Jedan od načina da rešimo svaki problem

 

Drevni tibetanski lek za dugovečnost

Kako da postanemo zahvalni na onome što nam se čini da nemamo?

Pre nekoliko dana, još jednom se pojavila neumorna misao: „Koja je moja svrha?  Šta je to moja misija na Zemlji?“. Ovog puta joj nisam dozvolio da me previše odvuče, već sam se setio saveta Vejna Dajera: „Kad god pomislite šta je to moja svrha, odmah se zapitajte kako mogu da poslužim?“. I odmah sam ga primenio, te sam trenutak kasnije, znao sam da je novo pisanije preda mnom.

O čemu pisati? U poslednje vreme imam divne uvide, počinjem da razumem na dubljem nivou neke stvari koje su ranije za mene bile samo nerazumljive reči, pa mislim da je upravo to najbolje da podelim.  Znam da je iskustvo neprocenjivo  i da će uvek biti ljudi kojima će moje reči doneti neko novo svetlo, baš kao što i meni nebrojeno puta put osvetle iskustva drugih.

Moj pogled na ego ili osećaj odvojenosti

Često nam duhovni učitelji kažu da je izvor svakog problema naš ego. On ima nešto drugačije značenje nego u psihologiji i kako ga ja shvatam, ego predstavlja naš osećaj odvojenosti od izvorne energije, Univerzuma ili Boga (koje god ime da izaberete, u redu je). Ukoliko prevaziđemo naš osećaj odvojenosti, shvatićemo da živimo u okeanu izobilja i sve će nam biti dostupno. Međutim, ukoliko mislimo da smo odvojeni od Izvora, onda živimo u osećaju nedostatka, Univerzum doživljavamo kao protivnika i pokušavamo da mu nametnemo svoju volju. Zapadna civilizacija upravo tako funkcioniše već dugo vremena. Pustošimo ovu divnu planetu i već imamo planove kako da kolonizujemo neku narednu, jer znamo da ćemo resurse ove, jednog dana potrošiti. Ponašamo se kao paraziti. Možemo li drugačije?
Sve što je potrebno je „samo“ prevazići svoj ego. SAMO toliko!

Svako ko je krenuo na put oslobađanja od svog ega, shvatio je da je to veoma izazovan zadatak. Zašto je to tako? Mislim da ego nastaje u SVAKOJ situaciji kada se vežemo za bilo šta – misao, osobu, predmet, itd…  Dakle, ukoliko mi se neka misao dopadne toliko da se vežem za nju,  šta se dešava? U situaciji kada naiđem na misao koja je različita od te  (npr. neka osoba zastupa drugačiji stav) deo mene će se osetiti UGROŽENIM i naravno, počeću da se BRANIM. Samim tim, sprečiću sebe od mogućnosti da posmatram situaciju iz više uglova i udaljiću sebe od mudrosti, te dodatno osnažiti svoj osećaj odvojenosti. Ukoliko se ne posvetimo  posmatranju svojih misli, kontinuirano ćemo se vrteti u krugu prepredenog ega – učitelja koji često ima nepopularne metode.
Evo primera koji može slikovito da prikaže tranfsormaciju mog ega kroz komunikaciju sa drugim ljudima.
 

 

 
Ranije, dok je moj ego bio apsolutni vladar svega u životu, imao sam osećaj da sve znam i uvek sam bio u pravu. O svemu sam znao svašta da kažem i smatrao sam izuzetnim kvalitetom to što sam principijelan. Dešavalo bi se da komuniciram sa nekom devojkom i ukoliko ona pogreši u pravopisu, prekinem kontakt sa njom (na primer, napiše zarez na pogrešnom mestu ili ne ispoštuje neka druga pravila). Dakle, forma je bila toliko značajna, da sadržaju nisam ni dozvoljavao da se pojavi. Zamislite, da ne uspostavim odnos sa drugim ljudskim bićem zbog zareza!
Kasnije, kako je ego počeo da se topi, fokusirao sam se na sadržaj ili suštinu, pa me više nije zanimalo da li neko priča tarzanski engleski i kako piše, ili kako računa, već  šta je njegova dublja poruka, kakva je osoba, da li čini moj svet lepšim i boljim? I tad sam pomislio „Vau, baš sam super, meni je bitna suština, a ne tamo neke gluposti.“

Hahaha, nasmejah se sebi dosta kasnije, kada sam prvi put razumeo rečenicu „Don’t get distracted with the content“ (ne dozvoli da ti sadržaj odvuče pažnju). Šta to u stvari znači? Sadržaj ili suština nije ista za svakoga. Svako od nas ima različita iskustva i rečenice koje čujemo možemo doživeti na potpuno drugačiji način. Na primer, neko će smatrati da je imati seks za jednu noć sasvim lepa stvar, dok će drugi to smatrati nemoralnim činom. Da li su jedni ili drugi dobri ili loši zbog svog razmišljanja? Ne, jednostavno, njihovo iskustvo ih navodi na takvo razmišljanje. Dakle, poenta nije čak ni u toj sadržini.
Pa u čemu je onda? Eh… Sad je vreme da kažem – bezuslovna ljubav. Kako se naš ego transformiše, postajemo sve svesniji da su osobe oko nas, kao i mi, kapljice vode istog okeana, da je naša suština sasvim ista i onda nam je mnogo lakše da ih razumemo, osećamo i volimo bez nekog posebnog razloga, tj. samo zato što postoje. Nije neophodno da se slažemo u razmišljanju, da slušamo istu muziku ili navijamo za isti tim.
Razumeti ovaj koncept je jedna stvar, a živeti ga – verujem da smo svi ovde da to i naučimo. A sad da vidimo kako da rešimo taj problem.

Kako rešiti svaki problem?

Ambiciozan naslov, zar ne? Jedan mudar čovek mi pre par dana reče, baš na ovu temu: „Sve je to jednostavno. Ali, nije lako.“ Ovaj tekst je i nastao sa idejom da nekome posle čitanja možda bude malo lakše.
Svi ljudi koji se bave temama izobilja govore o tome kako je potrebno postati zahvalan na onome što imamo. Kako budemo osvešćivali više te energije u sebi, tako ćemo više iste energije privlačiti u svoj život. Međutim, to nije lako, upravo zato što imamo osećaj da to nešto što nam predstavlja problem – nemamo. A kako da se zahvalimo na nečemu što mislimo da nemamo? Mnogo je lakše reći „lako je njemu da bude zahvalan kad ima sve“.
O čemu se u stvari tu radi? Zaista sam prilično uveren da ovaj Univerzum funkcioniše po principu uverenja („prilično“  – zato što verujem da je sve relativno, pa i ova misao).  Skup svega u šta verujemo svesno (i beskonačno mnogo više puta podsvesno) se manifestuje u našem svakodnevnom životu.  Vaš je izbor da li ćete u to verovati.
 

 

 
Sada ću pisati o tome kako možemo da otkrijemo naša negativna uverenja, koja se nalaze duboko u našoj podsvesti i često ne znamo da ih imamo.

Hajde zato da uradimo sledeću vežbu.

Prvo se zapitajmo koji je to moj najveći problem trenutno ili šta je to što me sprečava da u životu budem srećan?
Šta god da je, to je samo energija, a mi nismo svesni da živimo u okeanu te energije, već nam se čini da nam ona nedostaje. Dakle, bilo da je to ljubav, novac, poštovanje, iskrenost, itd… – SVE je to samo oblik energije. Ideja nije kako da je privučemo, već kako da postanemo svesni da se u tom okeanu već nalazimo, kako da prevaziđemo svoj osećaj odvojenosti, tj. naš ego.

Recimo da je naš odgovor ljubav. U stvari, nedostaje nam energija ljubavi. Sledeći korak u vežbi može biti da razmislimo ko je to u našoj okolini, za koga mislimo da je veoma uspešan u ljubavi, tj. da ima ono što bismo mi želeli.  A zatim, zapitajmo sebe, šta je to što taj neko ima, a mi nemamo? Kada to odgonetnemo, dolazimo do našeg negativnog uverenja.
Na primer, on ima više ljubavi, zato što je viši, lepši, bolji, itd od mene. Problem nastaje upravo tu,  jer govori o tome da duboko u sebi verujemo da moramo da zaslužimo osećanje ljubavi, time što ćemo nešto uraditi, promeniti, postići…

Pošto smo otkrili jedno od naših uverenja koje nam ne služi, kako onda da ga se oslobodimo? Postoji more tehnika, a ovom prilikom  zajedno ćemo proći kroz sledeću, koju u poslednje vreme primenjujem.
Za početak, kreiramo afirmaciju koja je suprotna našem negativnog uverenju – „Zaslužujem ljubav zato što postojim.“ Ovakva pozitivna misao treba da nas navede da počnemo svesno da primećujemo ljubav oko sebe i tako usmerimo i naš podsvesni deo na isti zadatak. Pri današnjem brzom načinu života, često nam se čini da nije lako odvojiti vreme za ono, što mi se čini najvažnijim. Zato bi bilo dobro poragovarati sa sobom i odvojiti mali deo dana samo za to. Na primer, izgovaranje afirmacije možemo praktikovati ujutro i uveče po minut, a tokom dana možemo i da je zapišemo u posebnu svesku tri puta. Vrlo je bitno pisanje olovkom, ili bar tako kažu naučnici, jer proces pisanja podmlađuje naš mozak, pomaže izgradnji novih neurona, a mi tako povezujemo misao sa fizičkom akcijom.

Drugi korak je kratka vizuelizacija – videti sebe kao da se ta afirmacija ostvaruje i primetiti kako se osećamo. Vizuelizacija je najsnažnija kada uključimo sva čula. Našem podsvesnom umu ne pravi preveliku razliku da li je nešto stvarno ili plod mašte, ukoliko umemo da to osetimo svim čulima. Zato je vizuelizacija vrlo snažan alat.
 

 
I treći korak – kada imamo osećaj da nam nešto nedostaje, nije nam lako da budemo zahvalni na tome.

Zato ćemo raditi sledeću vežbu. Na primer, ako osećamo da ljudi nemaju dovoljno poštovanja prema nama, možemo početi da primećujemo sve detalje tokom našeg dana u kojima postanemo svesni makar tračka lepog ponašanja drugih prema nama. Potom to zapišemo u svesku. Dakle, svakog dana upišemo trenutke kada osetimo poštovanje drugih prema nama. Šta to sve može da bude? Uočićemo da što više obraćamo pažnju na to, postajemo svesniji raznih oblika poštovanja koje ranije nismo primećivali. Ako prodavačica bude ljubazna i uputi nam osmeh, upišemo. Ukoliko neko zastane kada prelazimo pešački prelaz, i to upišemo. Ukoliko pogledamo neko predavanje na internetu i čovek koji nam se obraća bude nasmejan i prenese nam neko znanje, zašto ne bismo i to upisali? Ili, posmatramo predstavu u pozorištu ili film i ako osetimo da neki glumac daje najbolje od sebe da bismo uživali, zar i to nije neka vrsta poštovanja?

Kako to činimo, spisak u našoj svesci raste, naša podsvest je sve fokusiranija na to i polako počinjemo da primećujemo sve više stvari iz tog polja, energija poštovanja nam je sve bliskija, postajemo svesniji nje i na kraju, shvatamo da se nalazimo u okeanu te energije. I ne samo to, shvatamo da je to primenljivo na bilo koju drugu vrstu energije. Ukoliko osećamo da nam nedostaje novac, možemo primetiti kako je to divno što možemo preko interneta da pogledamo film koji inače košta 20$, ili seminar koji košta 10000$, pa se zahvalimo na tome što živimo u Srbiji i sebi zapišemo i to u spisak dobitaka za taj dan.

Bitno je ne odustajati i biti spreman na izazove i simbolične znakove koji se mogu pojaviti u narednim danima ili mesecima. Treba biti svestan da smo ta uverenja gradili dugo vremena i da možda neće baš nestati istog trena. Sa druge strane, uverenje je samo MISAO, pa samim tim, imamo moć da je zamenimo.

 

(Portalomanija / Preuzeto sa: novasvest.com / Autor: Marko Maoduš)