Mladi srpski genijalac stvorio napravu koja će spašavati milione života!

Mladi pronalazač, Stefan Velja, oduševio je svet i Srbiju svojim dostignućem sa samo 18 godina. Naprava koju je patentirao za razbijanje tromba u organizmu osvojila je prvo mesto i zlatnu medalju i orden na festivalu pronalazaka u Briselu.

On je pobedio je u žestokoj konkurenciji više od 40 inovatora u oblasti zaštite zdravlja. Stefanov pronalazak je veličine stenta, ima električni čip, a sama osnova je od plastike, dok je mreža od legure nitanola.

Ovaj mladi Novosađanin i maturant gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”, skromno govori o svojim dostignućima, ali i planovima za budućnost. On je učestvovao na mnogim takmičenjima do sad i osvajao vredne nagrade, a kako kaže prirodne nauke, naročito fizika je ono što ga je oduvek zanimalo.

Pored nauke, bavi se i muzikom , svira klavir i gitaru, igra tenis i bridž i kako kaže za sve ima vremena. Kada su u pitanju njegove lične ambicije, motivacija i disciplina u radu, kaže da je spreman sam da se gura kroz život i da se trudi.

Kako si došao na ideju za ovaj pronalazak?

- Sama ideja za uređaj mi je sinula kada sam se prijavljivao za jedan naučni kamp u Finskoj. Tada je trebalo nešto da prijavimo kao ideju. Imao sam period kada nisam mogao ništa pametno da smislim, ali kroz jedan razgovor sa roditeljima spomenuli smo tromb koji je otac tada imao u nozi. Ubrzo mi se sklopila ideja u glavi i znao sam šta želim da uradim.

Na koji način bi taj uređaj funkcionisao i kako bi izgledao?

- Što se tiče samih detalja u to ne bih smeo da zalazim, ali ovako okvirno to je jedna mala naprava koja bi se na isti način kao stent ubacivala u organizam i dok je tamo ona se fiksira u neki krvini sud. Cilj joj je da zaštiti vitalne organe od štete koju tromb može da napravi tako što uđe i zapuši krvni sud. Kada tromb naleti na napravu ona ga fizičkim putem zaustavi, nakon toga se pokrene mehanizam koji će hemijski i lokalno da ga razradi. Korisnik sve vreme ima podatak o tome šta se dešava u napravi .Da li treba da se poseti lekara, da li ima neke opasnosti ili ne i najbitnije ne remeti ni na koji način korisnikov svakodnevni život.

Da li su ti se javljali možda neki klijanti za otkup tvog patenta posle pobede i svega?

- Za otkup mi se još uvek niko nije javljao. Međutim zvali su me da popričamo i razgovaramo o izumu i o svemu što sam zamislio. Nadam se da će od tih razgovora nešto da se realizuje i da će biti nešto od toga.

U Briselu si dobio prvu nagradu, da li je postojao način da odeš lično po nju?

- Nisam, nažalost išao. Nisam imao finansije da otputujem tamo jer je sama kotizacija veoma skupa 7600 evra. Putni troškovi bi bili previsoki jer je Brisel sam po sebi izuzetno skup grad. Te tako, let, smeštaj, hrana i sve ostalo što bi morao da platim bi bilo previše.

Kakvu ulogu je imala tvoja porodica u svemu?

- Veoma veliku uglogu je moja porodica imala, već od samog početka kada su me podržavali u toj ideji. Od malih nogu kada su me podržavali u mom interesovanju za prirodne nauke, pa i za ovu ideju. Maksimalno su se zalagali za mene, počev od finansija pa do podrške i same pomoći oko nalaženja ljudi sa kojima bih mogao da se kosultujem sa ljudima iz polja medicine, jer mi to nije bila bliska oblast. Majka je dizajnirala veći deo plakata i postera. Ja sam joj samo objasnio šta treba da bude na njemu , na čemu je akcenat, ona je sve ostalo uradila.

Zašto ne planiraš da nastaviš studije u Srbiji?

- Ako bih mogao mislim da bih izabrao da studiram u insotranstvu, jer su uslovi dosta bolji. Mislim da bi mi samo studiranje u inostranstvu, pored znanja više pomoglo da dalje nastavim neke studije ili da nađem zaposlenje ili slično. Mlad sam još uvek i znam da će mi nedostajati stvari koje imam ovde prijatelji, porodica i lagodan način života kada ne moram da brinem da li će mi nešto biti skuvano, opravno i slično. Ali, snaći ću se i što se toga tiče i u inostranstvu, moraću pre ili kasnije a i znanje koje ću dobiti je mnogo veće.

Koji fakultet bi upisao?

- Konkurisao sam za Kembridž i sada zavise da li će me primiti ili ne. Takođe, imam opciju da studiram u Helsinkiju , tamo su me pozvali nakon što sam učestvovao na njihovom kampu. Ako ništa od toga se ne realizuje, ostao bih ovde na PMF-u u Novom Sadu.

Koliko je teško po tvom mišljenju uspeti u Srbiji kao mlad čovek?

- Meni je najvažnije da na pošten način ispunim sebi ciljeve koja sam zacrtao. To bi značilo da i doktoriram. Voleo bih da živim život kakav želim, da se bavim prirodnim naukama, konkretno fizikom najverovatnije, da imam vremena za svoje hobije kao što su muzika, sport ,da osnujem porodicu. Možda sam ja to sve prerano zamislio, ali nađem vrmena i da maštam. I naravno, kada su finansije u pitanju voleo bih da priuštim svojoj porodici život kakav mislim da zaslužuju. To je za mene uspeh. Nažalost, mislim da je u Srbiji to danas teško izvodljivo i da što se toga tiče, mislim da bi bilo bolje da se za početak školujem u inostranstvu. A kasnije, ja se iskreno nadam da će uslovi biti takvi da ću ja moći da se vratim u Srbiju i da tu živim kasnije.

Da li imaš neku poruku za svoje vršnjake i za sve mlade ljude u Srbiji?

- Pre svega, mislim da svako treba dobro da razmisli koji fakultet želi da upiše. Bitno je pronaći kompromis između toga što vole i onoga što će im u životu biti korisno, od čega će moći da žive. Ne bojte se da razmišljate kreativno i otvoreno, jer mislim da svako ko je nešto više u životu postigao je u suštini radio nešto konvencionalno i nešto što sem njega niko ranije nije i za to prvenstven treba imati hrabrosti i ne plašiti se upuštanja u tako neka razmišljanja.

(Izvor: Telegraf.rs)