ISPITI  DUŠE  SVESTI

Sada je vreme da se razmotri i to da IS predstavlja između ostalog i refleks pogrešnog odnosa evropskih država i SAD-a. Još je prošle godine Peter Scholl Latour dao svojoj poslednjoj i mnogocitiranoj knjizi naslov: „Prokletstvo zlodela“. Sa „zlodelom“ je mislio na američku politiku na Bliskom istoku. Tony Blair, koji je kao britanski premijer bio saodgovoran 2003. za rat u Iraku, priznao je ukratko u jednom razgovoru na američkom SNN-u da je rat u Iraku podstakao nastanak IS-a. Zbog toga se izvinuo, ali je takođe rekao, da gledajući unatrag ne zna šta je trebalo drugo uraditi. (SZ od 26.X 2015.)

Ono što mi u ovom trenutku doživljavamo, unutrašnje posmatrano, jesu ispiti na kojima sazreva duša svesti. U periodu duše svesti, dakle od 1413. do otprilike 3500. god. čovek ima da nauči, na primer, tri stvari (SD 186, 13. XII 1918. i 20. XII 1918.):

Prvo, moramo naučiti da ne postoji samo izgradnja i izgradnja i samo rast i rast – neka se samo pomisli na modernu opsesiju mladošću (mladalačkim izgledom) i na fanatizam u pogledu rasta naše današnje privrede – već postoji takođe i razgradnja, opadanje i razaranje. Mi mislimo samo tako što u mozgu preovladava razgradnja i razaranje. 

Ponekad se sile razaranja koncentrišu, kao na primer u toku četiri godine I svetskog rata: „Sile razgradnje, sile smrti, sile kočenja – od njih čovek okreće svoje lice; ali na taj način sebe pravi slepim i ne uči da sarađuje na evoluciji, jer beži od sila razgradnje“ (13. XII 1918). Spoljašnja razaranja se dešavaju zato što mi sami nećemo u sebi da ih priznamo (20. XII 1918.)    

Drugo, moramo učiti da sami sebe priberemo tako da u nama samima tražimo novo težište našeg bića: „Čovek mora sebe u izvesnom smislu staviti kao nad provalijom, mora pod sobom osetiti prazninu, ponor, zato što u sebi mora naći središte svoga bića. Od t oga čovek zazire, od toga se užasava“(13. XII 1918).

Kao treće moramo upoznati impuls egoizma i sebičnosti: „Moraju se prvo istražiti svi izvori egoizma u ljudskoj prirodi, da bi se egoizam prevladao. Ljubav se javlja (nastupa) tek kao suprotnost samoljublju. Čovek mora da pređe preko ponora samoljublja, ako hoće da upozna ono što kao socijalna toplina  treba da prožme društvene strukture sadašnjosti i budućnosti, pogotovo ako to hoće da upozna ne samo kao teoriju, nego u punoj praksi.“

Ove tri tačke mi se pojavljuju kao jedan spiritualni program učenja, da bi se pariska katastrofa razumela i preradila, takođe i u pogledu na istovremenu izbegličku krizu...

Srdačno Vaš Fridvart Huzeman