Detoks sa laganom mediteranskom ishranom: najbolja jela za vitku liniju i bolji seks

Mediteranska ishrana čuva srce i krvne sudove i štiti nas od ozbiljnih hroničnih bolesti: evo koje masnoće valja koristiti i čime zaslađivati hranu...

 

Riba, sveže povrće i voće, maslinovo ulje i poneka čaša vina oduvek su sastavni deo jelovnika mediteranskih krajeva. Upravo takva ishrana čuva srce i krvne sudove i štiti nas od ozbiljnih hroničnih bolesti. Doktorka i nutricionista dr. Lejla Kažinić Kreho, koja je i sama odrasla na takvoj ishrani, veliki je pobornik mediteranske ishrane, jer danas ima dokaze da se upravo u onome što smo oduvek imali na raspolaganju krije izvor zdravlja i blagostanja. To je i hrana za gurmane kojima je užitak važan barem onoliko koliko i zdravlje.

Moja baka je uvek naglašavala da je najvažnije svaki dan pojesti minestrone supu. Evo je danas u 86. godini, čila i pokretna, šalje mi SMS poruke na mobilni telefon - rekao mi je pre nekoliko godina moj prijatelj i tadašnji glavni šef zagrebačkog hotela Esplanade Jeffrey James Vella, poreklom sa Malte, dok smo se dogovarali za pripremu mojih mediteranskih recepata za jednu od mojih knjiga. Jeff, kako volim da ga zovem, danas radi i živi u Belgiji i veliki je zagovornik mediteranske ishrane.

Baba ganuš: zdrav mediteranski namaz...

Ovaj razgovor me je na trenutak vratio u detinjstvo, u Dubrovnik, u vreme kada je moja mama Jasna uvek insistirala na domaćoj supi od paradajiza koju nikada nisam volela. Sećam se da sam znala dugo, dugo sediti za stolom i kašikom prevrtati po tanjiru dok ne bih, konačno, jednu i pojela... Na kraju sam mami ipak morala pokazati prazan tanjir. Nisam imala problem samo s paradajizom nego i s ribom jeguljom koju ne volim ni danas (za razliku od paradajiza koga sada obožavam).

E, tu je mama bila malo popustljivija. Dopustila bi mi da je ne jedem, a umesto jegulje za mene bi spremala moje omiljene sardine. Sećam se kako bi ih stavljala u lonac - red sardina, pa beli luk, peršin, limun i lovorov list, pa opet red sardina i sve bi zalila domaćim maslinovim uljem... Bile su to sedamdesete godine prošloga veka i sigurna sam da tada moja mama, a naravno ni ja, nije znala za mediteransku ishranu.

 

Hrana za bolju seksualnu funkciju

Jednostavno, to je bio način ishrane podneblja gde mi živimo i gde smo ih nasledili od naših mama i baka. Danas, kao doktorka i nutricionista, znam koliko je mama bila u pravu, iako svoje izbore nije temeljila na nauci.

Mislite li da su i muškarci mediteranskog podneblja, koji su kasnih pedesetih godina prošloga veka učestvovali u poznatom istraživanju Seven Countries Study, znali da je njihova ishrana superiorna? Naravno da nisu, iako je upravo to istraživanje pokazalo da zbog specifičnog jelovnika i životnog stila oni ređe oboljevaju od bolesti srca i krvnih sudova nego muškarci Amerike i severne Europe.

Mediteranska ishrana utiče i na seksualnost. To potvrđuje i italijansko istraživanje iz 2006. godine koje je dokazalo da su gojaznost i metabolički sindrom povezani s erektilnom disfunkcijom zbog nepravilnosti vazodilatacijskog sastava arterija penisa.

Dve godine nakon promene životnog stila, što je uključivalo uvođenje mediteranske ishrane i vežbanje, trećina ispitanika ponovno je bila seksualno funkcionalna.

Zdravo i lagano: proso sa povrćem...

Ovim istraživanjem nije potvrđena samo važnost zdravog načina prehrane za naše zdravlje, nego i održavanja optimalne telesne težine, povezane s telesnom aktivnošću. Od tada pojam mediteranske ishrane postaje sve važniji za buduća naučna istraživanja.

Ishrana koja uključuje mnoštvo namirnica bogatih biljnim vlaknima, poput žitarica, raznog voća i povrća, orašastih plodova, mahunarki i različitih vrsta semenki, povećan unos ribe i morskih plodova, smanjen unos crvenog mesa, umeren unos jaja, mlečnih proizvoda i prerađenog mesa, u kojoj je glavni izvor masnoća maslinovo ulje, a najvažnije zaslađivanje ekološkim medom - iz istraživanja u istraživanje pokazuje se najboljim načinom prehrane za dobro zdravlje i dugovečnost.

Ipak, od pedesetih godina prošloga veka do danas puno se toga i promenilo. Moderna tehnologija proizvela je 3500 hemikalija koje se svakodnevno dodaju hrani koju jedemo, a mi smo preuzeli prehrambene navike Zapada. Brza hrana i gazirani napici postali su popularni, kao i proizvodi s oznakom light, s potencijalno kancerogenim zaslađivačima, koja nam i dalje daju ukus slatkog, ali bez kalorija.U vreme kada je provedeno istraživanje Seven Countries Study, muškarci iz ovoga dela Europe sigurno nisu u organizmu imali toliko hemikalija kao današnji muškarci.

Kuvanje je danas out, a i mi smo s vremenom zaboravili kuvati i za stolom deliti svoje emocije s najmilijima, a upravo je i taj element mediteranskog stila življenja doprineo dobrom psihofizičkom zdravlju.

Upoznajte se sa 11 pravila mediteranske kuhinje koja se danas smatra jednom od najzdravijih kuhinja na svetu.

Drugim rečima, samo se prisetite svega onoga što vam je o zdravlju i ishrani govorila baka.

• Svakodnevno jedite žitarice i proizvode od žita.
• Svakodnevno jedite jedan obrok testenine, krompira ili pirinča.
• Barem tri puta nedeljno jedite mahunke (pasulj, grašak, leblebije, bob, sočivo).
• Jela začiniti maslinovim uljem.
• Obilno upotrebite umak od paradajza i svež paradajz.
• Svakodnevno jedite voće i gorko povrće (rukola, radič, raštika, brokuli).
• Jedite plavu ribu nekoliko puta nedeljno.
• Konzumirajte mleko i fermentirane mlečne proizvode.
• Smanjiti unos mesa (belog i crvenog) na dva puta nedeljno.
• Jedite do tri jaja nedeljno.
• Svaki dan popijte 2 dl crnog vina.

 

Dobrobiti mediteranske ishrane

 

Povratak zdravlju, značio bi i povratak toj čistoj, prirodnoj, celovitoj i zdravoj ishrani na kojoj smo odrasli. Upravo se zato od 1995. godine tradicionalna piramida mediteranske ishrane promoviše kao način prevencije i tretiranja raznih zdravstvenih stanja i bolesti. Ipak, budući da se stil života na Mediteranu promenio, ovu piramidu danas je potrebno prilagoditi. Pre svega, potrebno je voditi računa o glikemijskom indeksu hrane i glikemijskom punjenju ugljikohidrata.

Glihemijski indeks (GI) kategoriše hranu prema njenom delovanju na nivo glukoze u krvi i pokazuje nam hoće li određena vrsta hrane podići nivo glukoze dramatično, umereno ili pak lagano. Vrsta hrane koja ima GI od 1 do 50 hrana je niskoga GI-ja, hrana umerenoga GI-ja je ona čiji je GI od 50 do 75, a hrana čiji je GI od 75 do 100 ubraja se u hranu visokog GI-ja. Ona hrana koja dramatično podiže nivo šećera posledično uzrokuje da taj nivo naglo i padne i uzrokuje celi niz nepovoljnih učinaka na organizam.

Osim klasifikacije hrane prema GI-ju, postoji i klasifikacija ugljenohidrata prema glihemijskom punjenju (GL, glychemic load). GL uzima u obzir i količinu ugljenohidrata koje konzumiramo u nekoj namirnici. To znači da ako, na primer, pojedemo namirnicu višega GI-ja, ali u manjoj količini, ona može imati jednak učinak na nivo glukoze kao i namirnica nižega GI-ja u većoj količini.

Pojedemo li, dakle, krišku beloga hleba koji ima glihemijski indeks 70, što je srednji GI, budući da je njegov GL 10, što znači niži, to neće izazvati nagli skok šećera u krvi, ali hoće ako pojedemo više od te kriške hleba! Mnogi, uključujući i mene, slažu se da je to možda komplikovan način kombinovanja hrane, posebno osobama koje su na redukcijskom programu, ali i onima koji boluju od dijabetesa. GI je važan upravo zato što im omogućuje konzumiranje namirnica višega GI-ja.

Tako, uz poznavanje vrednosti glihemijskog punjenja, i ljudi sa zdravstvenim problemima mogu uživati u „zabranjenim" namirnicama ako vode računa o njihovoj količini. Kada vam se jede slatko, jedana bombona ima visok GI, ali ne sadrži mnogo ugljenohidrata, što je rezultat relativno slabim glihemijskim odgovorom. Više pojedenih bombona znači unos više ugljenohidrata, a to će rezultirati bržim podizanjem šećera u krvi. To znači da je jedana bombona dopuštena, ali više ne!

Kako da ubrzamo metabolizam: dobra ishrana umesto dijete...

Često putujem po svetu, a živim na relaciji Hrvatska - Engleska pa me ljudi pitaju nije li bolje knjige pisati u Engleskoj, zbog boljeg protoka informacija. Odgovaram im da je to prednost, ali ističem i da sam u Hrvatskoj još okružena čistim vazduhom, zdravom vodom, čistim i prelepim morem, mnoštvom zdrave mediteranske hrane, vina, mirisima kadulje, lavande, maslina, grožđa, špargli, narandži, meda... Pa zar bih mogla poželeti bolju inspiraciju za svoje knjige?

Zato često postavljam pitanje: Zašto tražiti neke druge trendove u ishrani kada je najbolji i najzdraviji baš tu? Potrebno ga je samo ponovo oživeti.

Lejla Kažinić Kreho