Osho - Gurđijevljeva klasifikacija čoveka

Pitanje: Govorio si, vezano za Gurđijeva i Uspenskog, o sedam tipova čovjeka. Kažeš da trenutno proučavaš ovih sedam tipova čovjeka posredstvom nas. Možeš li nam dati primere za njih, njihove psihologije, i kako moraš raditi sa nama da bi nam pomogao da postignemo našu BUDA prirodu?

Ošo: Gurđijev je dao jednu lepu klasifikaciju čoveka. Kad god bi ga neko pitao o čoveku, on bi odmah zastao i rekao: Nemoj pitati o čoveku. Prvo mi kaži broj. Čovek broj jedan? Čovek broj dva? Čovek broj tri? Čovek broj četiri? Ili čovek broj pet? Na kojeg čoveka misliš kad kažeš čovek?

On je imao sedmoricu ’čoveka’. I bio je savršeno u pravu. Ništa se ne može reći o čoveku jer ne postoji ništa nalik na čoveka. Nekoliko njih je čovek broj jedan, nekoliko je čovek broj dva, nekoliko je čovek broj tri.

Ova prva tri tipa je prosto razumeti jer im svi vi pripadate. Čovek koji živi u svom telu je čovek broj jedan, njega možete pronaći svuda. On živi za telo; on ne jede da bi opstao, on opstaje da bi jeo. To je prvi broj.

Čovek broj dva je emocionalan; on živi kroz svoje emocije – uvek ushićen i depresivan, uspinje se i pada. Kad ljudi dođu kod mene pa ih ja pitam kako im je, oni kažu: „Promenljivo.“ Čovek broj dva. Ponekad se oseća jako, jako dobro, euforično, a ponekad je tup kao smrt; ponekad je u paklu a ponekad je u raju; ponekad se smeje jako lepo a ponekad plače. Ovaj drugi tip čoveka je takođe dostupan svuda. Ne morate ići jako daleko, on je možda u vama.

Upravo sam čitao jedan rečnik – volim rečnike zato što volim reči i njihove biografije – i naišao sam na reč ’’maudlin’. To je drugi tip čoveka: emocionalan, uvek spreman da plače i roni suze, sentimentalan. Pogledao sam etiologiju te reči, odakle je došla, i to je zaista bilo otkriće. To potiče od ’Marija Magdalena.’ Mora da ste videli slike Marije Magdalene, kako pere Isusova stopala svojim suzama – plače i roni suze, crvenih očiju. ’Magdalen’ je konačno postalo ’maudlin’. To je drugi tip čoveka.

Treći tip čoveka je intelektualan. On živi kroz svoj intelekt. On je samo glava; on nema telo, nema srce. On je veliki kontrolor iz glave. Stalno manipuliše svojim srcem i telom,i svačim, putem glave; on je učenjak, asketa, pandit, čovek znanja, pamćenja, logike, filosofije. Ovaj treći tip čoveka kontroliše čitav svet.

Međutim, svi ovi tipovi su na istom nivou – njihov nivo se ne razlikuje. Ova tri tipa ljudi su dostupna svuda: treći tip postoji više kao muško, drugi tip postoji više kao žensko, prvi tip postoji kao oboje. I ova tri tipa ste vi takođe – ne možete ih naći i njihovom čistom obliku, oni su pomešani, papazjanija. Ova tri tipa ne možete pronaći u čistoti.

Ako možete naći čoveka koji ima te tri stvari apsolutno odvojene, on je četvrti tip čoveka: jogin, fakir, mistik. On je razdvojio svoje biće na različite slojeve. Sad, kad je u telu, on je u telu, ne dopušta emocijama da se mešaju s njim ili glavi da ga kontroliše. Kad je u svojim emocijama, ne dopušta glavi ili telu da se mešaju u to. On nije mešavina, nije nečist; sve je čisto i jasno u njemu. Možete se osloniti na njega. Kad misli, on misli, ne dopušta svojim emocijama da se mešaju – jer emocije postanu oblaci. One ne dopuštaju jasno mišljenje.

Zbog toga žene ne mogu misliti tako jasno kao muškarci. One pripadaju više drugom tipu, pripadaju Mariji Magdaleni, zato što imaju tako puno emocije. Ja nikad nisam sreo neku ženu za koju bih mogao reći da je inteligentna. To je gotovo nemoguće, jer šta god ona misli.... zapravo uopšte ne misli, njeno osećanje je ono što stvara pojavu mišljenja. Duboko unutra je osećanje. Ona ’emocionalizira’, a razum prosto sledi poput senke. Ona nikad nije bez predrasude, nikad. Ne može biti samo posmatrač, sudija, gledalac, ne. Ona će se upetljati. Muškarac može biti posmatrač.

Zato je više naučnika, više filosofa, više logičara muškog roda. Osim gospođe Kiri, žene nisu proizvele ništa. I pretpostavljam da je gospođa Kiri imala više muških hormona od drugih žena. Jednom se mora uraditi studija o hormonima. Mora biti da Indira Gandi ima više muških hormona od Morardži Desaja (prim: indijski političar). Čoveka ne treba da prevari izgled.

Ova tri sloja su u istoj ravni. Oni nisu kao spratovi, jedan iznad drugog. Oni su podele u istoj ravni, i pomešani su. Oni se moraju razdvojiti.

Četvrti tip je čovek koji je razdvojio svoje biće, koji je dao svakom središtu njegov sopstveni posao. Ako to ne uradi, sve je međusobno izmešano i ne funkcioniše dobro. Vaše polno središte je telesno središte. Možete se zaljubiti u neku ženu, ali vi ste bramin a ona je šudra, nedodirljiva. Osećanja ne znaju ko je bramin a ko je nedodirljivi.

Hindus se može zaljubiti u ženu koja je muslimanka. Sad, osećanja ne znaju ali razum zna da je ona nedodirljiva. Telo ne zna ništa, emocije nisu racionalne, ali um rasuđuje. I um će se odmah umešati. Reći će: Pogledaj negde drugo. Ova žena nije za tebe. Ona je muhamedanka a ti si hindus. Kako možeš oženiti muhamedansku ženu? Ili, ona je tako siromašna a vi ste tako bogati, kako možete oženiti jednu takvu siroticu? Šta će ljudi reći?

Glava se petlja u osećanje. Sada to potiskujete i pokušavate da se zaljubite u ženu koja je bramin, iz vaše kaste. Niko se ne može zaljubiti na silu. Na silu, to u najboljem slučaju može biti brak, nikad ljubavna veza. To će uvek biti impotentno, neće imati tu žestinu. Stalno se mešate. Telo kaže: ’Gladan sam,’ ali vi kažete: ’Nije vreme.’ Kad telo kaže: ’Nisam gladan,’ vi i dalje trpate hranu u njega jer kažete: ’Ovo je vreme ručka i ja nemam drugog vremena, zato je sad vreme i moraš jesti.’

Gurđijev (Gurdjieff) je nekad govorio da su sva ova tri središta izmešana, i zbog toga ste tako zbunjeni. U vama ne postoji nikakva jasnoća. Sve je konfuzija i dim. Nema plamena u vama. Dakle, prva stvar koju je Gurđijev obično radio je to da je svako središte navodio da funkcioniše na svoj način.

Prestanite da prekoračujete. Neka telo funkcioniše kao telo; neka osećanje funkcioniše kao osećanje, i neka glava funkcioniše kao glava. I nemojte im dopuštati da se mešaju međusobno, u suprotnom ćete biti papazjanija od čoveka, nećete imati središte. Onda ćete živeti u konfuziji i umrećete u konfuziji. Bićete čist gubitak.

Četvrti tip čoveka ulazi u postojanje kad središta počnu da funkcionišu na njihovoj sopstvenoj teritoriji i da ne prekoračuju. Ovo zahteva dug napor. Biće vam teško da pronađete četvrti tip čoveka. U nekim joginima, u nekim Sufi misticima, možete naći četvrti tip čoveka. Ipak, četvrti tip postoji.

Peti tip je još ređi. Četvrti prosto raspliće tri nivoa, tri sloja, i čini da oni funkcionišu po svojoj izvornoj prirodi bez mešanja, bez spoljašnje dominacije. Peti čovek postaje svestan toga. Četvrti čovek može raditi bez svesnosti, četvrti čovek može raditi uz pomoć učitelja, ili kroz neku disciplinu, ili kroz neku metodologiju i da ih razdvoji. Nije potrebno mnogo svesnosti, dovoljno je malo razumevanja.

Peti tip je čovek svesti. On postaje svestan čitave pojave – tri različita središta i napora četvrtog čoveka da ih dovede do njihovih sopstvenih teritorija. Peti postaje posmatrač, svedok. Vrlo je retko pronaći čoveka pete kategorije.

Uspenski, Gurđijevljev najveći učenik, pripada petoj kategoriji. Ali on je samo svestan – svest će ponekad biti prisutna a ponekad će se gubiti. On ne može biti stalno svestan jer je za stalnu svesnost potrebno integrisano središte, koje nedostaje u petom tipu čoveka. Zbog toga je Uspenski (Ouspensky) zalutao. Postao je svestan ali nije imao integrisano središte u sebi, tako je bio svestan samo ponekad. Kad je bio svestan, bio je jedno, ali kad nije bio svestan, bio je totalno drugačiji čovek. Postao je dobar nastavnik ali nije postao duhovni učitelj, zato što je za duhovnog učitelja potrebna totalna svesnost, dvadesetčetvoročasovna svesnost, čak i dok spava.

Šesti tip čoveka je jako, jako redak. Prođu vekovi, onda šesti tip čoveka postane dostupan. Šesti tip čoveka nije onaj ko je samo svestan, nego onaj koji postane usredišten, koji je postigao svoje središte. Peti tip čoveka posmatra; šesti tip čoveka posmatra iz večnog središta: on je dospeo na vrh unutrašnje kule. I njegova svest se nikad ne koleba, njegov unutrašnji plamen ostaje netreperav.

A onda je tu sedmi tip čoveka o kome se ništa ne može reći. Do šestog je opis moguć, ali kod sedmog opisa nema. Morate biti blizu sedmog čoveka da bi znali šta je on. I što više znate o njemu, manje ćete znati. Što više znate, to ćete više osećati da je mnogo više još uvek ostalo da se sazna Sedmi tip čoveka je apsolutna misterija, neobično običan, ali vrlo tajanstven. Buda, Lao Cu, Gurđijev, to su ljudi sedmog tipa. No, o njima se ništa ne može reći.

Ljudi koji pripadaju prvim trima kategorijama su gotovo jednaki. Ljudi koji pripadaju četvrtoj kategoriji biće više ili manje jednaki. Ljudi koji pripadaju četvrtoj kategoriji biće drugačiji od prvih triju kategorija, ali se neće jako puno međusobno razlikovati. Jogini, fakiri su jako drugačiji od prvih triju kategorija, ali vrlo su slični međusobno. Čovek pete kategorije počinje da postaje jedinstven, on postaje nešto izuzetno. Ustanovićete da su dve osobe pete kategorije maksimalno različite. Šesti tip osobe je apsolutno integrisan. On je postao apsolutno jedinstven.

​A sa sedmim su postignute sve mogućnosti jedinstvenosti. To je najviši vrh, neodredljiv i nespoznatljiv putem intelekta. Ima samo jedan način da se spozna sedmi tip. Hindusi to zovu satsang. To znači biti samo u prisutnosti tog tipa čoveka.

Ako ste srećni da nađete sedmog tipa čoveka, samo dopustite njegovom biću da prodre u vaše biće – postanite prijemčivi. A onda ćete doći do osećaja šta je to. To je dijamant postojanja najveći na svetu.

Osho – Tao: Three Treasures, volume 2, chapter 10