Једног дана је светац имао

прилику да поприча са
Богом, па га упита:

Господине, било би ми
задовољство знати како
изгледа пакао и рај.

Бог одведе свеца до
двоје врата.

Отвори једна од њих двоје
и дозволи му да погледа
унутра.

На средини собе, стајао
је велики округли СТО.

На средини стола,
налазила се велика посуда,
са јако фином и миришљавом
храном.

Светац осети како му на
уста навире пљувачка.
Особе које су седeле за
столом, биле су изразито
мршаве, љубичасте
боје и болесног изгледа.

Изгледали су сви изгладнело.
Имали су кашике са јако
дугачким дршкама које
су биле причвршћене
на њихове руке.

Сви су могли дохватити
тањир са храном и узети
мало, а како је дршка
кашике била дужа од
њихове руке, нису могли да
храну ставе у уста..

Свети се човек
стресао нa сам поглед
њиховог јада и њихових
патњи...

Бог рече: Управо си
видио пакао..

Бог и човек упутише се
према другим вратима.

Бог отвори друга врата.
Сцена коју је човек
угледао била је идентична
претходној.

Био је ту велики округли СТО,
посуда препуна фине
хране, која му је опет
натера пљувачку у устима.

Особе за столом су
исто имале кашике дугих дршака.

Али у овој просторији
они су били добро ухрањени
и срећни, па су разговарали
међусобно и задовољно се
смешкајући.

Свети човек рече Богу: Не
разумем?!?

Једноставно је, одговори
Бог, све зависи о једној
вештини.

Они су научили да
хране једни друге, док
ови из пакла не мисле ни
на шта друго,  oсим на себе
саме!

Када је Исус умро на
крсту, мислио је на тебе.

Предвиђа се да 93 % особа неће
проследити ову поруку.

Ако сте део оних 7%,
пошаљите поруку.

Ја сам део тих 7%,

И сети се, да ћу увек
поделити своју кашику
са тобом!