Kuća od zlata

   Jedan čovek je za vreme zlatne groznice rešio da proda svu svoju imovinu da bi kupio opremu za kopanje zlata i obezbedio hranu za ovaj poduhvat. Otišao je u planine zajedno sa drugim kopačima i krenuo u potragu za zlatom.   

Dani su prolazili, a on nije pronašao ni trunku zlata. Prolazili su meseci i godine, on je postajao sve siromašniji i siromašniji i na kraju je ostao bez ičega. Razočaran posle svega, rešio je da ode u jedno napušteno mesto, gde su ostale prazne barake, i da tu umre. Kako se osećao veoma usamljenim na tom pustom i sumornom mestu, odlučio je da ode negde u prirodu. Stigao je do jednog potoka, koji je tekao pored divne livade do koje je bila šuma. Tu je stao i posmatrajuci ovaj predivan prizor prirodne lepote koju nam je Bog podario, odlučio je da tu napravi sebi jednu malu kućicu. Kako je bilo toplo vreme, iskopao je rupu pored potoka i počeo da pravi cigle od te zemlje i da ih suši na suncu. Od njih je kasnije sagradio malu kućicu na sred poljane. Došla je zima, a on je, onako izmoren i razočaran, umro od gladi i hladnoće.   

Od tada je prošlo puno vremena i jedan mladi bračni par je rešio da kupi taj plac i sagradi na njemu kuću, jer im se jako sviđao predeo. Sagradili su kuću, ali im je smetala ta neugledna kućica na sred livade, pa su rešili da je sruše. Kada su počeli da je ruše, primetili su da u ciglama nešto svetluca na suncu. Odneli su ciglu na analizu i ustanovili da je razlog tome zlato.   

Mesto odakle je vađena zemlja za te cigle je bilo bogato nalazište zlata. Na tom mestu je kasnije otvoren jedan od najvećih rudnika zlata.   

Zamislite koliko jedan čovek može da bude slep pored očiju i ne vidi bogatstvo koje tako dugo traži.    

Čovek je umro od gladi u kući od zlata.   

Zato vas molim da i vi ne budete slepi. Otvorite oči!   

Pogledajte oko sebe!     

Jorge Bucay  

* * *   "U kući moga Oca ima mnogo stanova. Da nije tako, zar bih vam rekao: 'Idem da vam pripremim mesto.'? A kad odem i pripremim vam mesto, doći ću opet i uzeti vas k sebi da i vi budete onde gde sam ja." (Evanđelje po Jovanu 14:2.3)   "Znamo, naime, da kad se sruši naša zemaljska kuća, koja je kao šator, imamo zdanje od Boga, večnu kuću na nebesima, koja nije sazidana ljudskom rukom." (2. Korinćanima 5:1)