Šala
*U prisutnosti vladara i najmudriji šaljivdžija je nem.
Tajna
*Tajni se tajna dodaje – i to su dveri čudesa. (Lao Ce)
Taština
*U glavi pijana čoveka vrti se tek nakon dve ili tri čaše, a u glavi tašta čoveka vrti se nakon prvog laskanja.
Telo
*Ono što poštujemo i ono čega se bojimo u našem telu. (Lao Ce)
Trojstvo
*Nebo ima svoje godišnje doba, Zemlja svoja blaga, čovek svoju kulturu. To je smisao reči da je čovek kadar da oblikuje trojstvo sa nebom i zemljom. (Hsin Cu)
Tuga
*Današnje vino progutaće sad, za sutrašnju tugu.
Učenjak
*Učenjak koji namerava da ide za istinom, a stidi se svoje siromašne odeće i sirotinjske hrane ne zaslužuje da se s njim govori. (Konfučije)
*Učenjak koji voli životnu udobnost ne vredi da se naziva učenjakom. (Konfučije)
Učenje
*Neću da učim čoveka koji ne želi sam da uči, i neću objašnjavati onom koji sam ne pokušava da sebi razjasni stvari. I ako objasnim jednu četvrtinu, a čovek se ne potrudi da o njoj razmišlja i da sam izvuče ono što je prećutno sadržano u preostale tričetvrtine, neću ni pokušavati da ga ponovo podučavam. (Konfučije)
*Učenik uči tako što svakoga dana uvećava svoje znanje. Put se osvaja tako što se ponešto izgubi svakog dana, gubitak kad sledi gubitak, na kraju donosi mir.
*Kada se čovek opusti, sve stvari se odvijaju same, svet osvajaju nehajni ljudi, ali ako neprestano pokušavamo da ga osvojimo, svet će izmicati pred nama. *Ko je ujutro razumeo učenje mudrosti, uveče može zadovoljno umreti. (Liun Ju)
*Onog ko uči s time da obnavlja staro, možemo smatrati učiteljem. (Konfučije)
*Učiti, a ne misliti je glupo, misliti a ne učiti – pogibeljno.
*Učiti je kao uz vodu plivati, za trenutak stani i već te je vratio.
*Ko se posvećuje učenju postaje iz dana u dan veći. (Lao Ce)
*Ukoliko su ljudi utolili glad, imaju odelo i žive spokojno ali im nedostaje dobro učenje, oni su blizu ptica i zveri. (Mencije)
*Nikda ne odbijam da prenesem svoje učenje onom ko mi sam dođe – pa makar mi doneo samo malo suvog mesa. (Konfučije)
*Zar nije veliko zadovoljstvo učiti i ponovo učiti. (Konfučije)
Učitelji
*Čovek koji ponovo prelazi ono što je već naučio i iz toga izvlači neko novo saznanje, zaslužuje da bude učitelj. (Konfučije) Um
*Um hrani hiljade usta, ali telesna snaga samo jednu osobu.
*Bolje je ostvariti um nego telo. Kada se um ostvari, ne treba brinuti za telo. kad se um i telo sjedine – čovek je slobodan. Šta će mu onda pohvale? (Mumon)
Upornost
*Svakog dana ponesi košaricu zemlje na jedno mesto – sagradićeš planinu. (Konfučije)
Ako se ljudi ne bave istraživanjima, ili ako se bave njima ali nemaju uspeha, neka ne očajavaju i ne zaustavljaju se; ako ljudi ne raspitaju prosvećene ljude za izvesne stvari koje sami neznaju, ili ako i raspitaju ali time ne postaju prosvećeniji neka ne očajavaju; ako ljudi ne razlikuju dobro od zla, ili ako razlikuju ali nemaju jasna pojma o njemu neka ne očajavaju; ako ljudi ne čine dobro ili ako i čine ali ne posvećuju mu svu svoju snagu, neka ne očajavaju; ono što bi drugi učinili odjednom oni će učiniti u deset puta; ono što bi drugi učinili u sto puta oni će učiniti u hiljadu puta. Onaj ko se stvarno bude držao toga pravila da stalno treba činiti napore, ma kakav bio neznalica, postaće neminovno posvećen; ma kako bi slab, neminovno će postati jak, i ma kako bio poročan, neminovno će postati kreposan.
Uspeh
*Postigni, ali se ne razmeći rezultatima. Postigni ali se ne hvališi rezultatima. Postigni rezultate, ali ne putem nasilja. Silu prati gubitak snage.
*Ko ume da želi, uspeva. Dovoljno je biti odlučna srca, tad prepreka nema. (Li Ju)
*Ako si pažnjiv na kraju kao na početku, sprečićeš neuspeh. (Lao Ce)
Uvreda
*Mudar čovek zaboravlja uvrede, kao što nezahvalnik zaboravlja dobročinstvo.
Uznemirenost
*Unutrašnja uznemirenost lišava čoveka refleksije i jasnoće sagledavanja. Pri svakom stanju svesti nemoguće je delovati sabrano. Treba se primiriti dok se ne uspostavi ravnoteža. Čovek ovo može postići dok ga i samog ne zahvati potres, mada su posledice uništenja već vidljive na onima oko njega. Ukoliko se na vreme ne povuče, izbeći će grešku. Njegovi prijatelji koji više ne haju za upozorenja će u svom uzbuđenju, sigurno biti nezadovoljni njime. On ne sme mariti za to.
Vazduh
*Međuprostor između neba i zemlje mehu je nalik. Ispražnjen, on spljošten ne ostaje. Pokrenut, on tek duvati traži. Govori se… govori se beskrajno, bolje je držati se svog središta.
Vera
*Svako na svoj način tumači nebesku muziku.
Veština
*I dragom kamenu potrebna je ruka veštog majstora.
Vino
*Vino opija one koji poslednji dolaze. Vino na dnu vrča je najbolje.
*Vino ne opije čoveka, nego se čovek opije sam.
*Vino pij iz male boce, učenost iz velike.
*O, ako nebo ne bi ljubilo vina, da li bi ga gojila sunca vrućina? (Li Taj Po)
Vlada
*Vlada treba da bude blaga, a zakon strog.
Vladar
*kada čovek smrću kažnjava umesto da obrazuje, to je tiranija; kada očekuje da neki posao bude završen, a da nije dao predhodno upozorenje, to je gušenje naroda, kada je čovek spor kada daje naređenja, a traži njihovo brzo izvršavanje to je samovolja, davati nekome ono što je zaradio sa škrtarenjem to je sitničavost sitnog službenika.
*Ako vladaru nedostaju etička svojstva koja čine dobrog vođu, ljudi imaju moralno pravo na revoluciju. U tom slučaju, čak ni ubijanje vladara više nije zločin kraljo-ubistva. (Mencije)
*Narod je najvažniji činilac(u državi); duhovi tla i žita su po važnosti drugi,a vladar poslednji. (Mencije)
*Mudri i pametni vladari su takvi ne zato što su sposobni da shvate sve pojave do najsitnijih podrobnosti, već što su shvatili suštinu svih pojava. (Šan Jan)
*Kada mudrac upravlja državom, on je sposoban da drži u svojim rukama svu snagu (naroda) i da je istovremeno obuzda. (Šan Jan)
*Najbolji vladari nisu arogantni. (Lao Ce)
Vladavina
*Da bi se dobro vladalo Državom, treba najpre ustanoviti dobar red u sopstvenoj porodici. (Konfučije)
*Ako ljudi na nižim položajima ne veruju u one iznad sebe, vladati narodom nije moguće. (Konfučije)
*Vladaj nerazmetljivo i usrećićeš narod svoj, vladaj rasipno i unećeš u ljude nemir. *Vladati ogromnom zemljom isto je što i kuvati sitnu ribu. Što manje kuvaš sitnu ribu bolja će ispasti. Prema zakonima puta što manje vladaš ljudima, vladavina će biti dugotrajnija.
Voda
*Ničeg nema slabijeg od vode, ipak, kada ona naiđe na stvar čvrstu, ili, otporu, ništa joj odoleti ne može, niti izmeniti njen put.
Volja
*Ništa nije teško, treba samo hteti.
Vrednost
*Blato može dragulj uprljati, ali ga ne može pretvoriti u blato.
Vreme
*Izgubljena unca zlata može se naći, izgubljena unca vremena – nikad.
Vrlina
*Dobroćudan izgled i lepe reči, retko su znak prave vrline. (Konfučije)
*Unutrašnjost se uvek u spoljašnosti ogleda.
*Tri vrline neophodne svim ljudima su mudrost, čovečnost i sila. da ne bi bile jalove one treba da imaju jednu zajedničku osobinu (da su istinite, iskrene). (Konfučije)
*Vrline koje se kupuju uvek skupo staju.
*Čovek koji nema vrlina ne može dugo patiti, ne može se dugo radovati. Moralan čovek nalazi zadovoljstvo u svojoj vrlini. Mudrac smatra vrlinu jedinom nagradom. (Konfučije)
*Priroda nam je dala po dva oka i po dva uva, a samo jedan jezik, da bi smo mogli više da slušamo, a manje da govorimo, jer se nikad ne može reći toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti. (Kung Fu Ce)
*Bolja je časna skromnost, nego sramno blagostanje. (Lao Ce)
*Pobediti loše navike može čovek samo danas a ne sutra. (Konfučije)
*Ko je postojan jednostavan i škrt na rečima, nije daleko od potpune istine. (Konfučije)
*Kazne rađaju snagu, snaga rađa moć, moć rađa veličinu koja uliva strah, veličina koja uliva strah rađa vrlinu. (Šan Jan)
*Onaj ko voli da uči, imaće uskoro vrlinu mudrosti. Onaj ko čini napore, imaće uskoro vrlinu čovečnosti. Onaj ko zna pocrveneti, imaće uskoro vrlinu sile. (Konfučije)
*Volim savršenu vrlinu, čiji glas i lice nemaju ničeg zapovedničkog. Kod onoga ko uči narod, ton glasa i izgleda lica su sporedne stvari. Vrlina, laka je kao pero, ali i pero ima izvesnu težinu (Konfučije)
*Poznavati vrlinu, a ne negovati je, prikupljati znanja, a ne produbljivati ih, slušati kako se o Pravdi govori, a ne upražnjavati je, uvideti svoje sopstvene mane, a ne otklanjati ih eto šta me upravo brine. (Konfučije)
*Nebo je učinilo da se u meni rodi snaga vrline. (Konfučije)
Zaborav
*Mudar čovek zaboravlja sve osim svojih grešaka i svojih dobročinitelja. Zadovoljstva
*Postoje tri vrste korisnih i tri vrste nekorisnih zadovoljstava. Korisna su kada se uživa u lepom redu obreda i muzike, a u društvu velikog broja prijatelja od vrednosti u razgovorima o drugima u čemu su oni najbolji. Škodljiva su zadovoljstva kada se odajemo drskoj raskoši, raspuštenoj dokolici i kada provodimo život u bančenju. (Konfučije)
Zadovoljstvo
*Nema većeg greha od želje za posedovanjem tuđeg, nema gore nesreće od osećanja nezadovoljstva postojećim; niti, pak ima većeh zla od žudnje za gomilanjem bogatsva. Ako se jednom osetiš zadovoljnim, osećaćeš se tako doveka.
Zakon
*Kraljevstvom se može upravljati jedino uz pomoć zakona, ali se bitke dobijaju jedino kada se zakoni prekrše.
*Sa zakonom je kao i s vodenima branama; kad se na jednom mestu probiju, ostalo je bezvrdno.
*Zakon to je izraz ljubavi prema narodu. (Šan Jan)
*Zakon ej ono što je zapisano u knjigama, uspostavljeno u državnim kancelarijama i narodu obznanjeno. (Han Fejn Cu)
Zavist
*Zavist je zrno peska u očima.
Zlo
*Zlo koje se boji da se za njega sazna, zacelo je veliko.
*kad čovek poznaje vlastito zlo, a ne menja se, šteti sam sebi i upropašćava vlastitu ličnost. (Ji Šijung)
*Gde nema prilike nema ni greha. (Lao Ce)
*Kad neko hoće da učini zlo, sve se lako udesi kao da nam i duhovi i bogovi dolaze u pomoć.
Znanje
*Znati da ne znaš najbolje je od svega, misliti da ne znaš, ako stvarno nije tako, najgora je boljka, ali, ako možeš da prepoznaš ovu bolest duha, znači da si na putu ozdravljenja.
*Znanje je blago koje svoga vlasnika svugde prati.
*Znanje koje se svaki dan ne popunjava, svakog dana se gubi.
*Žuto zlato ima svoju cenu, a znaje je neprocenjivo.
*Hteti povećati svoje snanje najveća je lakomost. (Čuang Ce)
*Onaj ko zna ne govori, onaj koji govori ne zna. (Lao Ce)
*Ko zna da ne zna najveći je. (Lao Ce)
*Znati da znaš ono što znaš i da ne znaš ono što ne znaš – eto ti najvećeg znanja. (Lao Ce)
*Ono što ljudi mogu, a da nisu učinili, to je njihova prava moć. Ono što ljudi znaju, a nisu o tome razmišljali, to je njihovo pravo znanje. (Meng Ce)
*Znati šta ne znaš, najviše je postignuće, ne znati šta ne znaš bolest je. (Lao Ce)
Žalost
*Žalost treba da dovede do tuge, ali ne više od toga. (Ziju – Konfučijev učenik)
Želja
*Pohlepna želja je najveći izvor bola. (Fo Ho Šing)
Žena
*Ženin duh je kao živa, a srce kao od voska.
*Ženu treba slušati ali joj ne treba verovati.
*Najlepše ptice nalaze se u kavezu.
*Lepa žena u kući neprijateljica je svih ružnih.
*lepa žena koja se udala za ružnog muškarca nalik je na sveži cvet za magarećim uvom.
*Ženina vrlina nije duboka, zato joj je srdžba bezgranična.
*Kad ti žena govori smej se i ne slušaj.
*Kao što ruža čezne za suncem, tako žena čezne za ljubavlju. (Li Taj Po)
Život
*Život čovekov između neba i zemlje prolazi kao skok bela ždrebca, što preskače šanac: jedan bljesak i sve je svršeno. (Čuang Ce)
*U životu se treba čuvati triju stvari: u mladosti pohote, u zrelom dobu – bitke, a u starosti – lakomosti. (Konfučije)
*Izaći u život znači ući u smrt. (Lao Ce)
*Život razočarava kao san. Zašto dakle da se osvrćemo unazad? (Li Taj Po)
*Onaj ko traži da mu se produži život treba najpre to i da zasluži.
*Koja je razlika između takozvanog dugog i kratkog života? To je konačno, samo trenutak u beskraju vremena. Život i smrt
*Onaj ko juri za životom, nalazi smrt; od Trinaest tačaka sastoji se naše telo, od trinaest tačaka sastoji se i naš leš, trinaest je stanica koje čovek prođe na putu od života do smrti. zašto je tako? To je zato što ljudi životu poklanjaju isuviše veliku pažnju.
*Kao što se priča, čovek koji najbolje na svetu zna da živi u miru nikada neće tigra ili bufala sresti; u ratu, oružje dotaći neće. na njemu nema mesta za tigrove kandže, niti za bufalov rog, njega vojnik ne može probosti svojim mačem, a zašto? U njemu nema mesta za smrt. (Lao Ce)
lp, boro
http://budan.blog.hr/