ako hoće da sačuva svoju snagu.

Egzaktna nauka još manje shvata činjenicu da zaposleni mrav, marljiva pčela i ptica koja gradi svoje gnezdo, da svi oni na svoj skroman način sakupljaju isto toliko Kosmičke Snage, kao što to čini jedan Hajdn, jedan Platon ili čovek koji ore svoje polje. Ali, lovac koji ubija divljač iz radosti ili sebičnosti, ili jedan pozitivist koji upotrebljava svoj intelekt da dokaže da je plus puta plus minus, oni gube i rasipaju svoju energiju i to ništa manje od tigra koji skače na svoju žrtvu. Svi oni pljačkaju Prirodu, umesto da je obogate i svi će biti, prema stepenu svoje inteligencije, pozvani na odgovornost.

Ekzaktna eksperimentalna nauka nema ništa zajedničkog sa moralnošću, sa filantropijom, pa zato ne može očekivati našu pomoć sve dok se ne poveže sa metafizičkom. Pošto je ista samo hladna klasifikacija činjenica izvan čoveka, koje postoje pre njega, njena korist za nas završava na spoljnoj iviai tih činjenica, jer ona ne mari za to kakvi su učinci za čovečanstvo iz onog materijala koji je sakupila svojom metodom.

Zato naša sfera leži sasvim izvan njene. .. Toplota je za nju samo jedan oblik kretanja, a kretanje stvara toplotu, ali zašto je mehaničko kretanje jednog točka koji se okreće, metafizički od veće vrednosti nego toplota u koju se kretanje pretvara, to još nauka nije otkrila. .. Filozofsko i transcedentalna (i zbog toga smatrano da je apsurdno) shvatanje srednjevekovnih Teozofa, da će konačni napredak čovečjeg rada.. . naći svoj vrhunac ugledanjem na svetlosnu energiju, u njenom svojstvu neposredne kinetičke snage, pa da će se iz toga razviti znanje o proizvođenju hrane iz neorganskih materija, naučnicima nije jasno. Kad bi Sunce, taj veliki hranitelj našeg Planetarnog sistema, eksperimentalnim putem rađalo, tj. leglo piliće iz šljunka, tada bi naučnici primili to kao naučnu činjenicu i ne bi se žalili da nema više kokoški da hrane gladne. Ako bi jedan Šaberon4 kad vlada glad, prekoračio Himalaje i umnožio vreće sa pirinčem da nahrani stradajući narod, šta bi se desilo? Njihova činovnici i poreski službenici verovatno bi ga zatvorili da mu izmame priznanje koji je hambar orobio. To je egzaktna nauka, sa svojim realističkim svetom.

.. .Od svih Vaših pitanja najpre ćemo diskutovati o onom pitanju, ako to dozvolite, koje se odnosa na nesposobnost "našeg 'Bratstva' da ostavi ikakve znakove u istoriji čovečanstva".

Braća bi morala (tako Vi mislite) da budu sposobna da zbog svoje neobične premoći "sakupe u svojim školama znatan broj prosvetljenih duhova svake rase". Odakle Vi znate, da nisu takve znakove ostavili? Zar su poznati njihovi napori, uspesi i neuspesi? Imate li optuženičku klupu da ih stavljate pred sud? Odakle bi vaš svet mogao da dobije dokaze o delima onih muževa, koji su izbegavali svako približavanje ljudi i marljivo su zatvarali sva vrata, kroz koja bi ih mogla uhoditi radoznalost istih? Glavni razlog njihovog uspeha bila je činjenica da nisu mogli biti nadzirani, a ni ometani. Mi sami znamo šta smo učinili; izvan našeg kruga, ljudi su mogli da zapažaju samo učinke, a uzrok istih bio dm je nepoznat. Da bi mogli ove učinke da protumače, ljudi su pronalazili tokom vekova teorije o delujućim bogovima ili o povoljnim ili nepovoljnim uticajima Planeta. Nikada nije bilo doba, bilo to za vreme ili pre takozvanog istorijskog razdoblja, u kojem naši prethodnici ne bi upriličili događaje i "pravili istoriju". Ali istoričari su kasnije, bez izuzetka, iskrivili sve činjenice da bi iste prilagodili predrasudama svoga doba. Da li ste sasvim sigurni da vidljivi junaci, koji su se pojavljivali u redosledu drama istordje, nisu bili naše marionete? Mi nismo nikada tvrdili da možemo protiv opšte struje Kosmičkih odnosa u svetu da vodimo narod u susret ovakvoj ili onakvoj kritičnoj odluci. Ciklusi moraju teći svojim tokovima. U mentalnom i moralnom pogledu, takođe posle perioda Svetla slede periodi tame. Veći i manji Yuga (vremenski ciklusi u kojima teče kosmičko zbivanje prema staroindijskoj Tajnoj Nauci) moraju se odvijati prema određenom redu. A mi, koji smo rođeni u toj moćnoj struji, možemo samo njene pojedine podele da izmenimo i vodimo. Kad bismo posedovali moć imaginarnog ličnog  Boga,  i  kad bi nepromenljivi Univerzalni Zakoni bili samo jedna igračka, svakako da bismo mogli da stvaramo takve prilike, koje bi ovu zemlju pretvorile u jednu Arkadu za uzvišene duše. Ali pošto imamo posla sa nepromenjivim Zakonom čijd smo stvorovi i mi, moramo biti zadovoljni sa onim što smo mogli da učinimo. Bilo je perioda kada je jedan "znatan broj prosvetljenih duhova" primio pouke u našim školama. Takva vremena bila su u Indiji, Persiji, Egiptu, Grčkoj i u Rimu. Ali, kako sam već pomenuo u jednom pismu mr. Sinetu, svaki Adept je plod svog veka i srazmerno se malo njih pojavljuje u jednom veku. Zemlja nije samo bojno polje fizičkih nego i moralnih snaga, a žestina životinjskih strasti sklona je pod jakim podsticajem grubih energija nižih grupa eteričkih snaga, da uguši svaku duhovnost. A šta se drugo može očekivati od ljudi, kojd su u tako bliskom srodstvu sa nižim carstvom Prirode iz kojeg su se razvili? Ispravna je pretpostavka da je broj naših na putu da se smanji. Razlog za to nalazi se. kako sam već napomenuo, u činjenici da pripadamo ljudskim rasama i potpadamo cikličnim impulsima istiih, te nemamo moći da iste promenimo. Zar možete vratiti Gang ili Bramaputru u njihove izvore? Možete li zaustaviti njihove nabujale vode, da ne izađu iz korita? Ne, ali možete struju delimično da usmerite u kanale d upotrebite njene hidrolične snage za dobro čovečanstva. Tako ni mi ne možemo da zaustavimo kretanje sveta u određenom pravcu, ali možemo jedan deo njegove energije da sprovedemo u korisne kanale. Ako smatrate da smo mi polubogovi, moje vas tumačenje neće zadovoljiti, ali ako nas budete smatrali jednostavnim ljudima, možda malo mudrijim zbog naročitog znanja, tada bi ovo tumačenje moralo da razoruža Vašu primedbu.

"Šta mogu ja i moje kolege da postignemo putem ovih okultnih znanja?" Tako vi pitate. Kad domaći ljudi vide da se Englezi, čak i visoki vladini činovnici zanimaju za drevno Znanje i filozofiju Inddje, oni će se takođe posvetiti proučavanju istih. Kad im bude jasno, da stare "bogolike" pojave nisu bila čuda već učinci izazvani naučnim putem, nastaće praznoverje. Tako će najveće zlo, koje sada potiskuje i usporuje preporod indijske kulture, nestatd. Sadašnja nastojanja imaju za cilj da odgajaju materijaliste i da istrebe duhovnost. Uz ispravno razumevanje pouka i spisa Otaca obrazovanje bi se pretvorilo u blagoslov, mada je isti danas katkada prokletstvo. Neuki kao i obrazovani domaći ljudi smatraju danas da su Englezi, zbog njihove hrišćanske vere i moderne nauke, previše puni predrasuda da bi sebi zadali toliko truda da shvate njih i njihovo predanje. Oni se uzajamno mrze i nemaju poverenja jedan u drugoga. Promena stava prema staroj filozofiji podstekla bi domaće prinčeve i bogate ljude da subvencionišu redovne škole za školovanje tzv. Pundita5. Tako bi ugledali dnevno svetio oni manuskripti, koji su do sada bili sakriveni i nepristupačni za Evropejce, pa bi tako pružili ključ za mnoge stvari koje vekovima nisu dostupne javnosti. Skeptični orijentalisti nisu se trudili da ih razumeju, a hrišćanski misionari nisu se zbog toga brinuli. Pod podstrekom Anglo-indijskog teozofskog društva može se očekivati novo zlatno doba sanskritske literature. . .