Laž

*Nema većeg lažljivca od onog koji govori o sebi.

Lekar

*Najbolji lekar sprečava bolest, osrednji leči bolest u početku, slab lekar kada se bolest razvila. (Huang Ti, kineski lekar)

*Posle duge bolesti i sam postaneš dobar lekar.

*Pametan lekar nikada sam sebe ne leči.

*Može se izlečiti telo ali ne i duša.

Lepota

*I lepim cvetovi lepi su za neko vreme.

Leptir

*Sanjao sam da sam leptir koji leti ovde, onde.Posmatrao sam sebe kao leptira, i nisam bio svestan da sam ličnost. Onda sam se probudio ponovo u svom telu. Da li sam ja čovek koji je sanjao da je leptir, ili sam leptir koji je sanjao da je čovek. Postoji razlika između leptira i čoveka. Prelaz se zove preobražaj materijalnih stvari.

Licemerstvo

*Čim negde primetiš smernost i pronicljivost, znaj da će su tu roditi licemerstvo.

*Oni koji se pretvaraju uvek su kradljivci vrline. (Konfučije)

Lopov

*Nesrećni dani, ne kradi! Srećni dani, ne kradi! Poznanici, ne kradi! Pokradeni, ne kradi! Bezbrižni, ne kradi! (Ispovest lopova u kojim situacijama ne krade)

Ludost

*Pun čajnik ćuti, napola prazan šumi.

Ljubav

*Ružama je potrebno sunce, a ženama ljubav. (Li Taj Po)

*priroda je blaga muškarcu, ali je muškarac okrutan prema ženi koja ljubi.

*Kad čovek ima ljubavi nema straha. (Lao Ce)

*Kad voliš, čini ti se i majmun lep, a kad ne voliš, ne mariš ni za lotosov cvet.

*Ljubav se hrani nadanjem. (Lao Ce)

*Kratkovida žena odveć je štedljiva u ljubavi.

Ljubavnici

*U žene tražimo vrline, a u ljubavnice lepotu.

*Treba znati da su za ljubavnike načela bitke ista kao i za vojske: onaj koji je sposoban da upozna protivnika, taj zna da rasporedi svoje trupe. (Li Ju)

Ljubaznost

*Na pet plemenitih semenki može se gčedati kao na pet plemenitih biljaka, ali ako semenke ne proklijaju i ne dozru, one su gore od kukolja. Isto važi i za ljubaznost, ona mora da dozri.

Ljudska priroda

*Ljudska priroda je takva: prilikom merenja svako nastoji da zgrabi za sebe što duži deo; prilikom vaganja svako nastoji da zgrabi za sebe što teži deo; prilikom određivanja zapremine svako nastoji da zgrabi za sebe što veći deo. (Šan Jan)

*Čovekoljubiv čovek može ostati čovekoljubiv prema drugim ljudima, ali on ne može naterati druge ljude da budu čovekoljubivi, pravičan čovek može voleti druge ljude, ali on ne može naterati ljude da vole. (Šan Jan)

*Svi ljudi imaju duh koji ne podnosi “da gleda” patnje drugih… I ako sad ljudi ugledaju dete koje tek što nije palo u bunar, oni će, bez izuzetaka, iskusiti osećaj uznemirenosti i mučnine… Iz ovog slučaja možemo uočiti da onaj kome nedostaje osećaj saučešća nije čovek; da onaj kome nedostaje osećaj stida i gađenja nije čovek; da onaj kome nedostaje osećaj skromnosti i popustljivosti nije čovek i da onaj kome nedeostaje osećaj za pravo i krivo nije čovek. Osećaj saučešća je začetak čovekoljublja. Osećaj stida i gađenja je začetak ispravnosti. Osećaj skromnosti i popustljivosti začetak je pristojnosti. Osećaj za pravo i krivo začetak je mudrosti. Čovek poseduje ova četiri uda… Pošto svi ljudi u sebi nose ova četiri začetka neka znaju da ih potpuno razvijaju i upotpune. Rezultat će biti podoban vatri što počinje da gori ili vrelu koje je počelo da nalazi slobodan tok. Pustite ih da se potpuno razvijaju i biće dovoljni da zaštite sve unutar četiri mora. Ako im se taj razvoj uskrati, neće biti dovoljno ni da služe čovekove vlastite roditelje. (Mencije)

Mane

*Samo tuđim očima mogu se videti sopstvene mane.

Meditacija

*Sve je tako jasno.
A sve se tako teško vidi. Ako shvatite da je glupo tragati za vatrom sa upaljenom svetiljkom, pirinač će vam se brže skuvati. (Mumon)

*Ukoliko na svetu postoji samo lepo, onda ni ono ne (može da ) postoji; Ukoliko na svetu postoji samo dobro, onda ni ono ne (može da) postoji. Zato, puno i prazno rađaju jedno drugo, teško i lako se oslanjaju jedno na drugo, dugo i kratko oblikuju jedno drugo, visoko i nisko – suočeni uspostavljaju jedno drugo, zvuk i glas – zajedno – harmoniju čine, pre i posle – po prirodnom redosledu – slede jedno drugo.

*Ko poznaje druge znalac je. Ko poznaje sebe u neskriveno svetlo stupa. Ko pobedi druge snažan je. Ko pobedi sebe, jak je. Ko zna dokle može, bogat je. Ko jako stremi, strastima se podaje. Ko koren ne izgubi dugovečan je. Ko umre, a smrt ga ne zakloni, besmrtan je.

*Mirko lako čuvaš, ne zametnutim lako vladaš, slabo lako savlađuješ, sitno lako gubiš. Pre nego što se dogodi uradi, pre nego haos nastupi, uredi. Raskošno stablo drveta iz malog pupoljka je niklo; devetoterasasta pagoda iz šake zemlje se digla; put od hiljdu kilometara korakom započinje. Čini pokvarićeš, silom vladaj izgubićeš. Stoga mudrac ne čini i ne kvari, ne vlada silom i ne gubi. Ljudi često na korak do uspeha neuspeh dožive. Ako si na kraju kao i na početku, neuspeh doživeti nećeš.

*Put koji je posvećen, ne možeš ga posedovati. Onaj ko bi pokušao da ga osvoji, uništio bi ga. Onaj ko bi ga zadržao, izgubio bi ga. Otkrićete da su stvari ponekad ispred nas, a ponekad iza nas. Nekada će prevladati snaga, nekada slabost. Mudrac, zato izbegava krajnosti, popuštanje i mirenje. *Posvećen je onaj ko ovo dobro prouči. Biće tolerantan ko ovo zna, zato je ispravno biti tolerantan.

*Kad ste pravedni imate širinu. Kad imate širinu, otvorenog ste srca. Imajući otvoreno srce, bićete milostivi. Širom, otvorenim srcem i milošću, postići ćete svetost. *Onaj ko stoji na vrhovima prstiju ne može biti stabilan. Onaj ko grabi velikim koracima neće održati korak. Onaj što se razmeće neće biti posvećen. Onaj ko se preglasno hvali ne postiže ništa vredno. Hvalisavac neće istrajati. Ovakvi ljudi ne donose sreću.

*Skromnošću savladajte ponos, ljubavlju savladajte mržnju. Širokogrudošću savladajte sebičnost, smirenošću uzbuđenje. Koristite se znanjem da biste savladali neznanje, dobrim, da biste savladali zlo. Da biste savladali nemir, meditirajte. Našavši mir u meditaciji, naćićete sve za čime ste čeznuli.

Mentalna higijena

*Beba posmatra stvari po ceo dan a da ne trepne; to je zato što njene oči nisu usredsređene ni na jedan poseban predmet. Ona ide ne zanjući kuda i zaustavlja se ne znajući šta čini. Ona se stapa sa okolinom i pokreće zajedno s njom. To su principi mentalne higijene.

Mera

*Ko je uljudan preko mere, postaje dosadan.
Ko je oprezan preko mere, izgleda strašljiv. Ko je odvažan preko mere, prouzrokuje nered. Ko je iskren preko mere, deluje okrutno. (Konfučije)

Mir

*Takozvani mir je interval između dva rata. (Ču Šujen Lusin)

Misao

*Ako čovek ne menja svoje misli ili je vrlo mudar ili je budala. *Misao je slična kopanju bunara: voda je najpre mutna ali se polako razbistri. Radi na tome da ti misli budu čiste. Ako ne budeš imao loših misli, nećeš činiti ni loša dela. (Konfučije)

Mladost

*Proletnji vetar je poput mladosti: prolazi i luta i nigde se ne zaustavlja. Brka ono što je bilo i ono što je sada ne znajući razlikovati staro od novoga. (Ho Čing)

Moral

*Ne dozvolimo da ponavljamo grešku i da verujemo da postoji totalno dobro i zlo. (Lao Ce)

*Moralan čovek živi svoj život ravnomerno, mirno čekajući božije određenje, dok se sirov čovek prihvata opasnih tokova, očekujući neizvesne zaokrete sreće. (Konfučije)

Mržnja

*Mrzim stvari koje liče na prave stvari, a nisu prave stvari. Mrzim kukolj zato što se izmeša sa žitom. Mrzim ulagivače jer se oni lako pomešaju sa dobrim ljudima. Mrzim Čengovu muziku jer unosi zabunu u klasičnu muziku. Mrzim ljubičastu boju jer nas zbunjuje u pogledu crvene boje. Mrzim pritvornike jer na zbunjuju u pogledu poštenih ljudi. (Konfučije)

*Kad gomila mrzi nekoga, treba dobro da ispitaš zašto je to tako pre nego što ga osudiš. Ako je gomila nekom osobito naklonjena, treba isto tako, pre nego što doneseš svoj sud dobro da ispitaš zašto je to tako. (Konfučije)

*Ako se na mržnju mržnjom odgovara, kako će se ta mržnja završiti. (Konfučije)

*Čovek koji mrzi osobu koju ti mrziš tebi je dobar čovek. (Ču Šajen)

Mudrac

*Onome ko je video more teško da išta misli o drugim vodama, a onome ko je odlutao do kapije mudraca, teško da išta misli o rečima drugih. (Mencije)

*Mudar čovek u ritama svetom hodi, ali u nedrima krije dragulj.

*Mudrac ono što hoće traži u sebi. Prost čovek to traži u drugima. (Konfučije)

*Mudrac ostaje postojan u bedi. Prostak kad se nađe u nevolji ne zna se obuzdavati. (Konfučije)

*Mudrac se ne može raspoznati po malim stvarima ali je sposoban da preduzme velike poduhvate. Jednostavan čovek ne može preduzeti velike poduhvate, ali se može raspoznati po malim stvarima. (Konfučije)

*Mudrac ne zna mnogo stvari; onaj koji zna mnogo stvari – nije mudrac. (Lao Ce) *Mudrac se srami svojih reči, a prevladava ih u delima. (Konfučije)

*Mudar čovek je uvek skroman u svojim rečima, on uvek čini više nego što kaže, odnosno njegovi postupci su iznad njegovih pouka. (Konfučije)

*Mudrac je vrhunac ljudskih odnosa. (Mencije)

*Mudrac je kao nebo i zemlja, on obuhvata sve stvari nepristrasno.

Mudrost

*Ljubav prema znanju srodna je mudrosti. (Konfučije)

*Tri puta vode do mudrosti: razmišljanje ono je najplemenitije; odoj – on je najlakši i iskustvo – ono je najneugodnije. (Konfučije)

*Poznavati druge je mudrost, poznavati samoga sebe vrhunska je mudrost. (Lao Ce)

*Mudar čovek se ne zanima niskim zadovoljstvima čula. (Konfučije)

Muzika

*Muzika izražava harmoniju svemira, a rituali poredak svemira. Harmonijom se utiče na sve stvari, a red dovodi sve stvari na svoje mesto. Muzika potiče s neba, a obredi dobijaju oblik na Zemlji. Izaći van tih oblika dovelo bi do nasilja i nereda. Da bismo imali prave obrede i muziku, moramo razumeti principe Neba i Zemlje.

*Obrazovanje počinje poezijom, razvija se negovanjem svog ponašanja i usavršava se muzikom. (Konfučije)

*Muzika vodi ka unutrašnjoj skladnosti. (Konfučije)

*Nepotrebno je stvarati muziku koju će malobrojni slušati. (Mo Ce)

*Kad vidiš tip igre jednog naroda znaš