SVE NAŠE STRANPUTICE I SVA NAŠA LUTANJA....      

Bila je svojevremeno humoristička emisija Radivoja Lole Đukića, a zvala se je "Ogledalo građanina pokornog", a bilo je njih i drugih, i sve te snimljene emisije su uništene...

Po nečijem naputku osamdesetih godina one su uništene i njih više nema. Interesantno je to da bi taj snimljeni materijal bio aktuelan i sada...  

Sijeti te se one dvojice harmonikaša koji na nekom od vašara pjevaju: "Kolariću Paniću, igramo se samiću... sami sebe zaplićemo, sami sebe odpličemo... Igramo se samiću...  

Eto vam balkanske zbilje čiji film i dalje se vrti... ništa se nije izmjenilo od onda, ostaje aktualno i sada...  još i večma...  

Kako riješiti hrvatsko-slovenski sukob? Putovi demokracije su, nažalost, vrlo zamršeni, ali političari snose odgovornost za svoje pogreške i za slabo političko vodstvo svojih sljedbenika...  

Tako i naš susjed ovih dana Berluskoni ističe: "Progone me talijanski suci koji su kamuflirani komunisti."   Bozanić isto tako: "Nas dva brata skupa ratujemo."   AME MENI...    

 ---------------    

GULAG SLOVENIJA

  Ksenofobija, mon amour

Objavljeno: Pon, 16. 02. 2009. 17:20

GULAG SLOVENIJA

Slovenija maršira na demokratske probleme: Proterivanje porodice Strojan PHOTO: http://www.flickr.com

Slovenija je u poslednjih 16 godina bila zvanični evropski gulag za Jugoslovene i sada, kada su izbrisani izdržali kaznu za svoju nepravu veru, temeljno prevaspitani u duhu bestidnog i bestijalnog nacionalizma, koji su devedesetih odbili da prime sa ljubavlju i ponizno, razni upravnici gulaga ne žele da sjašu. Jedno je zato što je slatko mamuzati, a drugo pokazaće se krvavi tragovi i treće, ovim robijašima se neće vratiti oduzeta imovina po raspuštanju gulaga – već je pravilno raspoređena, nalazi se u određenim džepovima Piše: Dimitar Anakiev

Pretraživanja policijskih kartoteka nove slovenačke ministarke unutrašnjih poslova Katarine Kresal pokazala su da je broj izbrisanih stanovnika ove idilične podalpske državice veći od do sada zvanično priznatog broja, 18.305 i da broj izbrisanih iznosi 25.671 ljudi. To su svi oni ljudi koje je vlada čuvenog Evropejca Lojzeta Peterlea i njegovog predtajkunskog ministra, a kasnije posttajkunskog propadjotam Igora Bavčara, 26. februara 1992. potajno, beskrvno i papirno eutanazirala (zapravo reciklirala) izbrisavši ih iz knjiga stalnog boravka. To je za izbrisane značilo ne samo preko noći ostati bez važećih dokumenata i imovine već i da ih je država milostivo poštedela borbe za život: umreš ali kao da nisi umro jer zvanično ne postojiš; razboliš se, ali kao da se nisi razboleo jer zvanično ne postojiš; gladan si ali kao da nisi jer zvanično ne postojiš; dete stasalo za školu, ali kao da deca ne rastu i da im škola ne treba, jer zvanično ne postoje.

 Izvesni gospodin dr France Bučar, zvani „otac nacije”, bivši partizanovac, predsednik panevropejaca, čovek koji voli da se slika ispod plave zastave sa žutim (porno) zvezdama i koji je i autor istorijsko-avangardne tj. akušersko-gerijatrijske knjige Rođenje države, izjavio je 3. februara na TV SLO-1, u prajmtajm dokumentarnom filmu Slovenija ide napred, u kojem se tematizira slovenačka ksenofobija, da je ksenofobija Slovenaca dobra stvar i da je, šta više, ksenofobija održala Slovence kao narod.

Ovaj administrativni genocid nad Jugoslovenima (to nisu velikosrpski-kvazi-Jugosloveni, već je u pitanju ateistička nacija, koju je nesrećno stvorila socijalistička kulturna revolucija, a koja je devedesetih po principu „tamani izrode” svestrano uništavana od strane okupatora i domaćih izdajnika skoro do broja od 1.219.000, koliko je Jugoslovena bilo na poslednjem popisu SFRJ iz 1989), taj genocid dakle, još jedan u vrsti balkanskih „opštinskih genocida“ (ali jedini genocid protiv koga se niko nije pobunio, niti je ko za njega odgovarao), bio je kao i na drugim frontovima milosrdno praćen uzurpacijom imovine žrtava u vidu stanova, penzija, dečijih dodataka, zdravstvenih osiguranja i slično. Ministarka Kresalova, inače mlada i nadobudna pravnica kojoj treba odati priznanje za neprovincijsku viziju Slovenije, pokazala je da u toj državici žive, pored Slovenaca, i koliko-toliko normalni ljudi: ne samo da je stabilizovala broj izbrisanih na znatno većem nivou već je njeno ministarstvo – na zgražavanje slovenačke hiperdemokratske desnice – otpočelo upisivati preživele Jugoslovene nazad u knjigu stanovnika idilične evropske zemlje, priznajući im pravo boravka od datuma brisanja. I odatle tri pravna putića vode u gustu maglu: vraćanje opljačkane imovine, odšteta žrtvama, kažnjavanje krivaca. Ali bez obzira na magluštinu u ljubljanskom Barju i ako zaboravimo linčovanje romske familije Strojan – od strane domaće rulje koja je nesrećne slovenačke i hrišćanske Rome prognala sa njihove zemlje i iz vlastite, ciglom ozidane – prave kuće, i progonila ih poput besnih (hrišćanskih?) pasa takoreći po celoj idiličnoj državi, a sve uz blagoslov i pravno-policijsku pomoć Janšine hiperdemokratske vlade i protivustavno privilegovane hrišćansko-rasističke crkve – izgleda da je Slovenija uzmogla da napravi svoj prvi pravi evropski korak, izašavši iz palanačko-plemenskog razmišljanja na vetrometinu civilizacije na kojoj – viđi vraga – duvaju vetrovi prava. Ima i drugačijih mišljenja: tako beskrvni pobratim srpskog vojvode Voje Haškog, ranije pomenuti slovenački herzog Ivan von Patria (umetničko ime: Janez Janša), za koga inače kažu da je u slobodno vreme vrstan pomorac i da vapi po otvorenom moru kao Kapetan Kuka – taj plemeniti gospodin izuzetne veličine i lepote vidi u zakonitom retrogradnom upisivanju izbrisanih, koje nalaže i Ustavni sud, samo 25.000 novih glasača takozvane levice. Humanistički napredak ovog superiornog primusa, poznatog i predanog tamničara gulaga Slovenija, ogleda se u pomaku od mitologije ka numerologiji.

Izbrisani PHOTO: www.livingonaborder.net

A ima i trećih mišljenja, kao što pored hiperdemokrata u Sloveniji postoje i panevropejci. Ako bi dobronamerni čitalac možda pomislio da su slovenački panevropejci nekakav kontrapunkt srpskim subevropejcima, pogrešio bi – razlike u stvari, sem onih geostrateških, nema (geostrateški pretpostavljamo da subevropejci žele da se Rusija proširi na Evropu i obrnuto – panevropejci bi verovatno želeli da se Evropa proširi na Rusiju). Što bi rekao pan Emir Subnemanjić: Balkan je čudo (po glaviću). Elem, od predsednika slovenačkih panevropejaca čuli smo ovih dana i treće mišljenje, koje se ne tiče površnih i kapilarnih demokratskih problema već same suštine. Izvesni gospodin dr France Bučar, zvani „otac nacije“, bivši partizanovac, predsednik panevropejaca, čovek koji voli da se slika ispod plave zastave sa žutim (porno) zvezdama i koji je i autor istorijsko-avangardne tj. akušersko-gerijatrijske knjige Rođenje države, izjavio je 3. februara na TV SLO-1, u prajmtajm dokumentarnom filmu Slovenija ide napred, u kojem se tematizira slovenačka ksenofobija, da je ksenofobija Slovenaca dobra stvar i da je, šta više, ksenofobija održala Slovence kao narod. Opa Miki, samo to smo čekali i sad znamo šta je glavni supstrat Slovenaca: ksenofobija. Kolega dr Dabića je dakle „otac slovenačke nacije”, panevropejac (dr Dabić se je zalagao za panslovenstvo a voli i prasetinu), čovek koga je održao njegov nadaleko poznati egoizam i egoizam je njegova doktorska, panevropska, suština i legitimacija.

 

Otac nacije: France Bučar PHOTO: www.delo.si

 

Evropska vrednost par excellance sa kojom Slovenija ide napred u prošlost. Čuvajte mi ksenofobiju! Glavu dajem, ksenofobiju ne dajem. Naši preci su nam je ostavili u amanet. Ali, šta se mi čudimo, što reče uvaženi pravnik i stručnjak za biologiju, prirodu i akušerstvo dr Bučar, „to je prirodno“, a protiv prirode se ne može. Iscepasmo košulje pa sašismo dve-tri nacije. Iz opanaka u odore. Brisanje Jugoslovena (među kojima je bilo i Slovenaca), tih izroda socijalističke nam pradomovine, dakle je prirodno, iz čega sledi da je retrogradno upisivanje stalnog boravka žrtvama administrativnog genocida neprirodno, te da se je ministarka Kresalova zatekla takoreći u protivprirodnom bludu, na primer, kao da opšti sa nekim konjima. Neprirodno je pre svega, posle 16 godina neživota 25.000 poluživih ljudi proglasiti živim bićima i još gore: stanovnicima. To je neprirodno iliti – protivprirodno. U stvari, jedino neprirodno je što ovakvi stavovi žive u jednoj (doduše marginalnoj) evropskoj državi kao zvanične istine i neprirodno je ćutanje slovenačke kritičke javnosti koja jedva da i postoji. Nijedan komentar, nijedan protest. Oui, papa. Oui, papa. Neka mi bude oproštena ozbiljna pomisao: država i ljudi bez savesti su neprirodni čak i kada bi ksenofobija bila prirodna. Ljudi koji žive kao punjeni golubovi su neprirodni takođe i ksenofobija, mon amour – neprirodna je. Konačno, provincijalci raznih provenijencija (subevropski, hiperdemokratčni i panevropski...) dokopavši se volana voze po Evropi sa dignutom ručnom – pa dok neprokuva mašina. A kad prokuva, onda će narod da gura, ono što je od putnika ostalo. U doba Austrougara, ljubljanska tvrđava je bila tamnica monarhije. Valjda poučeni svojim mestom u evropskoj istoriji – do koje jako, vrlo, veoma, drže – potomci rade zanat koji su naučili. Slovenija je u poslednjih 16 godina bila zvanični evropski gulag za Jugoslovene i sada, kada su izbrisani izdržali kaznu za svoju nepravu veru, temeljno prevaspitani u duhu bestidnog i bestijalnog nacionalizma, koga su devedesetih odbili da prime sa ljubavlju i ponizno, razni upravnici gulaga ne žele da sjašu. Jedno je zato što je slatko mamuzati, a drugo pokazaće se krvavi tragovi i treće, ovim robijašima se neće vratiti oduzeta imovina po raspuštanju gulaga – već je pravilno raspoređena, nalazi se u određenim džepovima. Za čist obraz pljaškaša i tamničara potrebna je ksenofobija tako kao što aloja vera treba dečijem obrazu za čišćenje akni. To je prirodan lek, doktor Bučar zna šta priča.  

 
----------------  

--- On Thu, 2/19/09, Dimitar Anakiev wrote:

From: Dimitar Anakiev
Subject: Gulag Slovenija
To: dimitar.anakiev@gmail.com
Date: Thursday, February 19, 2009, 11:16 AM


http://www.e-novine.com/sr/stav/clanak.php?id=22688

pozdrav, dimitar  

-----------------  

 hvala ti prijatelju i ovo dobro mi je poznato... prijatelji slovenci dobri poznavaosi postojećeg stanja su mi pričali....   lp, boro    

http://budan.blog.hr/