JUDIŠTIRA I PAS
Kralj Judištira penjao se na visoku planinu neba. Bio je sam i umoran. Duboko dolje ostajala je zemlja i njezina stvorenja, kraljevski grad i bojno polje. Sve je izgubilo važnost. Na vrhu planine nazirala su se vrata u rajske predjele.
Judištirina žena i braća putem su izdahnuli. Samo se jedan preplašeni pas lutalica priključio samotniku. Judištira je bio sam, kao što je čovjek sam pred licem smrti.
Odjednom na strmini više njega zablista nešto prekrasno. Bila je to kočija nebeskoga kralja Indre. Kočija se zaustavi kraj Judištire. Bog Indra pozove kralja u kočiju, kojom će ga odvesti u raj.
Ali Judištira reče Indri, bogu neba:
"Neću unići na rajska vrata, ako ona nisu otvorena i za moju ženu i braću".
"Tvoja kraljica i tvoja braća već se nalaze u raju", blago odgovori bog Indra.
Judištira tada koraknu prema kočćiji, radostan. Pas ga je slijedio. Reče tada bog neba:
"Oj kralju, nebo nije za pse! Ova nečista životinja ne može u istu kočiju s bogom"!
Judištira zastade.
"Onda ni ja ne mogu u kočiju", tiho reče. "Onda ni ja ne mogu u raj"!
"Ne budali, kralju", nato će bog. "Nisu svi pozvani u nebo. Ti si nebo zaslužio svojim neporočnim životom. Ovaj pas je niže biće, bez svijesti i savjesti. Takvo biće nema pristup u raj! Poslušaj me i uđi u kočiju, tvoja te braća i tvoja žena čekaju u mojim dvorima"!
"Ah", reče kralj Judištira, "vrati se u nebo i ostavi me ovdje, s ovim jadnim psom, koji se meni utekao za zaštitu. Jer ja za života nikada nisam napustio bića, koja su u mene potražila utočište, koja su me zamolila za pomoć. Ja neću napustiti ovoga psa ni za kakve rajske slasti i lasti"!
I kralj se okrenu da pođe. No imao je što i vidjeti: pred njim više nije stajao kukavni, preplašeni pas, već bog pravde, Dharma, u svemu svojemu sjaju i moći. A s nebesa zaori pjesma u čast kralja, koji je bio voljan žrtvovati raj za ljubav bespomoćna i napuštena stvora.
(Iz Mahabharate, prevela i prepričala V. K.)
PRIČE MUDROSNICE, zbornik priča, koji je, u opusu NAJLJEPŠE OD NAJLJEPŠIH, sačinila Vesna Krmpotić
Dobiveno od Joška iz Sombora
-------------