Da bismo to razumeli, moramo razumeti kosmičke zakone stvaranja.

 Drugo poglavlje

 

"KosmiČki zakoni"

Ovo je drugo poglavlje knjige "Nema vremena za karmu", izlazak iz kruga patnje i borbe.

Zemlja funkcioniše na osnovu kosmičkog zakona. Počinjemo da shvatamo taj zakon kada dođemo do kraja našeg školovanja na Zemlji. Ne tako davno, dok smo živeli neke od naših prethodnih života, nismo ni pomišljali da bi uopšte mogli da postoje ti zakoni. Međutim, sada, kada smo shvatili kako funkcionišu kreativni principi, možemo da ih praktično primenimo kako bismo u našim životima kreirali onakvu stvarnost kakvu želimo.

Kosmički zakon ne podrazumeva bilo kakvu neravnotežu koja bi mogla da postoji kod neke osobe. Univerzum niti zna, niti ga zanima da li neko koristi principe kreativnosti za svoju dobrobit, ili protiv sebe. Na primer, nuklearna energija se može upotrebiti u dobre svrhe, da proizvodi struju, ili može da služi uništenju čovečanstva. Atomska fuzija je i u jednom i u drugom slučaju ista. Razlika je u nameri i svesnosti uma koji odlučuje kako će upotrebiti snagu atoma. Ima još jedna razlika - um koji je osvešćen je neuporedivo moćniji od bilo kakve nuklearne energije. On, na primer, može da oživi mrtve, hoda po površini vode, da postoji u univerzumu potpuno oslobođenom bilo kakve napetosti.

Kada govorim o kosmičkom zakonu kao o principu, moja namera nije da ga predstavim tako da izgleda lišen ljubavi i saosećanja. Kao što ćemo kasnije videti, istinska ljubav i saosećanje su, sami po sebi, bazirani na čvrstim principima.

Kako bismo uspeli da sami sebe osnažimo, moramo da na Univerzum i na njegova pravila gledamo kao na depersonalizovan princip i da izbegavamo da se stavljamo u međuzavistan odnos sa Bogom. Ukoliko je bog princip, a ne osoba, nema nikakve svrhe od njega tražiti da nam bude zaštitnik. Neka osoba može samo na osnovu lične procene da odlučuje da li će biti, ili neće biti nečiji zaštitnik. To ne važi kada je u pitanju princip. Kada se obratimo arhetipu kreativnog principa za pomoć, on nam ne može garantovati "darove", "isceljenje". Ali, može da nam se prikaže, da nam da neki znak, povratnu informaciju da je tu, prisutan, dostupan, kao što je uvek i bio svakom ljudskom biću. A na nama je da odlučimo kako ćemo upotrebiti tu kreativnu moć.

Setimo se zakona gravitacije. Kada skočiš kroz prozor, pašćeš dole. Dok letiš prema tlu, možda će ti pasti na pamet zakon gravitacije. Međutim, to tlo prema kome letiš neće biti briga za zakon gravitacije. Gravitacija nije osoba i neće reći: "Ona je tako fina osoba, možda ću joj dozvoliti da se lagano i elegantno prizemlji, a da se ne razbije o tlo".

Uzročni plan

Potrebno je da zapamtimo da su pravila o kojima ću govoriti veoma jednostavna. Kada je zemlja formirana kao škola, određeno je da će realnost biti kontrolisana pomoću uzročnog plana. Ljudi koji su proučavali ezoterična učenja upoznati su sa drugim planovima postojanja koji uključuju fizički, mentalni, emotivni i astralni plan. U skladu sa tim ustrojstvom, kada se kombinuju misao i emocija, dobije se manifestacija, odnosno rezultat u fizičkoj dimenziji. Ovo jako liči na kurseve trgovine i prodaje. Kada u svom umu čuvaš viziju onoga što želiš da imaš i dodaš tome još i emotivnu energiju, to ćeš zaista i dobiti.

Ako se pozabavimo kreativnim procesom sa spiritualnog stanovišta, doćićemo do suštine mističnih učenja. Bilo koja okultna organizacija ili bilo ko ko se time na neki način bavio, nije ništa upućeniji od vas. Manifestacija nečega sadržana je u mislima koje se nalaze u našem umu. Tako sistem funkcioniše. Ali, iako smo upoznati sa pravilima, imamo veoma snažnu tendenciju da stalno zaboravljamo da ih svesno primenjujemo.

Ne opirite se zlu

Možda verujemo da učitelji majstori ne mogu da razumeju kako su naši životi kompleksni. Ali, ako pogledamo kako su izgledali njihovi životi, vrlo je verovatno da su njihovi metodi, zapravo, jedini metodi od svih postojećih na Zemlji, koji pomažu da se reše svi problemi. Veoma je važno da se obrati pažnja kako na ono što su oni savetovali da treba da se radi, tako i na ono što nisu savetovali. Oni nisu savetovali da se prosvetljenje postiže time što se dobije diploma na koledžu. Nisu rekli da treba da mobilišemo armiju i branimo se kada smo napadnuti. Nisu rekli da okupimo pristalice kako bi podržali našu stvar. Ali, rekli su: "Molite se jedni za druge". Mi stalno insistiramo na tome da je to isuviše pojednostavljeno. "Ali, vi jednostavno ne razumete mog muža. Tu molitve ne pomažu - treba mi čekić!" Šta je Isus rekao? Da okrenemo i drugi obraz. "Da, ali kada bih okrenula i drugi obraz, cela planeta bi nestala". "U jednom trenutku kucne čas kada treba da reagujemo muški, kao John Wayne!" Ali, u sustini, to nije dobar način. Isus je rekao da se ne opiremo zlu. Mnogi dobri ljudi, zato što su naučili da treba da budu saosećajni, provedu čitav svoj život suprotstavljajući se zlu.

Dozvolite mi da vas zamolim da nakratko napravite jednu pretpostavku. Ukoliko je tačno da stvarnost nastaje na osnovu misli kreiranih u glavi i osećanja kreiranih u telu- šta onda nastaje kada se borimo protiv rata?

Nekoliko mojih prijatelja su anti-nuklearci. Jedan od njih je toliko uspešan da ima čitavu kolekciju postera dece sa opekotinama od nuklearnog oružja, čija se koža ljusti. Te su slike toliko realistične da se svakome urezuju u um i izazivaju snažne mentalne i emotivne manifestacije. I, on na kraju postiže to da se i u stvarnosti materijalizuje samo još više ozračene dece. Kada se neko bori svim silama protiv ubistava koje smatra najstrasnijim zločinom od svih zločina, on zapravo u svom umu uzgaja snažnu mentalnu sliku, dobro potkrepljenu emotivnim reakcijama. Jasno vam je šta ta osoba na taj način stvara- samo još jedno ubistvo na planeti. Jer tako funkcioniše zakon kreacije. Pojednostavljeno rečeno- kada se protiv nečega borimo, mi tu stvar zapravo kreiramo. Zakon kreacije je bezličan, nema nikakva predubeđenja, nikakav stav, ni pozitivan ni negativan. Isto kao zakon gravitacije.

Kako da kreiramo Rajski vrt

Univerzum ne može da napravi razliku između želja i strahova koje se nalaze u našem umu. Ovo moramo da shvatimo kako bismo ljudima pokazali koji put je pravi. Ukoliko želimo Rajski vrt, ili da svi ljudi budu slobodni, kako da dosegnemo moć koja će nam to omogućiti?

Učenici desetog razreda veruju u intelekt i pokušavaju da budu kreativni tako što debatuju. Puno eksperimentišu, ponekad se sukobljavaju. Učenici desetog razreda se bore protiv svega što je štetno. Na neki način, baš oni i proizvode najveću štetu na planeti. Tek u dvanaestom razredu se po prvi put zaranja u misli koje se manifestuju u realnosti. Tak tada ljudi počinju da posmatraju stvari sa perspektive Hrista. Dolazi do preokreta u njihovom saosećanju i razumevanju. Počinju da uviđaju da nisu žrtve i da mogu da kreiraju, iscele ili ponovo stvore bilo šta.

Ako želimo da Zemlja bude zelena, da li onda treba da se zalažemo da ona bude anti-braon? Ni slučajno. Prosečan um ne može da shvati ovu razliku. Ali oni koji su počeli da shvataju koliko je duhovno dva i dva, mogu da vide taj odnos uzrok - posledica. Lako je uočiti razliku između onih koji uspešno kreiraju rajski vrt i onih koji se naizgled posvećuju svojim ciljevima, a u stvari tapkaju u mestu. Bilo bi čudesno moćno kada bi se borci za zaštitu životne sredine prešaltovali, pa da se zalažu za to da sve bude čisto, umesto što se zalažu protiv zagađenja. Um je neuporedivo moćniji kreator fizičke realnosti od bilo kakve vrste kreativne moći na fizičkom planu.

Stvaralačka moć koju imamo na Zemlji je fenomenalna. Bilo je nekih čudesnih napredaka na planu razumevanja zakona koji važe na ovom planu. Tu spadaju i oni koji kažu: "Vizualizirajte mir". Mi zaista spašavamo planetu onda kada se prešaltujemo sa toga da budemo protiv - negativnog na to da budemo za - pozitivno. Shvatate? To je krucijalno za razumevanje uzroka i posledice. Zaustavljanje rata stvara pakao. Vizualiziranje mira stvara raj.

Svest kreira realnost

Uvek idite direktno na ono što želite da kreirate. Vi ste jedan od pet milijardi ljudi na Zemlji koji čini njenu kreativnu snagu i sve što jedan petomilijarditi deo ima u svom umu se materijalizuje na planeti. Zašto diktature propadaju? Zašto ljudi u jednoj torbi nose staklene flaše, a aluminijske konzerve u drugoj? Zašto je pao Berlinski zid? Da li se sve to dešava zato što su intelektualci o tome vodili debatu? Naravno da ne. Meditacija je učinila više za spas ove planete nego svi intelektualci i svi oni koji funkcionišu kroz slepo saosećanje zajedno.

Polje rada meditacije nalazi se na uzročnom nivou. Zar nije zanimljivo da su svi gurui učili svoje studente da opuste telo. "Hajde da udahnemo duboko i da radimo malo jogu da bismo prevazišli fizički nivo". Nisu kazali: "Hajde da se uzbudimo i uznemirimo što više!" Rekli su: "Opusti se. Umiri se. Ne pokreći se. Gledaj samo u Boga". Sada u svom umu zadržite vašu ideju o tome kako vi želite da Zemlja izgleda. Vizualizujte ono što želite, a ne ono pritiv čega se zalažete. Kosmički zakon nema nikakva predubeđenja i nije ga briga šta to vi vizualizujete. Nikada neće reći: "Pa, ta misao je loša, prema tome ja neću da je realizujem".

Berlinski zid je pao kada je 31. decembra nekoliko miliona ljudi učestvovalo u meditaciji o isceljenju sveta. Niko nije našao neko bolje objasnjenje za pad Berlinskog zida od ovog. Peter Jennings nije ništa rekao o razlozima za pad zida na vestima u šest sati. Sigurno nije pao zaslugom naše vlade, armije ili ekonomskih sankcija. Pao je isključivo zbog toga što se svest promenila.

Da li je nekoliko miliona ljiudi koji su meditirali znalo šta rade? Da li su mogli da shvate kolika je stvaralačka moć uma? Jedva. Nisu imali pojma o sinergičkom efektu njihovih kombinovanih misli. Ali su se osećali dobro. Okupili su se u molitvi. Bili su uvereni da će mir zavladati na Zemlji i da će se harmonija trajno uspostaviti. Oni su mogli kasnije da svakodnevno pokušavaju da poprave šta ne valja, ali to nije bilo važno. Tog poslednjeg dana decembra oni su svi usmeravali energiju u istom pravcu i ona je preokrenula energiju Zemlje. Planeta je polako krenula prema miru.

Koliko je osoba potrebno da meditira kako bi se izvršila tranzicija na Zemlji? Koliko je potrebno dnevno da se vizualizira da bi se stvorio planetarni mir i očistio vazduh? Majstori su rekli da ukoliko imamo veru čak toliko malu kao zrnce soli, biće dovoljan samo jedan procenat vremena. Proizvoljne misli svetske populacije zapravo nanose veoma malu štetu nama ili planeti. Pretpostavimo da imamo pet milijardi ljudi koji su zajedno uključeni u neku proizvoljnu misao tako da jedna polovina misli ovo, a druga polovina ono. Jedna polovina kaže: "Svi će biti spašeni ako uradite ovako kako ja kažem", a druga kaže: "Ne, treba ovako kako ja kažem". U kom pravcu se oni kreću? Oni zapravo stoje, jer svako vuče u suprotnom pravcu. Ali ako u ovih pet milijardi ljudi od kojih svako vuče u svom pravcu ubacite sačicu onih koji su voljni da rade u harmoniji i usredsrede se na određenu misao u svom umu kako bi se išlo u određenom pravcu, doći će do kretanja. I pre nego što se osveste, celo čovečanstvo ce preći na drugu obalu. To je kosmički zakon.

Uzrok promene uvek treba prvo potražiti na nivou svesti. Ali, više volimo da taj uzrok bude nešto opipljivo i dramatično, nešto što može da bude vest na nacionalnoj televiziji. Tako je lakše da se posle svima kaže šta treba da urade pa da spasu planetu. Međutim, stvari tako ne funkcionišu, jer nas sistem verovanja kreira našu realnost.

Ponašanje je nekreativno

Jedna od stvari koju ćemo morati da prihvatimo je da je ponašanje irelevantno. Od trenutka kada smo se rodili, naše programiranje se najviše vrti oko ponašanja. Osećaj krivice postoji jer su nam autoriteti rekli da naše ponašanje može da naškodi nekoj drugoj osobi. Dobili bismo ćušku kadgod bismo nešto uradili pogrešno. Kada smo porasli dovoljno da razumemo govor, prva reč koju smo čuli je bila "ne". "Nemoj ovo, nemoj ono, nemoj, nemoj, nemoj!" A ipak još niko od majstora nije rekao da ponašanje ima bilo kakav efekat. Oni su shvatali da činjenje nije kreativna snaga na planeti.

Čak i onda kada znamo da treba koristiti svest za kreiranje realnosti, često se razočaramo jer ne možemo da vidimo kako se to naše misli materijalizuju i kako mogu da nam donesu željene promene. Isfrustriramo se i počnemo ponovo da činimo u objektivnoj stvarnosti. Ali, taj način nam ne donosi trajnu sreću, niti će to ikada moći. Mi smo istrenirani da nam naših pet čula daje jedinu pravu sliku realnosti. Zato i očekujemo da možemo čulima da opazimo i opipamo konstrukciju naše "kreacije". Kada bi to bilo tako, Isus bi morao prvo da "konstruiše" vodu kao čvrstu materiju, pa da onda hoda po njoj. Na ovom planu svest je ono što je realno. Činjenje je samo prirodna posledica svesti.

Svaka zgrada prvo postoji u umu arhitekte, pre nego što se izgradi. Isus nikada nije napravio most preko vode, niti je Sai Baba zaustavio rat. Ali, oni omogućavaju tranziciju ove planete. Uvek želimo da se vraćamo izvornom načinu stvaranja o kome su govorili veliki spiritualni učitelji.

Molim vas da me ne razumete pogrešno - ne kažem da je činjenje loše ili nevažno. Ono je potrebno na ovoj planeti. Ono je naša priroda. Deo našeg traganja, naše igre. Ples u našem životu. Ali, ono nije uzrok. Moramo biti mudri i da razdvojimo uzrok od posledice. Moramo da naučimo kako da kreiramo nas univerzum pomoću misli, pa će ples biti sve što činimo.

"Poverenje"- najveći horor metafizičkog pokreta

Neki bili u prilici da se upoznaju sa procesom afirmisanja i odbacivanja koje nude neke motivacione grupe kao što su Unity, Science of Mind, Christian Science. Istovremeno shvatamo da naš sistem verovanja kreira stvarnost i da je on jedina stvar koju možemo da menjamo. Ako primećujemo neku grešku u svetu, to znači da treba da popravljamo naš sistem verovanja, a ne grešku. Dopada mi se Emmet Fox koji veoma jasno govori o tom procesu. Čak je u jednom od svojih radova pokazao koliko je naš sistem verovanja moćan na primeru novčanice od deset dolara. Ako zaista poverujemo da ona pripada samo nama i nikome drugom, možemo da je ostavimo na ulici na sred Njujorka i da se vratimo za dve nedelje- ona će nas čekati.

Ja sam ovu lekciju isprobao na sebi. Uvek me je zabrinjavalo to što se ogromna energija troši na zaštitu imovine i koncept brava i ključeva. Izjavio sam da ću prestati da zaključavam auto jer je on samo moj i niko ne može da ga ukrade. Pa, vrlo brzo ga ih je neko ukrao. Univerzum je, u stvari, želeo da mi pomogne da naučim ovu lekciju. Pošto sam vec bio odlučio da živim svesno, nisam se naljutio niti uzrujao kada sam primetio da je auto nestao. Sedeo sam u tišini i pokušavao da dokučim koje sam to pogrešne misli imao u svom umu. Shvatio sam da sam bio pomalo sebičan kada sam izjavio da ne treba da štitim svoju imovinu. Pohvalio sam se najmanje šestorici ljudi koje sam odlično poznavao kako lično Bog štiti moju imovinu. Kasnije sam od jednog od njih morao da pozajmim telefon kako bih pozvao policiju. Kada sam shvatio u čemu sam pogrešio, prošlo je samo nekoliko sati i pozvali su me iz policije da me obaveste da je auto pronađen.

Nekoliko večeri posle tog događaja, vraćao sam se sa posla nešto pre ponoći. Pre nego što sam skrenuo na put koji vodi ka mojoj kući, pukla je guma na automobilu. Toliko sam bio umoran da sam odlučio da je tek ujutru promenim. Međutim, ponovo je ukraden. Kada sam se prethodne noći vraćao kući, ostao sam bez goriva. Lopovi koji su ukrali auto nisu daleko odmakli i policija ga je lako pronašla. Kako bi mogli da ga pokrenu, morali su i da mi promene gumu! Auto su mi krali još tri puta dok nisam uspeo da prepoznam greške u svom sistemu verovanja. I svaki put mi je auto vraćan u boljem stanju nego što je bio pre krađe.

Duhovno poštenje

Kako povećavamo svesnost, razvijamo neku vrstu duhovnog poštenja. Priznajemo da su nas neki naši blokovi sprečavali da dođemo do željenog rezultata.

Uobičajeno poštenje se veoma razlikuje od duhovnog koje priznaje da smo nepažnjom kreirali neke stvari koje nismo želeli. Autoriteti veruju u greške. Njihova verzija poštenja je: "Budi realan, sve si upropastio". Oni žele da nature krivicu kao kaznu za greške. Pravi duhovni tragač spreman je da vidi širu sliku, da veruje da, u stvari, nikada nije načinio grešku. Sva njegova prethodna verovanja i iskustva su temelji na kojima gradi kosmičku svest.

Moramo da kroz proces učenja naučimo kako da kreiramo radost za sebe. To ne može da radi neki guru umesto nas. Duhovno poštenje je priznati da je to proces. To je razvoj. On podrazumeva da se ono što ne funkcioniše zameni nečim što funkcioniše. Nema krivice. Samo radimo veliko spremanje.

Ann Landers je svojim čitaocima (porodici Rubinow) napisala sledeću posvetu: "Dobra procena dolazi na osnovu iskustva. Iskustvo dolazi na osnovu loše procene". Očigledno ništa u životu nije greška. Sve postoji samo da bismo mi postali mudriji.

Molitva

Molitva je suština bilo kog puta buđenja. Kako bismo se vratili u naše prirodno božansko stanje, moramo da funkcionišemo kao da smo već u tom stanju. Karakteristike ovog stanja su telepatija i neprekidna veza sa beskonačnim. Zato je svaki majstor učio studente da koriste njihove prednosti. Kada se telepatski obraćamo duhu, priznajemo da verujemo u jedinstvo.

Isus je govorio: "Traži i dobićes". To je tačno. Univerzum ne može da nam sam kreira prijatne stvari. Mi kreiramo našu stvarnost i ono što je u njoj. Svaka molitva uvek bude uslišena, ali obavezno na način koji neće ugroziti naš sistem verovanja. Taj sistem čini i verovanje u ograničenja ili oskudicu.

Kada kažemo: "Bože, ja sam potpuno švorc, molim te, šalji novac!" najverovatnije ćemo dobiti još više računa i upašćemo u još veće dugove. Univerzum nam poručuje: "Nisam ja kriv što si ti bez para. Ne mogu ništa da ti dam, jer ti ja nisam ništa ni oduzeo. Ali, ti si tražio, a misli iz tvog uma se materijalizuju. Jedino što ja mogu je da potenciram one tvoje misli koje su te i dovele do siromaštva."

Kako da se oslobodimo misli koje su nam kreirale ono što nismo želeli?

Svako je beskrajno moćan kreator. Svako je sam sebi kreirao stanje oskudice i gomilu neplaćenih računa. Zašto su se oni pojavili, a ne prosperitet i izobilje koje smo tražili od univerzuma? Siromaštvo su, pre svega i kreirale naše misli koje imamo u svom umu u trenutku kada dobijemo neki račun. Misli su naše molitve. Univerzum nam jednostavno