MAMURLUK

Živimo u teškim vremenima, pa bi odgovaralo da se da perspektiva događajima i da se pokuša da pronađu pitanja koja beže jednom površnom pogledu istih. Terorizam je jedna volja prisilna koja kroz individualnu akciju želi da preuzme natrag pozicije ili verovanja, pretpostavljane ili stvarne, putem sile koja se koristi neselektivno. U ovom trenutku Evropa je u suštini oblast globusa koja je najviše napadnuta od ove prakse - ostavimo sa strane, mada je ne zaboravljamo Afriku-. Vreme je da se upitamo, zašto? Koji je uzrok ovim osvetničkim akcijama?

  
Evropa je deo sveta gde je razvijena kultura koja će održati zbog svog razvojnog potencijala razvoj čovečanstva. Zbog ovog motiva smatra se geo-kulturnim centrom planete. Iz tog razloga se ona smatra kao – zona smeštana s ova strane Urala u odnosu na Evroaziju, kao Istok i američkih kontinenata kao Zapad, ostajuću Evropa tako u sredini. To nije nevažno, proučavanje ovih okolnosti je od vitalnog značaja za utvrđivanje simptoma bolesti.

Pošto se postigla takva predstava pred čovečanstvom to sobom nosi zadatke koji se ne smeju napustiti. Ako se zaborave ili se ne preduzmu odmah se pojavljuju problemi. Evropa je imala skoro dva milenijuma da razvije jednu unutrašnju snagu koja bi joj omogućila da odgovorno izvršava to vođstvo. To nije uradila. Svoju funkciju, kako geografsku tako i kulturnu, koja je trebalo da služi da uravnoteži napetosti koje proizilaze iz dva različita načina shvatanja života u svim formalnim aspektima, religioznim, političkim, kulturnim... nije izvršena. Stoga, kao neposredna posledica ovog zanemarivanja funkcija, ostala je bespomoćna i prepuštena besu. Osuđena, zbog sopstvene nesposobnosti, da primi napade koji- bez sažaljenja- stižu kako sa Istoka tako i sa Zapada. Takva izbušena Evropa ostala je bez argumenata pred agresijom kojiu prima. Sa Zapada kroz finansijsko kolonizatorsku akciju i čak u nekim prilikama i vojnom i kulturnom, koje nas dave. I sa druge strane, kako zbog ekonomskog buđenja Kine, tako i zbog udaraca slepog terorizma koji je svakog dana sve aktivniji. Iscrpljena ostala je bez neophodnog impulsa pred napadima SAD, Kine i Islama. Napustile su je snage  za ispunjenje svoje misije: UJEDINITI SUPROTNE.

Sada nesposobni političari Evropske Unije, umesto da dođu do dna pitanja i da analiziraju situaciju polazeći od njenih osnova, ponovo pogrešno argumentuju. Kažu bez da razmotre to što kažu da će da pojačaju sigurnost, i još biše – kao što kažu potvrđujući – bez kresanja individualnih sloboda.

Prvo to je jedna neodrživa laž; sigurnost i sloboda su polarnosti koje ako se vode odvojeno jesu antagonističke. Ako se stvarno želi da se radi u skladu treba da se to radi s obe, nikad odvojeno. Ako to činimo tako, u takvoj međurelaciji, naći ćemo nesumljive rezultate koji će nam omogućiti drugačiju viziju problema. Individualitet mora da vidi u slobodi.  A individualitet se u Evropi rastvara kao šećerlema. Zavisnosti – a ne govorim o alkoholu ili drogama – održavane, stimulisane i kreirane od strane statusa u moći završavaju s njom. Odgovara im.  Ne želim da produbljujem temu, dovoljno je da imenujem videoigre – od kojih su mnoge krvoločne i u kojima se nagrađuje ubijanje -, mobilni – pošast biblijska -, igre uloga, televizija...To su oblasti u kojima je JA svaki put sve slabiji i samospoznaja se eliminiše. Evropa umesto da se protkiva svojom kulturom ona ostaje bez nje. Kao posledica, odolevanje na ono što dolazi spolja svaki put je sve manje. A kao posledica sposobnost reagovanja od strane individualnosti je anulirana. Kada se to desi odgovor na ono što iritira je nasilje, a ne unutrašnja snaga koja  je sposobna da upravi rešenje problema polazeći od ravnoteže i sklada. U besmislenosti ove nerazboritosti stvorilo se ovo nasilno društvo koje odgovara na strah i na unutarnju nesigurnost u kojoj, nedostak argumenata i elemenata podrške koji bi ga održavali, utapa se u obeshrabrenost svojih suprotnosti ostajući iscrpljenom i bez mogućnosti za reagovanjem.

Ovo je motiv zbog koga ovi učenici veštaca koji vladaju Evropom kažu da treba pojačati sigurnost, bez da uopšte razmatraju pitanje slobode – i ako to čine je samo da bi to rekli, čista laž, koja će biti prenemaganje za proces u toku- .Ne primećuju da je sigurnost intimno povezana s individualnošću. Bez stvaranja jedne snažne lične individualnosti i kolektivne (Evropa) nikad se neće izboriti s terorizmom kao i od kulturne i finansijske kolonizacije od strane SAD, pošto samo iz ovog fermenta može da proiziđe snaga koja će ovom kontinetu da povrati stabilnost, kao i njenu sudbinu u sudbini sveta. Korišćenje sile radi sigurnosti može samo da stvori još nasilja. Rezultat je ulaz u jednu spiralu napada i kontranapada bez mogućnosti kraja, pošto se nikad ne traži rešenje, već  samo krpljenje situacije uz korišćenje sile kao jedinog argumenta odvraćanja.

Ako se sigurnost argumentuje ponovo se oseća sloboda, ako se to čini sa njom smanjuje se sloboda.zbog toga postupak mora da se vrši zajednički. To zahteva rad na konsolidaciji individualnosti, dajući joj dovoljno osnaženja da iz same sebe stvori neophodan unutrašnji potencijal da bi se oduprela ovim nevoljama. Evropa treba da se ponovo naoruža, mora da nađe unutrašnju snagu koja će da je održi da može da vrši ulogu sudije u kompleksnoj situaciji u kojoj živimo. Da se pretvori u garant svetske ravnoteže. Ako se Zapad oseća maltretiran, ka kome će krenuti, kad je onaj ko je trebao da vrši funkciju regulatora, taj je tu funkciju napustio i smestio se drsko u redove oponenta? Frustacija čini da uvređeni- pokrenut, u nekim situacijama, fanatizmom-iskali svoj bes nad onim ko ga je napustio.

I upravo je to stanje kada je individualitet, to JA, nezbrinuto i jalovo, napadnuto više nego nikad. Čovek se prazni i njegova prazna unutrašnjost je ispunjena svakom vrstom sretnih očekivanja gde se ego pretvara u Svetskog Cara. Istovremeno se Evropa usitnjava kao žrtva jednog balkanizacijskog otcepljivanja koje je čini svaki put još slabijom i ranjivijom na neke agresije koje se napajaju iz njene impotencije i klonulosti.

I tako sanacija problem je u tome da se Evropa- nema druge- ojača unutrašnje i povrati izgubljen ponos, i dok se to ne desi ostaćemo na milost i nemilost događanja.

Antonio Martinez Alkala, Valencia, Španija, 2015