Gajenje koprive

Kopriva pogodna za komercijalno gajenje

Ukrasno i lekovito bilje, Eko proizvodnja

Višegodišnja zeljasta vrsta već neko vreme je poznata kao biljka izuzetnog hranljivog, zdravstvenog i ekonomskog potencijala i što je najvažnije, imamo je u sopstvenom dvorištu.

 

Gajenje egzotičnih poljoprivrednih kultura poput kivana, batata, plavog krompira i drugog, u poslednje vreme je sve popularnije. Za tim biljkama se radi isplativije zarade češće poseže, dok se istovremeno zaboravlja na one koje imamo u sopstvenom dvorištu.

Jedna od njih svakako je i kopriva, višegodišnja zeljasta vrsta koja je nekoliko godina unazad prepoznata kao biljka izuzetnog prehrambenog, zdravstvenog i ekonomskog potencijala.

Primenljiva u eko poljoprivredi, prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji

Dosta se primenjuje u ekološkoj poljoprivredi, prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, odnosno medicini i kulinarstvu. Rasprostranjena je i rastom prilagođena različitim klimatskim uslovima počevši od umerenih i tropskih područja, Evrope, Azije, sve do Amerike.

Ova biljka raste pored puteva, oko kuća, na njivama, livadama, a najčešće na zapuštenim terenima bogatim organskom materijom zato što je nitrofilna biljka koja za optimalan rast i razvoj zahteva veće količine azota. Kopriva, odnosno latinski Urtica dioica potiče od reči arere, što u prevodu znači peći ili žariti.

Pri dodiru s kožom otpušta histamin

Razlog tome je što su listovi koprive prekriveni dlačicama koje žare (žaokama), a pri dodiru s kožom otpuštaju histamin i druge materije uzrokujući kratkotrajno peckanje na koži. Tako se biljka brani od životinja i ljudi, što je i glavni razlog njenog dugog opstanka u prirodi, uprkos svojoj lekovitosti i multifunkcionalnosti. U prošlosti je žarenje koprivom ljudima služilo u borbi protiv reumatskih bolesti, jer materije te lekovite biljke podstiču cirkulaciju.

Čvrsta vlakna od stabljike biljke

Korisnost ove biljke je beležena i tokom 19. veka sve do Drugog svetskog rata kada je kopriva u Evropi gajena za dobijanje čvrstih vlakana, za šta je korišćena njena stabljika. Nakon toga, na tržištu su zaživela jeftinija, pa samim tim i dostupnija vlakna, a proizvodnja koprive je prestala. Ipak, povratak prirodnim kvalitetnim materijalima je u tekstilnoj industriji ponovo naglasak stavio na tu multifunkcionalnu biljku - zaboravljenu i nepravedno potisnutu sirovinu, koja je u poljoprivredi primenljiva kao bioinsekticid i biođubrivo.

Dozvola korišćenja u eko i biodinamičkoj proizvodnji

Njeni preparati imaju dozvolu za korišćenje u ekološkoj, odnosno biodinamičkoj proizvodnji, a kopriva je sastojak i mnogih kozmetičkih proizvoda, naročito za negu kose (podstiče rast). Bogatstvo biljke hlorofilom (vidljivo je iz njene zelene boje) koristi se za bojenje namirnica, zubnih pasta i sapuna.

U fitoaromaterapiji dokazano antidijabetičko, protivupalno, analgetičko dejstvo

U modernoj fitoaromaterapiji dokazano je i njeno hipoglikemijsko, antidijabetičko, protivupalno, antireumatsko, antioksidativno i analgetičko dejstvo. Podzemni delovi koprive (rizomi) delotvorni su u lečenju benigne hiperplazije prostate, a nadzemni se koriste kao lek za artritis i protiv alergija. Osušena nadzemna masa (herba) koprive ubrana u fazi cvetanja koristi se za proizvodnju čajeva, kojima se pripisuje snažan diuretički učinak. Zbog bogatog hemijskog sastava i visoke nutritivne vrednosti, mlada kopriva može da se koristi i u ishrani za krem supe, štrudle, rižota, priloge i sokove.

Pre konzumiranja neutralisati mravlju kiselinu

Pre konzumiranja i dalje pripreme koprivu treba kratko blanširati da bi se neutralisala mravlja kiselina prisutna u njenim žaokama. Bogata je fenolnim materijama za koje je naučno dokazano da beleže učinak kod srčanih bolesti, visokog krvnog pritiska, dijabetesa, upala i drugih bolesti. Upravo zbog značajne količine vitamina C, nekih važnih minerala, magnezijuma, cinka, gvožđa i kalcijuma odnosno karotenoida, nezasićenih masnih kiselina i polifenola (flavonoidi i fenolne kiseline), fitosterola i glikozida, kopriva se itekako smatra funkcionalnom hranom.

U ishrani biljaka važan je azot

Azot je važan mineral u ishrani biljaka jer je sastavni deo aminokiselina, proteina, nukleinskih kiselina, hlorofila odnosno esencijalnih materija biljnog metabolizma. Međutim, on može da deluje štetno po ljudsko zdravlje ako ga biljka usvoji u prevelikim količinama. Biljka može da apsorbuje dva oblika neorganskog azota iz zemljišta (nitratni i amonijski jon) koje dalje možemo da koristimo i za sintezu važnih organskih spojeva. Amonijski oblik azota (NH₄⁺) odmah se ugrađuje u aminokiseline, dok nitratni oblik (NO₃^-) najpre treba redukovati.

Redukcija azota u lišću biljaka

Dodaje se i to da je problem posebno izražen kod lisnatog povrća uključujući i koprivu, jer se kod njih redukcija odvija u lišću. Naime, ukoliko dođe do zastoja u redukciji zbog nedostatka svetla i(li) nekih biogenih elemenata, povećaće se akumulacija nitrata u lišću. Konzumiranje takvog povrća može da ima neželjene posledice za organizam čoveka, a naročito dece, jer nitrati redukciju nastavljaju u želucu, a nastali spojevi (nitriti) sprečavaju transport kiseonika (methemoglobinemija).

Uvođenje koprive u poljoprivrednu proizvodnju

Da bi se postigao ujednačen kvalitet biljne sirovine proverene nutritivne vrednosti, potrebna je kontrola gajenja koprive i njenog uvođenja u poljoprivrednu proizvodnju. Kopriva se može razmnožavati sadnjom rizoma (vegetativno), odnosno direktnom setvom u polje ili sadnjom rasada (generativno).

Rizomi se u kasnu jesen uzimaju s postojećeg zasada s prirodnog staništa

Vegetativni način razmnožavanja podrazumeva uzimanje podzemnih delova koprive (rizoma) iz postojećeg zasada s prirodnog staništa i to u kasnu jesen. Takav način proizvodnje je jeftiniji jer nema troška proizvodnje i nabavke sadnog materijala, ali je zahtevniji jer iziskuje mnogo fizičkog rada, a vađenje rizoma potrebno je uskladiti sa sadnjom. Očišćene reznice rizoma, dužine 30 cm, sade se u neprekinutom nizu.

Rizici razmnožavanja biljke

Dodatni rizik ove tehnike razmnožavanja je taj što se prilikom vađenja ne može utvrditi kolika je starost rizoma i koliko spavajućih pupova oni sadrže. To može da rezultira smanjenim sklopom biljaka pri podizanju zasada ili gubitkom njihovog većeg broja već u ranim godinama uzgoja.

Preporučljiva je jesenja setva

Kod setve na poljima preporučuje se ona jesenja, jer seme koprive ima tvrdu opnu koja otežava njeno klijanje. Seme joj je sitno (hiljadu semenki teško je svega 0,11 grama). To iziskuje na odgovarajući način pripremljeno zemljište i ne preduboku setvu, tek do 1 cm. Preporučljivo je sejanje 0,4 g/m² semena, što je ekvivalentno 4 kg po hektaru. Prema nekim istraživanjima, kao najsigurniji način razmnožavanja preporučuje se proizvodnja rasada s grudvicom supstrata u zaštićenom prostoru i u rano proleće.

Za jedan hektar potrebno 55 hiljada rasadnih biljaka

Za sadnju na površini od 1 ha potrebno je proizvesti 55.000 rasadnih biljaka koje se sade na međuredni razmak 50 cm i 30 cm razmaka unutar reda. Biljke se rasađuju otprilike 40 dana nakon setve (sredinom aprila), uz đubrenje sa 100 kg azota po hektaru. Deo azota dodaje im se startno pri sadnji rasade, a drugi deo u razmacima tokom vegetacije (prihrane) da bi se sprečilo njegovo ispiranje i prekomerno usvajanje.

Zaštita i nega zasada koprive, obuhvata međuredno kultiviranje i okopavanje (naročito do zatvaranja sklopa), kao i prihranjivanje, odnosno navodnjavanje. Preporučuje se gajenje na propusnim i rastresitim zemljištima, da bi rizomi mogli nesmetano da se razvijaju. Biljka dobro prezimljuje, podnosi niske temperature, a ponovni rast nastavlja iduće godine porastom temperature. Košenje koprive se obavlja na visini od 5 cm od zemlje, pri čemu valja ostaviti barem dva mesta za razvoj listova.

Prednost koprive - sposobnost regeneracije

Prednost koprive je ta što ima sposobnost regeneracije, pa se nakon košenja iz preostalih internodija nastavlja njen rast, zbog čega je moguće postići i do nekoliko otkosa tokom jedne vegetacione sezone. Zavisno od namene, košenje može da se sprovede u različitim fazama rasta biljke: kada je cilj njenog gajenja sveža nadzemna masa za potrebe prehrambene industrije, jer tada se košenje obavlja pre cvetanja, odnosno u fazi intenzivnog rasta biljke. Za upotrebu u farmaceutskoj industriji kopriva se kosi u fazi cvetanja, dok se za dobijanje vlakana kopriva kosi u fazi zrelog semena jer je cilj - čvrsta stabljika.

Sposobnost gajenja bez zemljišta (hidroponski)

Primenom savremenih hidroponskih tehnika gajenja poput plutajućeg hidropona, ovu biljku moguće je gajiti i bez zemljišta, u hranljivom rastvoru sa svim rastvorenim makro i mikro elementima u odgovarajućoj razmeri. Iako hidroponske tehnike zahtevaju veća početna ulaganja u zaštićeni prostor i opremu, prednosti toga su dugoročne i višestruke. Takvim načinom gajenja osigurano je ranije košenje biljke i njena dostupnost u hladnijim mesecima (manja zavisnost od klimatskih faktora), a u tom slučaju može da se očekuje i veći broj košenja tokom jedne vegetacione sezone (kraći periodi između dva košenja), pa tako i veći prinosi.

Broj pregleda članka: 1130; Uspešnost članka: 717.5

Tagovi: Kopriva, Histamin, Zarada, Lekovito bilje, Gajenje, Bioinsekticid, Lekovitost

Ključne reči članka: kopriva, pogodna, za, komercijalno, gajenje, koprive, kopriva, biljka, odnosno, biljke, rizoma, azota, biljaka, zasada, razmnožavanja, način, sposobnost, preporučuje, potrebno, lišću, ishrani, industriji, farmaceutskoj, poljoprivredi, bolesti, tokom, kiselina, dokazano, zemljišta, poljoprivredi prehrambenoj farmaceutskoj

Svi tekstovi autora

Autorka Ivana Nađ

Ivana je urednica informativnog dela sadržaja na Agroklub portalu. Donosi vredne novosti o trendovima u proizvodnji, cenama na tržištu te događanjima u poljoprivredi. Svaka priča zaslužuje da bude ispričana.