Mi nismo fizička bića koja imaju duhovna iskustva, već duhovna bića koja imaju fizička iskustva
Kretanje članaka
Zašto nam je potrebno povezivanje sa Izvorom ljubavi? →
Ova misao za mene je bila pravo otkrovenje. Ta u osnovi vrlo jednostavna rečenica, zapravo je duboka mudrost i daje nam odgovore na večna ljudska pitanja Ko smo? Zašto živimo?.
Dakle, odgovor je jednostavan i sadržan je u prvom delu gore navedene rečenice: Mi smo duhovna bića.Odgovor na drugo pitanje je u drugom delu rečenice- živimo da bi naša Duša imala fizička iskustva.
E sad možemo dalje da se pitamo šta to znači biti duhovno biće. Evo kako ja to vidim- postoji nešto više i veće od nas samih, nešto što smo takođe mi, samo u drugom obliku. Naša Duša je istovremeno jedno sa Izvorom i odvojena od njega. Odvojena je kako bi rasla i razvijala se, pomagala drugim dušama na njihovom putu, učila i napredovala. I, naravno kako bi imala fizička iskustva u ovom divnom svetu. Našim Dušama je kao hrana, voda i odmor fizičkom telu potrebna veza sa Izvorom. Potrebno nam je napajanje tom energijom, energijom Ljubavi.
A šta je Izvor, da li je to isto što i Bog, veliki Duh, Univerzum. Ako ste prihvatili bilo koje religiozno shvatanje Boga, onda on nije isto što i Izvor. Bog je sveprožimajući, večni, nepresušni Izvor ljubavi, koji nas sve neprestano zasipa svojom ljubavlju jer to je njegova priroda. Međutim, mi tu ljubav ne primamo uvek. Ne zato što je on na nekog od nas usmerava manje, a na nekog drugog više, već prosto zato što mi sami onemogućavamo sebi da primimo tu ljubav. Iako čeznemo za ljubavlju svakog dana i časa, ne dopuštamo sebi da je primimo. Naravno da to ne činimo svesno. To je glavni izvor problema koje imamo u svojim životima. Oslobađajući se pogrešnih uverenja, destruktivnih emocija , mi otvaramo vrata i puštamo u sebe univerzalnu energiju ljubavi. . Ne treba mi ništa da radimo kako bismo postali bogoliki. Mi to već jesmo, ali smo svoju suštinu zatrpali gomilom đubreta. Čisteći ga deo po deo, sloj po sloj, mi u svoj život puštamo Božansku, univerzalnu ljubav i ona nam pomaže u daljem čišćenju., vodeći nas tačno tamo gde treba da budemo, samo ako želimo da je sledimo.
Svi smo se uverili u lekovitu moć ljubavi. Ljubavi koju čovek pruža čoveku. Zamislite onda u kojoj meri je isceljujuća božija, univerzalna ljubav! Potrebno je samo da joj otvorimo vrata. Nama ljudima, najteže je da volimo sebe i da istinski sebi oprostimo. Kada to uspemo, otkrićemo da je Izvor u nama samima, a da smo istovremeno i njegov deo zajedno sa svim ostalim Dušama.
Naši problemi nastaju zbog fizičkih iskustava koja imamo, međutim to je jedini način da naša duša napreduje, uči i raste.
Kada kažem fizička iskustva ne mislim na spoljašnje događaje, kako vam se može učiniti, mislim na sve ono što mi mislimo i osećamo u vezi sa nekim događajem, zapravo na svu zbrku misli i osećanja koje nas svakodnevno opsedaju.
Ima jedna zgodna priča koja ilustruje večnu ljudsku težnju ka otkrivanju suštine postojanja i potrebu za nalaženjem pravog odgovora.
Jedna žena je pala u komu i najednom kao da se našla pred božijim sudom.
«Ko si ti?», upitao je Glas.
«Ja sam gradonačelnikova žena.»
«Ne pitam te čija si žena, već ko si ti.»
«Ja sam majka četvoro djece.»
«Ne pitam te čija si majka, već ko si ti.»
«Ja sam učiteljica u školi.»
«Ne pitam te čime se baviš, već ko si.»
I sve tako. Šta god bi rekla, nikako da kaže pravi odgovor.
«Ko si ti???»
«Hrišćanka.»
«Ne pitam te koje si vjere već ko si.»
«Ja sam ona što je uvijek išla u crkvu i pomagala ubogima i sirotima.»
«Nisam te pitao šta si radila, već ko si.»
Na kraju, pošto nije znala da odgovori, vraćena je nazad. Kada je ozdravila, rešila je da otkrije ko je i njen život se potpuno promenio.
Ova priča govori nam da je naš najvažniji zadatak da otkrijemo ko smo, jer u nama je sve. Setite se da je i na proročištvu u Delfima stajao natpis ,,Spoznaj samoga sebe,,. Ovo podrazumeva upoznavanje kako naše duhovne suštine, tako i naših fizičkih osobina,misli, emocija, problema, želja, uverenja, svega onog što nas čini osobom kakva smo trenutno. Kako bismo došli do svog unutrašnjeg, duhovnog bića, važno je da dobro poznajemo svoje misli, emocije, svoj temperament, sklonosti i karakter, jer je to jedini način da ih prepoznamo i prihvatimo. Ukoliko ih ne prepoznamo ili im se opiremo, stvaraće nam mnogo više problema. Ne opirući im se u sebi stvaramo sve veći prostor za ljubav.
Suzana Vemić
irida
edin.kecanovic
bglavac
