Ukrca se časna sestra u vlak, sjedne u kupe i vlak krene. Vozi se ona kad
preko puta ugleda poznato lice.
Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, ludi komplet, frizura, nokti.
Gledaju se one u čudu, gledaju.

E jesi to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo vidjele!
Ispričaju se one gdje je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo i tako
dalje. Ne da časnoj sestri vrag mira pa je pita:

Nemoj se ljutiti, ali ova bunda, kako...?

Kaze žena:
Ma, neugodno mi je, ali jedna divna noć i evo.

Voze se one dalje, kad opet časna:

Oprosti, ali ove čizme, otkud....?

Ma, baš mi je neugodno, ali jedan prekrasan vikend, i evo..

Časna sestra:

Čuj, ovaj komplet, ta ogrlica, kožna torba...?

Ma, eto, jedno prekrasno zimovanje, i evo...

Rastanu se one na stanici, odu svaka svojim putem.
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne.
Kad usred noći čuje neko tiho kuca! Časna sestra upita:

Ko je?
Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.

Časna sestra: JEBI SE TI I TVOJE KARAMELE!