KULTURNE EPOHE

R. Stajner : „...jer pojedinačan čovek u sebi predstavlja koncentrisano ono sto celo čovečanstvo predstasvlja u toku svog istorijskog postojanja“

-„sve to u čemu živimo danas u xx i xxI veku –ona težnja ka individualnosti, težnja ka socijalnom uobličavanju, težnja ka ispoljavanju ličnosti-to je samo posledica onoga sto su unutrasnje snage istorije iznele počev od naznačenog (xv vek) trenutka. Kako će se čovek postaviti u sadasnjosti, to možemo razumeti samo ako razumemo put koji je čovečanski razvoj preuzeo na označeni način“

 

Ontogenetski razvoj prati filogenetski razvoj

Kao sto je poznato fetus u svom razvoju prolazi u malom celokupan razvoj čoveka kao vrste , od jednoćelijskog organizma pa kroz sve faze dok ne dodje do svog krajnjeg izgleda, kad se rodi. Taj razvoj se rodjenjem nastavlja tako sto dete dalje prolazi ono sto je čovečanstvo prolazilo kroz civilizacijske, ili kultuirne epohe koje su , svaka u svoje vreme bile nosioci kulture u tom trenutku.

Stanje svesti karakteristično za svaku epohu možemo pažljivim posmatranjem videti i kod dece, potrebno je medjutim znati sta se posmatra.

Gothold Lessing, (1729-1781)  veliki nemački filozof i teoretičar u „ Vaspitanju ljudskog roda“ epohe definise kao isključivo promene svesti, ne kao istorijske, hronoloske dogadjaje.

Jedno malo objasnjenje- Kada se u Bibliji kaže: „..prvog dana Bog stvori nebo i zemlju..“ reč je o svemirskom danu, vremenu koje je potrebno nasoj celoj galaksiji da napravi pun krug. To vreme je -25920 godina, to je jedna svemirska godina. Kada to podelimo na 12 meseci dobijamo  2160 godina, sto čini jedan mesec, i dalje dobijamo jedan svemirski dan od 72 godina. A sada mala digresija- čovek prosečno udahne 18 puta u minutu sto čini 1080 udaha na sat, i dalje dobijamo  x 24h= 25920 udaha na dan! Jedna svemirska godina. A sve ovo je samo mali primer duboke povezanosti svakog pojedinačnog čoveka sa svemirom!

 

BEBE

U početku  ljudi su bili u jedinstvu, delovalo se kroz njih, kao Adam i Eva pre saznanja. Fetus je neodvojen od majke, vode, krvi To je stanje verovatno od pre nastanka sveta, od pre oko 32000g , kao duboki san bez snova, celina, svi, čovečanstvo,  apsolutno prožimanje(fetus). A onda dolazi do velikog razlaza sa majkom i počinje zemaljska istorija.

 

Dr Muldasev,poznati ruski oftamolog, je na osnovu geometrije i tipologije očiju postavio teoriju razvoja i velike seobe čovečanstva. Po njemu sve počinje na Himalajima, prvom kopnu koje se pojavilo posle velikog potopa. Odatle su se ljudi sirili u nekoliko pravaca, sto je odredilo i stvaranje rasa.

 

ARHAIČNA SVEST-

Stara indija je prva epoha posle velikog potopa –jos uvek nema gradjevina, nema nikakvih zapisa, samo usmena predanja,kasnije  zapisana u rig vedama. To je vreme kada se kod dece razvija govor, znamo kako fascinantno brzo! Stajner: “ ..tijekom evolucije čovječanstva, jezik, govor u cjelini, također je prošao razvoj. Aludirao sam na to kako je, u vrlo drevnim vremenima, govor bio nešto što je čovjek formirao iz sebe kao svoju najosnovniju sposobnost; kako je, uz pomoć svojih organa govora mogao izraziti božanske duhovne sile koje žive unutar njega.“ Ta vrsta učenja je moguća samo u tom dobu i nikad vise!

    U rig-vedama se opisuje život bez mnogo spoljnog rada. Skoro raj. Maya- privid samo onog unutrasnjeg bogatstva, direktne komunikacije sa bogom. Imamo kaste koje ne možemo razumeti iz danasnje perspektive. One služe da bramani mogu da ostanu u kontaktu sa bogom.                    

   

 

 

MAGIČNA SVEST

Stara Persija nosi novi impuls. Nisu vise nomadi ili lovci, već oni koji gaje, odgajaju. Počinje poljoprivreda. Komunikacija sa Zemljom. Nastupa napetost. Tama- težina, suvoća-tvrdoća. Polaritet.Pojmovi za svetlost su Aura-Mazdao- koji je kasnije prikazivan sa krilima, a za mrak ( i sve ostalo) Ahriman. Zadatak za čovečanstvo je bio izdržati u toj borbi. U Goetheanumu,( centralnom mestu antroposofije, koji je Stajner projektovao i sa dobrovoljcima iz celog sveta izgradio 1917.) nalazi se velika skulptura u drvetu koju je Stajner nazvao „Reprezent čovečanstva“. Na njoj je prikazan čovek razapet upravo  izmedju Ahrimana, kao predstavnika logike, suvoće, okostavanja, i Lucifera, koji predstavlja svet osećanja, mekog, vlažnog. A čovekov zadatak je da ostane na srednjem putu, da se ne prepusti tim silama. Zaratustra li Zoroaster je prikazivan sa mačem i svetlom oko sebe. On mačem donese svetlo-zaore. Simbol borbe za svetlo. Njima nije bila potrebna hrana, u Iranu su to mogli da skupe, ali na visoravnima , gde su takodje hteli da stvore život morali su da rade, sto je bio i put komunikacije sa Bogom.

U vreme persije razvijaju se čula-za pokret, život,dodir(celim telom), unutrasnje stanje, razvija se vegetativni sistem, ravnoteža.

U Mesopotamiji počinje pismenost, i imamo prve pisane izvore. Nastaju prve skole. Arhitektura je prva umetnost i razvija se u Persiji-Vavilonu. Novi impuls osnivanja gradova. Oni sa visoravni su sisli u doline. Prve velike piramide su u gradovima, u centru. Jednom godisnje Bog silazi u grad i ženi se svećenicom koja predstavlja grad. I ceo grad se ravna prema tome.Kult! Grad se gradi zbog Boga. A grad je podeljen, jedna grupa radi za druge, a sve je podredjeno Kultu.

To je i vreme samanizma- RITUALI koji služe za povezivanje sa Bogom i životinjama(glavni saman ima krzno na sebi), sjedinjava se sa životinjom kao priprema za lov-na crtežima  u pećinama mogu se videti ogrebotine na crtežima, najverovatnije od strela i kopalja kojima su lovci gadjali crteže, i svce to u mrklom mraku.  Ide se u lov- komunicira sa bogom, noću. prvo se igra-magija plesa,kroz igru se dobija kolektivna svest-snaga. Saman je taj koji zaustavlja krvarenje.

 Sve ovo je karakteristično za decu od 3-6g, mi smo za decu ti Samani, kada deca imaju jaku potrebu za ritualima- kad jedu ,padnu, a to su ostaci magijske svesti, rituali koji utiču na realnost.

To je vreme kad najveću ulogu ima klan, pleme

 

MITSKA SVEST-

EGIPAT je sledeća epoha, a za nju je osnovno RED!

U Egiptu se i dalje zidaju piramide, ali sada sa pokretom odozdo na gore, prema duhovnom svetu. I dalje je komunikacija sa Bogom najvažnija. Piramida se zida odmah na početku vladavine faraona.Od početka je cilj smrt. Ma’at - red, harmonija,sazvučje.To je nastalo u Egiptu. Red je u duhovnom svetu. Zadatak faraona je da dovede red na Zemlju. Faraon sa krunom gornjeg i donjeg sveta kroz smrt sreće Ozirisa. Oziris ga ispituje sta je uradio i otvaraju mu se usta i on progovara božanskim jezikom o svojim idealima.

Smrt i život idu zajedno; piramidu zida čim postane faraon; Oziris ga pozdravlja u carstvu mrtvih , dodirne mu usta,-sada možes govoriti. Dotle je razmenjivao informacije. Ćuti da bi slusao.unutrasnji govor. Na crtežima su prikazivani sa velikim usima. Kultura slusanja.

Kod faraona doživljavamo mir, uspravnost, ali ne i slobodu. Iza njih je Bog. U Egiptu se javlja polaritet, crno-belo, musko-žensko,pričati-slusati. Reljefi egipćana su geometrijske forme. (početak geometrije u 3.-4. razredu )

Prva slova bi trebalo probati u glini. Klinasto pismo!

Kultura je izraz bogova, a priroda je poklon bogova (egipatska zastava predstavlja Nil koji se izliva, ostavlja plodni mulj, na kome zatim raste  žito. Egipat je bio žitnica Rimskog carstva. A na semnu „Oziris“ raste biljka koja i do 10 vlati).Puno tekstova o tome govore. Egipćani pokusavaju svojom kulturom da odgovore volji Bogova.( deca u nižim razredima domaći zadatak rade zbog učiteljice, (faraona), a ne sa svesću da treba da vežbaju ).

Razvijaju sa čula  sluh, i za ravnotežu. Važna je Porodica.

MENTALNA SVEST

Grčka je sledeći nosilac epohe ( 5.razred). Sa Talesom iz Mileta počinje ispitivanje, provera, i prirode i misljenja. Najvažnije je bilo“Upoznaj samog sebe“ i njegova je misao  „Ko pozna svoje mrak i svetlo postaće model za svet“

 Sada umesto polariteta ( crno-belo)  imamo dualitet. Nema jos JA. Odisej kaže –sam Odisej, sin Learta (definisanje kroz porodicu, ne kroz JA). Dominira misljenje –individua, cogito ergo sum;

Razvijaju se čula za vid, ukus i toplo Grčka je gledanje, koja se zavrsava renesansom, kada se prvi put u slikarstvu pojavljuje perspektiva.

Grčka kultura je delovanje individua. Stvaraju novi oblik države, bez faraona na vrhu. Ali znali su da ne umeju doneti zakone (to se desilo tek u Rimu), zato su po zakone isli u Egipat.

 Bogovi imaju ljudske osobine. Lepota dolazi do izražaja, jer u njoj je Bog. Na olimpijadama nije bitno samo ko je najbrži, već i ko je najlepsi.Bogovi su prikazivani kao lepi ljudi.

Hramovi se podižu na stubove, i dobija se prostor, ono izmedju stubova, koje je važnije od forme.Sokrat, kad se trovao kaže: „ne plačite, ja samo idem iz jedne sobe u drugu“.

Stajner:“Također sam uputio na to kako su, u tranziciji od grčke do rimsko-latinske kulture, to će reći u četvrtom post-atlantskom periodu, pojedini zvukovi u jeziku izgubili svoja imena i, kako u suvremenoj upotrebi, imaju vrijednost samo kao zvukovi. U grčkoj kulturi još imamo ime za prvo slovo alfabeta ali u latinskoj to je samo ‘A’. U prijelazu iz grčke u latinsku kulturu nešto živo u govoru, nešto eminentno konkretno mijenja se u apstrakciju. Moglo bi se reći: koliko dugo je čovjek zvao prvo slovo alfabeta ‘Alfa’, doživljavao je u tome izvjesnu količinu inspiracije, ali u trenutku kada ga je nazvao samo ‘A’, slova su se prilagodila vanjskoj konvenciji, prozaičnom aspektu života, zamjenjujući inspiraciju i unutarnji doživljaj. To je tvorilo stvarnu tranziciju od svega što je pripadalo Grčkoj onome što je rimsko-latinsko — čovjek je kulturno postao otuđen od duhovnog svijeta poezije i ušao u prozu života“.

 Sa 11godina su izmadju prirode i kulture, laki, skladni. Vreme za istoriju. Dobijaju osećaj sta je vreme, nema vise „Istovremenosti“. 

To je vreme za arhitekturu, filozofiju, slikarstvo, crtanje, modeliranje. U taj svet se ulazi i dalje kroz slike, kroz velike priče ( preporučuje se da se pripremamo sa originalnim tekstovima- vede, mahabharata). Raspoloženje sa kojim pričamo mora da se promeni, nije isto st.Indija i Persija. Ali bitno je da ne prenosimo sudove. „Odisej je bio lukav čovek“ , ili „mudar čovek“ , mi treba samo da pričamo situacije, a sudove će deca donositi sami. Inače se ulenje. SLIKE SU POTICAJ ZA RAZVIJANJE MISLJENJA. Npr. ogromna persijska vojska u termopilima, kao skakavci. 50km, masa, a ne pojedinci kao Grci.

Igre su glavno didaktičko sredstvo-moraju da probaju sami- npr nesto sa jelovnika. Legionar je nosio 3 stabla za ogradu, oružje, a jeo je saku žitarice za ceo dan.

O svemu ovome treba da mislimo kad biramo jezik kojim im se obraćamo-drugačije se pričaju bajke (koje u sebi nose istorijske arhetipove, ono iskonsko), a drugačije  basne, legende ili grčki mitovi.

U skladu sa ovim treba da se zapitamo gde je muzika, kad može džez ili rok! Prve lestvice koje omamo su pentatonske, niz D,E,G,A,H, a tek u Grčkoj imamo tzv. Moduse lestvice koje su imale svaka svoj karakter, pa smo imali drugačije lestvice za npr. heroje, ili mudrace. Dansnje lestvice nastaju tek u novom veku, sto znači da tek od 6. Razreda možemo da ih uvodimo u razred.

Sa 12 god, 6. Raz  postaju teži, koske su im teže, tesko ih je oduseviti, motivisati, kritikuju učitelje, nemaju volje. Individualizacija dobija tamniju boju. Drugačije misle, Rim! Dualitet, Romul - Rem, patriciji-plebs, Rim –Kartagina. Puno napetosti. Ko je u pravu, i koliko je dugo u pravu ( večito pametovanje i isterivanje pravde sa 12-13god.). Gde je moć?  Princip“ dva puta se ne raspravlja o istoj stvari“. Rimljani su vrlo praktični, i postuju moć.MOĆ. Kad je rat svi se hramovi zatvore i u Marsovom hramu se istaknu Zakoni, i oni imaju ulogu Boga. Ljudski zakoni postaju božanski-čovek postake Bog. Bas tad se pojavljuje Hrist. Rimljanima  on nije trebao, to su već imali – zakone. Zato se Rimljani toliko plase Hrista jer donosi isto sto i oni-Zakone. I nastavljaju se dualiteti- Papa-car, Vojnik-opat. I ta napetost postaje i napetost u nama

Usporedimo ovu našu epohu sa onom Grčke i Rima. Grčka epoha prikazuje na posebno upečatljivo šokantan način, osobito među civiliziranim Grcima, svijest življenja unutar grupne duše. Čovjek koji se rodio i živio u Atini osjećao se prije svega Atinjaninom. Ova zajednica između grada i onoga što je pripadalo gradu značilo je pojedincu nešto drugo u odnosu na ono što zajednica između ljudskih bića znači danas. U naše vreme pojedinac teži k tome da raste van zajednice i mimo nje, i to je ispravno u petoj poatlantskoj epohi. U Rimu, ljudsko je biće prije svega bilo građanin Rima, ništa više

Ljudi Rima su bili trezvena, prozaična rasa, rasa pravnika, koji su uveli prozu i pravnu filozofiju u kulturu kasnijih godina. Ono što je živjelo u grčkom narodu razvilo se unutar čovječanstva više ili manje kao kulturni san kojem čovjek prilazi kroz njegovo vlastito otkrivenje kada ima unutarnje iskustvo i želi ga izraziti. Moglo bi se reći da sva poezija ima u sebi nešto što čini da se evropljanima javlja kao kćer Grčke, dok sva pravna znanost, sva vanjska podijeljenost, sva proza života, sugerira porijeklo od rimsko-latinskih ljudi.

 

U renesansi se crta perspektiva, i tada počinju oči da vode. U Egiptu su usi bile naglasene (faraoni). Kad sam tih, unutrasnji svet je dovoljan.

A onda 7.-8. Razred! Sta i kako s njima. Tada uče jedni od drugih, a to moraju kroz projekte ( esnafske zajednice u srednjevekovnim gradovima). Na vlast je dosao Karlo V, koji je nasledio ogromno carstvo, i želeo da ispuni san srednjeg veka o univerzalnoj monarhiji. Poslednji sanjar. Ali puno reformatora, francuzi-Anri II i Fransoa I, kao i Turci osmanlije su ga omeli. Razočarao se i povukao, prepustio bratu Fernandu upravljanje , a zbog njegove razapetosti izmedju Spanije i Nemačke, carstvo se podelilo na Habzbursku Spaniju i Austriju.

Pitanje autoriteta. Pozorista sa malim ljudima. Početak psihologije, Sekspir. Leonardo secira leseve.Traženje sustine. Isprobavanje slobode. U 8. Im treba Kolumbo, kapetan ladje da ih vodi.

Industrijska revolucija pokreće  SOCIJALNA PITANJA, najvažnija u modernoj istoriji.

Sledeće velika tema za 7.-8. Raz su nacionalizmi i nacije ( koje se javljaju u XVIII – XIX VEKU. Dotle je, videli smo, postojala pripadnost porodici ,plemenu ili gradu u kome živis.

 Veliki pronalazak je Gutenbergova stamparija, i tek tada čitanje postaje masovno ( 6.-7. Raz.) Tada imaju ideje da pokrenu skolske novine.

Spanska inkvizicija može da nam objasni surovost koju srećemo medju pubertetlijama- isključivost u sudovima i spremnost da se protivnik unisti.