Piše: Milovan Mića Jovanović

 

Evolucijska revolucija

Život, zdravlje i duhovne spoznaje

 

Pojedini delovi teksta saopšteni na

Seminaru o Alternativnim načinima lečenja

 

                                                               

    Ovo o čemu želim da pišem ima najširi kontekst, jer se ne tiče samo zdravlja, već ukupnog života, odnosno znanja koje bi trebalo da imamo i primenjujemo da bi nam život bio ispunjen radošću i uz dobro zdravlje. U toku su sveukupne promene i pojačanu pomoć iz duhovne dimenzije, koja podržava nove ideje, metode i koncepte, a ruši stara shvatanja, treba da iskoristimo na najbolji način.

    Na početku ću izneti neka svoja iskustva i znanja u vezi sa lečenjem.

    Inače, za one koji to ne znaju, bavio sam se isceljenjem, imao sam registrovanu Agenciju (Karma centar), gde sam se ja bavio radiestezijom, bioenergijom, regresoterapijom i duhovnim razvojem klijenata, a za sve sam dobijao savete, pa i direktnu pomoć, iz duhovne dimenzije ( videti knjige: Putnici, Kraj igre, Sedma knjiga...), dok su se lekari bavili akupunkturom i drugim alternativnim metodama lečenja. Pored toga, u prošlom životu sam bio lekar, u Francuskoj, zvao sam se Fransoa Rober Trudo. Postoje neki moji tadašnji radovi i portret. Tada sam se bavio i hipnozom i shvatio sam da su hipnotičko stanje i Placebo efekat sjajni primeri - kako nova ubeđenja stvaraju novu realnost. Istraživao sam i psihološki šok  i  pomagao onima koji su „bolovali“ od umišljenih bolesti. Zahtevao sam da usmeravaju svoje misli i da uvek misle o onome što ih raduje. Tada se to zvalo „ispiranje mozga“.

    Pored alternativnih načina lečenja držao sam predavanja, vežbe i seminare iz duhovnih spoznaja gde su posetioci bili mnogi profesori, novinari, lekari, pisci, inženjeri, akademici... Recezenti i promoteri mojih prvih knjiga bili su akademici Nikola Milošević i Enriko Josif, zatim dr. Radovan Bigović, dr. Stevan Petrović, dr Mirjana Detelić, dr Ana Radin, Mirko Đorđević...  Razgovori sa patrijarhom Pavlom, povodom dozvole (blagoslova) da dr. Bigović bude recezent i promoter mojih čudnih knjiga, za mene su veliko i prijatno iznenađenje. „Da, bog govori svima nama, samo mi ne čujemo“, rekao je.

   Pored ličnog (ako postoji lično) znanja i iskustva, uglavnom prenosim poruke i saznanja koje dobijam iz duhovne dimenzije, direktno ili indirektno, automatskim pisanjem ili mentalno. Pored toga, dobijam informacije ili proveravam ponešto preko medijuma koje dovedem u specijalno – prošireno – stanje svesti, slično kao kada radim regresije-progresije. Što mogu proveriti ja proveravam, ali uglavnom su to uvek bile istine a evntualna odstupanja nastaju kao posledica toga što ja ili medijum ponekad malo iskrivimo ili obojimo informacije svojim navikama, strahom, očekivanjima...

   Evo samo nekih čudnih primera: Od duhovnih bića sam dobijam odgovore na veliki broj pitanja koja sam postavljao ja ili drugi preko mene. Jedno pitanje se odnosilo na čudnu promenu (ega) jedne osobe, a dobio sam još čudniju informaciju – da je kod te osobe promenjena i duša (detaljno opisan slučaj u  mojoj knjizi Kraj igre, poglavlje Olgin san). Pored toga rečeno mi je da imam „srodnu dušu“ ili još jedan paralelni život (dvojnika, moja duša je formirala još jednu ličnost, Piter Miler; može se reći da je to još jedna holografska projekcija naše Monade ili Nad-duše) u Mađarskoj, da se isto bavi duhovnim radom i isceljenjem, piše knjige slične sadržine kao što su moje, inače je reditelj, sličnog smo izgleda ...

   U stvari, svi mi na planeti Zemlji smo „srodne duše“, dalji rođaci, jer potičemo od istog Izvora, pa čak i od istog „mlaza“ ne-fizićke energije. Naši najbliži rođaci su naše reinkarnacijske ličnosti. Mi imamo replike i u drugim realnostima, samo su nam one najdalji rođaci.

 

                          Slika  P. Milera i moja.

 

    Dao mi je dozvolu da mogu navesti njegovo pravo ime i da koristim njegovu sliku-portret, uz duhovitu primedbu: „nije meni uzalud govorila majka da ovoliko gluposti ne može da stane u jedno telo“. Dogovorili smo se da se sretnemo u Subotici. Interesantno je kakav će energetski i emotivni doživljaj proisteći iz ovakvog susreta.

    Pojačana su (možda i više od toga, verovatno je bilo i direktne pomoći) moja sećanja na prethodne živote, naročito na poslednji (u Francuskoj), na onaj kada sam bio učenik Pitagore, i jedan iz Egipta.

Nema mesta na Zemlji gde bar u neko vreme nije prihvatana reinkarnacija. Hri­šćan­stvo je sve do po­lo­vi­ne VI ve­ka pri­hva­ta­lo re­in­kar­na­ci­ju. Na pe­tom Eku­men­skom sa­bo­ru, ko­ji je ka­sni­je pri­znat i proglašen za kon­cil, car Ju­sti­ni­jan je 553. godine u Kon­stan­ti­no­po­lju uki­nuo re­in­kar­na­ci­ju „bo­žan­skom od­lu­kom ca­ra“. Ovo je ura­dio pod pri­ti­skom svo­je že­ne Te­o­do­re ko­ja se zbog svo­jih ne­de­la bo­ja­la svo­je kar­me, od­no­sno sle­de­ćeg ži­vo­ta. Od 165 pri­sut­nih bi­sku­pa sa­mo dvanaest je bi­lo za­pad­nih (la­tin­skih), jer su osta­li od­bi­li da pri­su­stvu­ju. Is­toč­ni bi­sku­pi su bi­li obič­ni car­ski va­za­li i gla­sa­li su ka­ko car za­že­li. Car je ovom pri­li­kom po­no­vo pro­kleo Ori­ge­no­vo uče­nje o po­nov­nom ra­đa­nju i upu­tio mu petnaest ana­te­ma. Pa­pa Vir­gi­li­je je ka­sni­je pod pri­ti­skom ca­ra i iz lič­ne ko­ri­sti na­knad­no pot­pi­sao za­ključ­ke kon­ci­la u ime Za­pad­ne cr­kve.

Čud­no je da i da­nas Cr­kva po­štu­je tu od­lu­ku ca­ra, od­no­sno ca­ri­ce Te­o­do­re, ma­da od­lu­ci ne­do­sta­je čak i cr­kve­na is­prav­nost, pa na­pa­da one ko­ji ve­ru­ju u pre­se­lje­nje du­še, kao da je to stvar­no bi­la bož­ja od­lu­ka. Ta­ko i da­nas va­ži Ju­sti­ni­ja­no­va ana­te­ma: „Ko pri­zna­je iz­mi­šlje­no po­sto­ja­nje du­še pre ro­đe­nja i nje­no čud­no­va­to vra­ća­nje, bi­će pro­klet“!

Naj­vi­še pri­me­ra i do­ka­za ima u tro­tom­noj mo­no­gra­fi­ji dr Ja­na Sti­ven­so­na s Uni­ver­zi­te­ta u Vir­dži­ni­ji, u ko­joj je na­ve­de­no 1.300 slu­ča­je­va re­in­kar­na­ci­je ši­rom sve­ta. On je uo­čio da se mno­ge na­vi­ke, sklo­no­sti, ta­len­ti i ka­rak­ter­ne oso­bi­ne pre­no­se sukcesivno kroz ži­vo­te. Po­ka­za­lo se da se i fi­zič­ki iz­gled, na­ro­či­to li­ca, pre­no­si kroz mno­go in­kar­na­ci­ja. Dr Sti­ven­son je pro­na­šao i pro­u­čio ne­ko­li­ko hi­lja­da pri­me­ra gde se de­ca se­ća­ju svog pret­hod­nog ži­vo­ta. Za hi­lja­du pri­me­ra je pri­ba­vio kom­plet­ne do­ka­ze (više o svemu ovome u mojoj knjizi Kraj igre, glava Reinkarnacija).

Sve se vi­še pri­me­ra i do­ka­za re­in­kar­na­ci­je po­ja­vlju­je i u za­pad­noj kul­tu­ri. Tu ima do­sta ot­po­ra jer hri­šćan­ska Crkva (sa­da) ne pri­hva­ta ta­kvu mo­guć­nost. Ali, s obzirom da se sve veći broj ljudi (naročito deca) sećaju nekih svojih prošlih života, neće dugo moći da zadrži taj stav. Ovo je čudno i zbog toga što se u Jevanđeljima na više mesta nedvosmisleno ukazuje na to. Interesantno je da rimska katolička crkva, odnosno Papa Jovan Pavle II, tek 1992. godine priznaje grešku od pre tri ipo veka, kada su osudili Galileja zbog toga što je tvrdio da Zemlja nije u centru Sunčevog sistema, nego Sunce. Da li će i kada Origen i Arije biti rehabilitovani za svoje „grehe“?

 Do­bro je što ca­ri­ca Te­o­do­ra ni­je na­go­vo­ri­la Ju­sti­ni­ja­na da uki­ne sno­ve, sa­da bi­smo se svi pra­vi­li kao da ne sa­nja­mo.

 Po­zna­ta je i potvrđena in­kar­na­ci­ja Ru­ben­sa u Aka­i­nu Kra­ma­rik i Ane Frank u Bar­bro Kar­len. Na Saj­mu knji­ga u Be­o­gra­du, pre nekoliko godina, imao sam za­do­volj­stvo da lič­no upo­znam go­spo­đu Kar­len a ka­sni­je i da pro­či­tam nje­nu knji­gu A vu­ko­vi su za­vi­ja­li, ko­ja je (pre­ve­de­na na srp­ski) bi­la iz­lo­že­na na Saj­mu. U ovoj po­tre­snoj knji­zi, ko­ja je u sta­va­ri se­ća­nje i sve­do­če­nje go­spo­đe Kar­len na pret­hod­ni ži­vot ka­da je bi­la Ana Frank i njen sa­da­šnji ži­vot, mo­že­te na­ći još je­dan pri­mer se­ća­nja i po­tvr­du da re­in­kar­na­ci­ja stvar­no po­sto­ji.

Na Saj­mu knji­ga upo­znao sam i go­spo­di­na dr Vol­te­ra Sem­kiwa ko­ji je na­pi­sao iz­van­red­nu knji­gu Po­no­vo ro­đe­ni (ta­ko­đe pre­ve­de­na na srp­ski je­zik) u ko­joj ima mno­go pri­me­ra re­in­kar­na­ci­je po­zna­tih lič­no­sti do ko­jih se do­šlo po­sle du­gog, obim­nog i ozbilj­nog is­tra­ži­va­nja i ogromne pomoći iz duhovne dimenzije, najviše od Ahtuna Rea, koji kaže da je bio duhovni vodič Isusu. Interesantno je što je, po tvrđenju Ahtuna Rea, Isus u ranijoj inkarnaciji bio Josif (sin Jakova), to je onaj koji je u faraonovom zatvoru u Egiptu tumačio san o debelim i mršavim kravama. Sam pi­sac je re­in­kar­na­ci­ja Džo­na Adam­sa, ne­ka­da­šnjeg pred­sed­ni­ka SAD. Ja sam razgovarao sa Ahtunom Reom i odgovorio je na veliki broj pitanja koje smo mu postavljali (v: Sedma knjiga, razgovori su snimani).

Sa Bar­bro i Vol­te­rom sam uče­stvo­vao u jed­noj te­le­vi­zij­skoj emi­si­ji gde smo raz­go­va­ra­li o nji­ho­vim i mo­jim knji­ga­ma, o re­in­kar­na­ci­ji, o re­gre­si­ja­ma,  pro­gre­si­ja­ma...

Sa­da zna­mo da se po­no­vo ro­dio i Čarls Di­kens kao Džoana K. Ro­u­ling, au­tor­ka se­ri­je knji­ga o Ha­ri­ju Po­te­ru, Pol Go­gen kao Pi­ter Tikemp, Pablo Pikaso kao Aleksandra Nečit, Da­ni­jel Mor­gan kao Džordž Buš, Džems Vil­son kao vo­di­telj­ka Opra Vin­fri, Mi­ke­lan­đe­lo kao Pol-Fe­liks Mon­tez, Do­ro­ti Den­dridž po­no­vo je glu­mi­ca pod ime­nom Ha­li Be­ri. Svi oni znaju za to i složili su se da se sve istraži i dokaže i dali su dozvolu da se to objavi uz korišćenje fotografija. Po­no­vo su ro­đe­ni i No­stra­da­mus, Menrlin Monro, Do­to­jev­ski, Tol­stoj, Ni­ko­la Te­sla, Frojd... i znaju se njihove sadašnje inkarnacije – imena, zanimanja, mesta boravka. Poznato je čije su inkarnacije i za neke osobe iz Srbije.

 

 

                                             Slike

 

Čarls Dikens i Džoane Rouling; Pol Gogen i Piter Tikemp;

 

Pablo Pikaso i Aleksandra Nečit; Danijel Morgan kao Džordž  Buš

 

Džems Vilson kao Opra Vinfri; Doroti Dendridž  i Hali Beri

 

 

 

    U kontaktima sa duhovnim bićima bilo je i čudnih saznanja kao npr. – da se sve inkarnacije odvijaju simultano, jer vreme  ne postoji, to je samo naša psihološka projekcija; o našim dvojnicima u drugim realnostima; o tome kako mi stvaramo kvazirealne tvorevine koje neki nazivaju demoni; da nijedan događaj ne poseduje početak niti kraj i da je sadržan u svakom drugom događaju. Bilo je i ohrabrenja za duhovna istraživanja: „zaronite slobodno, jer u plićaku se ne možete udaviti, ali se teže i pliva. Tražite priliku i tamo gde drugi vide opasnost, jer vi ne možete da izgubite niti da budete povređeni, to je samo privid“. Bilo je i poruka u vidu enigme, koje smo grupno rešavali (i rešili) mesecima (v: Putnici, poglavlje Dana).

   Još jedna napomena. Ja ću iznositi samo glavne teze, svoja iskustva,  savete i preporuke koje su dobijane od duhovnih bića, ovde nema mogućnosti niti potrebe za detaljna objašnjenja, a vi sami dopunite i nadgradite ono što želite ili što nije dovolno jasno ili ćemo o tome razgovarati na drugi način i na drugom mestu.

    U toku su velike promene koje se dešavaju jednom u 230 miliona godina na astronomskom planu i svakih 26000 g. na duhovnom. Treba iskoristiti šansu za ubrzanje našeg duhovnog rasta, odnosno sećanja. Ovo je najuzbudljivije razdoblje u ljudskoj istoriji, ali mi nismo ovde da bismo samo uživali u uzbuđenju, nego i da ga stvaramo.

   Neće biti smaka  sveta niti su to Maje predvidele. Najnoviji nalazi pokazuju da su Maje predvidele povratak bogova 2012. i velike promene.  Neće se ispuniti ni Njutnova prognoza (proračun), da će smak sveta biti 60. god. ovog veka, što je pronađeno u njegovoj zaostavštini, koja je prikazana u Jerusalimu početkom ovog veka, na izložbi Njutnove tajne 

   Najveće promene će se dogoditi u domenu duhovnih spoznaja, psihologiji, korišćenju novih energija, religiji i medicini, odnosno lečenju.

   Zadržaćemo se više na uzrocima bolesti, lečenju i duhovnim znanjima, a ostalo samo da napomenemo - da će se više koristiti energije vetra, sunca, vode, plime, da će upotreba konoplje za dobijanje hartije, tkanina i užadi smanjiti seču šuma... ; neke religije (koje su do sada najviše razdvajale ljude međusobno a sve njih od boga, tvrdeći da one znaju „kako stvari stoje i šta treba činiti“ i da je to tako zauvek, kako govore okamenjene dogme, a  u stvari uvek je to borba za vlast, moć i bogatstvo) će se transformisati a neke će nestati. Sve manje njih će u vremenu koje sledi prihvatiti tezu da je bog pomahnitali egoista koji spaljuje svoju decu i da će ljudi iz Crkve za pare, moć i uticaj da ih spasavaju od njega molitvama. Neki iz duhovne dimenzije Hrišćansku religiju nazivaju Političko hrišćanstvo i kažu da će nestati, baš u vreme kada je Njutn predvideo smak sveta!? Mnogi događaji na to već ukazuju. Hristovo učenje ostaje, naravno.

   Poznata zabluda koja se stalno ponavlja i obnavlja je poistovećivanje religije i duhovnosti. Ne samo kod ljudi iz Crkve, već na svim skupovima ili u medijima se iznose tvrdnje da su religija ili Crkva nadskup ili ekvivalent duhovnosti. To je u nekim vremenima ili mestima bilo slično (nikad identično) ali već vekovima su to potpuno različite kategorije i označavaju suštinski različite pojmove.

   Religije su organizacije (ustanove) a duhovnost je iskustvo.

   Duhovnost je, najkraće rečeno, potreba i traganje za bogom i stalnom svesnom vezom sa njim, lično iskustvo i samospoznaja koji postaju jedino merodavni a ne šta je neko drugi napisao ili rekao i ne zahteva unapred nikakvu veru. Ili, malo drukčije, sociološki – duhovnost je skup svih kulturoloških vrednosti i najuzvišenijih misli,  ideja i iskustava pojedinaca i grupa. Nauka i duhovnost sve se više prepliću i trebalo bi da nastave istim putem. Duhovni i religiozni učitelji ne govore istu priču. Prvi govore o ličnom iskustvu, o sopstvenim putevima, stavovima i savetima dobijenih od unutrašnjeg Ja i duhovnih bića, o tome kako mi izražavamo Božanstvo, u Sebi, kroz Sebe i kao Sebe, dok drugi govore kako su ljudska bića niko i ništa, da su grešna, da je sve u božjoj ruci, kako da se tumače i prihvataju misli i stavovi drugih, o okamenjenim dogmama koje imaju sve odgovore, kako je za vezu sa bogom potreban posrednik, o strahu od boga i spasavanju duše.

 

                              Bolest, emocije i ubeđenja

   

   Osvrnućemo se na ono što se manje zna ili se ređe primenjuje. Ovde nećemo govoriti o nasleđu (genetici), teškim uslovima života, štetnim navikana, stresovima, životnoj sredini, neadekvatnoj ishrani i fizičkim aktivnostima, štetnim zračenjima i uticajima, klimatskim promenama... što sve utiče na zdravlje. Dobar lekar je onaj koji uradi sve što je do njega i struke, ali treba da promeni uverenja pacijenta, da  sam postane deo novog uverenja i samog procesa promene i ukaže svakom pacijentu da izlečenje najviše i uvek zavisi od samog pacijenta. Prenatrpane bolnice i nedostatak privatnosti pacijenata je jedan otežavajući faktor ka ozdravljenju.

   Najdragocenije što možemo ponuditi drugima je da shvate kako sami stvaraju svoju realnost i da naša ubeđenja, očekivanja, misli, osećanja, reči i dela, rečju – naše vibracije, potpuno određuju naša iskustva, spoljašnje događaje i život u celini.  Zbog toga je izlišno govoriti o pravdi i nepravdi. Dakle, nikome se nikada ne može ništa dogoditi što nije u skladu sa njegovim vibracijama. Na isti način je određeno i trajanje nekog događaja ili predmeta u prostoru ili vremenu  – vibracijama, intenzitetom misli i emocija koje su ih stvorile.

   Šta su naša ubeđenja? To su ideje i mišljenja koje ne dovodimo u pitanje i nemamo nikakvu sumnju u ispravnost svojih stavova. Naše zdravlje je rezultat sopstvene kreativnosti i mi uvek funkcionišemo saglasno svojim ubeđenjima i slici koju imamo o sebi – kako sebe definišemo.

   O svemu tome će više reči biti kasnije.

   Nasilnička osećanja i neiskazane emocije, ako se gomilaju u telu i ne nalazi se prihvatljiv način za njihovo ispoljavanje, nanose velike štete organizmu i dovode do bolesti. Zato moramo znati da je agresija prihvatljiv i normalan način iskazivanja, ali nasilje nije. Terati decu da rade ili ne rade neke stvari, da ustaju rano i idu u školu, da rade domaći, da idu zubaru, pa i samo rađanje – sve je to normalno agresivno, ali nije nasilje. Svaka nova kreativna ideja je agresivna. „Stalno poslušno i dobro dete nije uobičajeno kod normalne dece, jer dete nekada ispoljava agresiju u ime čitave porodice, ako se ona nije sa tim suočila na pravi način. Agresija je kreativni iskaz ljubavi i često sprečava veću štetu, pa i nasilje“, poručuju nam iz duhovne dimenzije.

    Kada se posečemo, organizam zna da treba dopustiti neko vreme da krvari, da bi se izbacili eventualni otrovi, to je korisno, ali telo zna kada i kako da ga zaustavi.

    Koristeći ovu analogiju, agresivnim mislima i raznim emocijama treba naći oduška (prvo ih treba prihvatiti) da se telo očisti, a ne zadržavati ih unutra, jer će napraviti štetu. Ako emocije nisu priznate, onda će proteini i hemikalije koje su one proizvele izazvati ulkus, gušavost ili nešto treće. „ Vi smatrate da ulkus uzrokuje helicobacter pylori, nesteroidni antireumatici, pušenje, alkohol, gazirana pića, stres... ali se sve ređe sećate da to može biti zbog emocionalnog naboja usled nepriznatih i potisnutih emocija“ – kažu iz duhovne dimenzije. Sličan emotivni naboj može biti projektovan van tela kada formira pseudo-realne likove, koje (najčešće) vidi samo ona osoba koja ih je formirala.

   Pitao sam duhovna bića za dete naših prijatelja koje se dugo (oko 2-3 god.) igralo sa za nas nevidljivom devojčicom - da li je to bila ista tvorevina? Odgovor je glasio: „to je bila fragmentna ličnost njenog „ja“. Ona je bila (još uvek je, ali manje) ljubomorna na stariju sestru i tražila je parnjaka za igru i saveznika, pa je nesvesno formirala tu fragmentnu ličnost (Uru) sa kojom se dugo igrala. Može se prizvati i neka reinkarnacijska ličnost, u stvari, one su sve i uvek u nama (setite se filma Tri Evina lika, koji to dobro ilustruje). To se sve vrlo često događa kod male dece usled velike želje u delu podsvesti, kada su usamljena ili uplašena, pa traže društvo za igru ili zaštitnika. Ovi likovi iščezavaju sazrevanjem ličnosti“. Ovo je vrlo interesantno, a pogotovu sada kada se rađaju vrlo napredna deca (indigo, kristalna...) koja imaju jako sećanje na prethodne živote i vezu sa svojim duhovnim izvorom, pa će poučavati nas starije.