*Raditi bez predaha, jer onaj ko ne napreduje svakoga dana, nazaduje svakoga dana. (Konfučije)

Raskoš

*Kad su palate vrlo raskošne, žitnice su sasvim prazne. (Lao Ce)

Rat

*Nema ničeg goreg od bespomoćnog neprijatelja, oni su ti koji nas poraziti mogu.

*Kada se ravnopravne vojske steknu milosrdna strana pobeđuje!

*Samo u krajnosti treba prihvatiti oružje. Tako nas uče mudraci. (Li Taj Po)

*Ako nekoga pobediš argumentom, to još ne mora značiti da si ga uverio. (Čuang Ce)

*Najveći osvajač je onaj koji zna pobediti bez borbe. (Lao Ce)

Revolucija nije ni gozba, ni književno stvaralaštvo, ni slikanje, ni vezenje. Ona se ne može izvoditi tako elegantno, tako polagano i kulturno, tako umereno, dobrodušno učtivo, uzdržljivo i popustljivo. revolucija to je pobuna, to je nasilni akt kojim jedna klasa svrgava drugu. (Mao Ce Tung)

*Rat je od suštinskog značaja za državu – to je područje smrti i života, staza opstanka i propasti, i stoga se mora što bolje proučiti. (Sun Cu)

*Takazvani mir je interval između dva rata. (Ču Šujen Lusin)

Ratnik

*Iskusan ratnik nije silovit, vešt borac ne može se razjariti, moćan osvajač ne predaje bitku, veliki vođa je skroman.

Razmišljanje

*Slušati ili čitati ne razmišljajući uzaludan je posao; razmišljati bez knjige i učitelja – opasno je. (Konfučije)

Reč

*Ne boj se što je loše kazao, boj se što je loše uradio.

*Reči ne uzražavaju stvari, niti otkrivaju poruku srca. Ako doslovno primiš reči izgubljen si. Ako objašnjavaš rečenicama, nema prosvetljenja u ovom životu. (Mumon)

*Reke mere štapom, a ljude rečima.

*Lepe reči nisu uverljive, uverljive nisu lepe.

*Reč je sekira kojom se otvaraju srca.

*Istinite reči ne moraju biti ugodne, a ugodne reči ne moraju biti istinite.

*Lepe reči ne moraju biti laskave, a laskave reči ne moraju biti dobre.

*Uman čovek ne mora biti učen, a učen čovek ne mora biti uman. (Lao Ce)

*I najbeznačajnija ljudska reč odjekuje na Nebu poput groma. (Li Ju)

Riznica

*Pretpostavite da postoji čovek koji, našavši se u riznici punoj zlatnih stvari, vidi zlatne stvari, ali ne obraća pažnju na njihove oblike i odlike, ipak shvata da su sve od zlata. Njega ne zbunjuje njihov različit izgled, te je stoga kadar da se oslobodi površnih razlika među tim stvarima. On uvek vidi da je njihova osnovna tvar zlato i ne pati od iluzije. To je primer šta je mudrac. (Seng Čao)

Roditelji

*Hvaliti svoje dete znači hvaliti sebe; kuditi svoga oca znači sramotiti sebe.

*Da shvatiš ljubav roditelja, treba da sam imaš decu.

*Dobri roditelji, sretna ženidba, dobri sinovi, lep pogreb.

*Bolje je da roditelji zavide deci nego da deca zavide roditeljima.

*Kad deca odluče da hrane roditelje, njih već nema među živima.

Samoodricanje

*Prava ljubav prema ljudima moguća je samo u samoodricanju. Samo ono ne propada što ne živi za sebe? A zbog čega živi onaj koji živi za sebe? Ne živeti za sebe može samo onaj ko živi za sve. Samo kad živi za sve, čovek može da bude i biva spokojan. (Lao Ce)

Savest

*Ako ste tokom čitavog života sačuvali mirnu savest, ne morate strepeti kad vam neko u ponoć zakuca na vrata. Savršenstvo

*Ko poseduje vrlinu, nužno raspolaže i rečima, ali ko raspolaže rečima, ne poseduje nužno vrlinu. Savršen je čovek nužno odvažan, ali odvažan čovek nije nužno savršen. (Konfučije)

Siromaštvo

*Siromah, star i bolestan vrhunac su nesreće na zemlji.

*Bogataš troši novac a siromah snagu.

Skromnost

*zadovoljiti se prostim pirinčem i sa malo vode da bi se živelo, svojom savijenom rukom kao uzglavljem, a međutim u tome naći sreću. Bogatstvo i počasti stečeni na nepošten način za mene su samo oblak koji prolazi. (Konfučije)

*Onaj ko ima malo dobiće. Onaj ko ima mnogo biće postiđen.

*Onaj ko zna da mu je dovoljno – dovoljno, uvek će imati dovoljno.

*Može se biti skroman, a ne biti mudar, ali je nemoguće biti mudar, a ne biti skroman.

*Oni koji su zaslužili počasti ali ostali skromni biće kao dolina koja u sebe prima ceo svet.

Slava

*Nas, koji smo jednom poljem slave prošli, bilo je mnogo, pa šta je ostalo? Tek humka zemlje, na kome se žari crveni korov svako proleće. (Konfučije)

*Ko puno juri slavu ne postaje slavan. (Lao Ce)

Smrt

*Ako život i smrt podnosiš ne pridajući im važnost, ne trebaš se brinuti da li ćeš umreti ranije ili kasnije. (Jang Ču)

*Roditi se u pravi čas svakako je milost neba, ali umreti u pravi čas takođe je milost neba. (Lijen Ce)

*Još ni život ne poznajemo, a kako možemo poznavati smrt? (Konfučije)

*Kakvu su divnu predstavu o smrti imali stari: ona je bila počinak za dobre i užas za zle. Smrt je dakle bila iskušenje vrline. (Lijen Ce)

*U ovom životu ništa nije stalno – osim smrti. (Li Taj Po)

*Kad čovek ništa ne bi voleo više od života nebi li onda stalno činio sve što može da ga spasi? Ako čovek ništa ne mrzi više od smrti, zašto onda ne izbegava sve opasnosti koje se mogu izbeći? (Meng Ce)

*Sve na svetu raste, cveta i vraća se svome korenu. Vraćanje svome korenu znači umiranje saglasno sa prirodom. Saglasno sa prirodom znači večno; prema tome, rušenje tela ne sadrži u sebi nikakve opasnosti. (Lao Ce)

Snaga

*Čovekova snaga nije ravna snazi vola, njegov trk nije ravan trku konja, a ipak on koristi vola i konja. Otkud to? Ja tvrdim da je to zato što su ljudi kadri da obrazuju društvene organizacije, dok ostala stvorenja nisu. Ujedinjeni ljudi poseduju veću snagu, kad poseduju veću snagu, postaju moćni, budući moćni, mogu da savladaju ostale stvorove. (Hsin Cu)

*Nežnost savladava snagu. (Lao Ce)

Spontanost

*Pijan čovek koji padne sa zaprege, iako se može ugruvati, neće umreti.Njegove kosti iste su kao i kod drugih ljudi; ali on nezgodu prima na drugi način. Duh mu je u stanju sigurnosti. On nije svestan vožnje na zaprezi; niti je svestan da je ispao. Ideje o životu, smrti, strahu itd, ne prodiru do njega; i tako on ne pati od dodira sa objektivnom stvarnošću. A ako se takva sigurnost zadobije vinom, koliko se više može dobiti Spontanošću.

Spor

*Suditi sporove mogao bih ko i svaki drugi. Ali svakako učiniti da ne bude više sporova, zar ne bi to bilo bolje? (Konfučije)

Sposobnost

*Neka te ne zabrinjava ako svet ne zna za tvoje sposobnosti, ali možeš biti zabrinut ako ih nemaš. (Konfučije)

Spoznaja

*Svet možemo upoznati,a da ne otvorimo vrata. Smisao neba možemo spoznati, a i da ne pogledamo kroz prozor. (Lao Ce)

*Onaj ko poznaje druge mudar je; onaj ko poznaje ssamo g sebe je prosvetitelj, onaj ko može da pobedi druge je jak; onaj ko može da pobedi samog sebe je moćan. (Lao Ce)

*Onome koji zna pravu prirodu stvari od kakve je koristi učitelj?

*Onome koji se oporavio od bolesti od kakve je koristi lekar?

*Šta je važnije slava ili život? Šta je vrednije, zdravlje ili bogatstvo? Šta više nesreću donosi, gubitak ili dobitak? Previše čuvati nešto kao da je velika vrednost, potrošiće se u bescenje; Previše skrivati da drugi ne vide, izgubiće se bez traga. Zato, ko zna da uživa u tome što ima, izbećiće nepotrebne povrede.

*Ko zna na vreme da se zaustavi izbećiće nepotrebne nevolje, tako će ostvariti dugovečnost i spokoj. (Lao Ce) Sramota *Kad u zemlji postoji red, beda i poniženje su sramota. Kad u zemlji vlada nered, onda su ugled i bogatsvo sramota. (Konfučije)

Srce

*Ko poznaje svoje srce nema poverenja u svoje oči. Najbliža srca nisu ona koja se dodiruju.

Sreća

*Sreća idućeg veka gradi se u ovom.

*Ako sreća dođe, ko neće doći? Ako ne dođe, ko će doći.

*Sreća se rađa iz nesreće, nesreća je sakrivena u grudima sreće. (Lao Ce)

*Sretan čovek je lađica koja plovi pod povoljnim vetrom.

*Sreća se nalazi u svemu. Treba je samo znati izdvojiti. (Konfučije)

*Sreća dolazi sama, a nesreća u društvu. (Kung Fu Ce)

Sredina

*Sredinom se zove ono što ne naginje ni na jednu stranu, i što je stalno, što se ne menja. Sredina je prav put za sva bića i stalnost je nepromenjiv zakon koji njima upravlja. (Konfučije)

*Držati se nepokolebljive sredine,oh! To je najviše savršenstvo! Malo ljudi je u stanju da se u njoj dugo održe. (Konfučije)

Starost

*U sjaju zalazećeg sunca ljudi pevaju, zahvaljuju se, ili galame i oplakuju dolazak starosti.

*Ne boj se što je čovek star, već što je srce staro.

*Star sam i ništa me više ne zanima. Uostalom ja i nisam bio nikad odveć uman: moje misli nisu nikad išle brže od mojih koraka (Vang Mej)

Strategija

*Najuspešniji potez je onaj koji se ne očekuje, najbolji plan je onaj za koji se ne zna. (Sun Cu)

*Ako je vaša strategija mudra i obuhvatna, vaši proračuni će vam obezbediti pobedu, pa ćete moći da pobedite pre nego što ste i počeli da se borite. Ako je vaša strategija plitkoumna i kratkovida, vaši proračuni neće vam biti od veće koristi, pa ćete izgubiti pre nego što je borba i počela. (Sun Cu)

Strah

*Milost i nemilost su uzrok straha. Što cenimo i čega se plašimo u nama je samima. (Lao Ce)

*Koga je jednom ujela zmija otrovnica. Tri godine će se užasavati ako vidi i najobičnije uže.

*Treba se bojati onoga čega se ljudi plaše! (Lao Ce)

Strast

*Strast kojoj ispustimo uzde nalik je na pijanstvo. lek protiv toga sastoji se iz dve reči: Vladaj sobom.

Strpljivost

*Ako si strpljiv u svome životu, i list dudov često baršunom postaje.

*Pretrpi malu uvredu i bićeš pošteđen velike, izdrži mali gubitak bićeš pošteđen velikog.

Sud/Sudija

*Vrata mandarinovog suda široko su otvorena. Vi koji imate pravo, a nemate novca, ne ulazite.

Sudbina

*Ako neko želi da sazna šta je sa predhodnim življenjem zaslužio, saznaće po onome što mu se sad događa, a ako želi da sazna šta će mu se dogoditi u budućem životu, saznaće to po svojim delima u sadašnjem životu. (Budističko učenje)

*Kad se čovek rodi, lako dostiže telesnu uobličenost, ali teško dostiže duhovnu prirodu. Vreme je nešto što brzo prolazi,a ono što sporo prolazi je točak sudbine. (Li Ju)

Sujeta

*Kakve li sujete kad pri gađanju strelom želiš da probodeš metu! I uvek će ih biti od tebe jačih. Ono što je bitno to je pokreta ispravnost. (Konfučije)

Suština

*Glupak ne razume (suštinu) stvari čak ni kad je ona završena, pametan čovek pak shvata (suštinu stvari) već u trenutku kad se pojave njena prva obeležja.

Svemir

*Svemir je jedinstvo svih stvari. Ako postignemo to jedinstvo i poistovetimo se s njim, onda su udovi našeg tela samo prah i blato, dok su život i smrt, kraj i početak samo smenjivanje dana i noći, koje ne može poremetiti naš unutrašnji mir. Koliko ćemo se manje uzbuđivati zbog ovozemaljskog gubitka i dobitka, dobre i loše sreće. (Čuang Ce)

Svet

*Svet je kao šahovska igra, svakim se potezom menja.