Valdorf društvo – Srbija
Studentska 39, Beograd
PIB: 107978684
O Valdorf pedagogiji
Prva Valdorf škola osnovana je 1919. godine u Štutgartu na zahtev Emila Molta, direktora fabrike Valdorf-Astoria, kao odgovor na njegovu želju da učini nešto dobro za decu radnika fabrike. Osnivač Valdorf pedagogije je Rudolf Štajner ( 1861-1925), austrijski filozof, arhitekta, pisac, pedagog i rodonačelnik antropozofije.
Vrlo brzo nove Valdorf škole i vrtići su počeli da se otvaraju, prvo po Evropi (Austrija, Nemačka, Velika britanija, Hrvatska, Slovenija, BiH itd.), a onda od 1980. god. po celom svetu.
Danas postoji preko 1000 nezavisnih škola, 2000 vrtića i preko 600 centara za posebno obrazovanje u 60 zemalja sveta. U mnogim zemljama država finansira valdorf škole. U Kini je u poslednje 3 godine osnovano preko 1500 Valdorf institucija.
Sve veća specijalizacija, ekološka kriza, dominacija materijalističkog pogleda na svet, kao i preplavljenost medija u svim životnim područjima, dovode do toga da čovek postepeno sve više nestaje iz kulture kao njen subjekt i stvaralac, a umesto toga postaje samo njen konzument i objekat. Valdorfska pedagogija u svojoj osnovnoj nameri nastoji da ponovo osvoji područje ljudskog i da aktivno doprinese njegovom daljem negovanju. Zato je temeljni zadatak ovakve škole da osposobi mlade ljude za aktivno sučeljavanje sa savremenim drustvom, kulturom i tehnikom. To je svet u kojem mladi čovek živi i upravo za život u takvom svetu treba da bude i pripremljen. Međutim, on ne treba da bude tom svetu podređen i da ga bezuslovno prihvata, nego treba da bude sposoban da se prema njemu aktivno i kritički odnosi, kao i da u sebi stvara viziju boljeg i ljudskijeg sveta. U skladu sa tom vizijom može odgovorno da kreira svet. Da bi mlad čovek mogao da raste bez straha od budućnosti, sa pozitivnom okrenutosću prema svetu, njemu je potreban jedan prostor koji mu to na pravi način omogućuje. Time se pred valdorfsku pedagogiju postavlja jedan mnogo širi vaspitni zadatak: telesno, duševno i duhovno zdravlje mladog čoveka.
Prvih 7 godina je ključan period za razvoj deteta. Preko čula dete upija sve utiske iz svoje okoline. Ti utisci postaju osnova zdravlja u budućnosti deteta. Okolina deteta nije samo materijalno dešavanje, već sve ono sto okružuje dete, što se čulno može percepirati. Okolinu čine svi moralni i nemoralni događaji, sve smislene i besmislene radnje, koje dete zapaža. Svi sadržaji okoline su materijali za oponašanje.
Oponašanje je jedna čudesna snaga koja je vidljiva u ranom detinjstvu. Preko te snage dete uči da stoji uspravno, hoda i govori, koji su preduslovi za razvoj mišljenja.
Pored brige o okolini deteta, valdorf pedagogija posvećuje značajnu pažnju ulozi ritmova u radu sa decom. Ritam i ponavljanje deteta osnažuju volju dobrih navika. Obzirom da dete ne donosi ritam rođenjem, odrasli mu moraju pomoći da ga uspostavi. Što život malog deteta ritmičnije protiče to će se ono zdravije razviti. Kroz ritam dete stiče sigurnost, oslobađa snage za krativnost i maštu, te može da doživi radost igre i poverenje u ljude i svet. U valdorf vrtiću su značajni prirodni ritmovi oko nas (ritam dana, godišnjih doba) kao i ritmovi u nama (faze razvoja).
Valdorf društvo – Srbija
Studentska 39, Beograd
PIB: 107978684
bglavac
irida
edin.kecanovic
