DA LI JE ZEMLJA KUGLA?
U GA 354 Stvaranje sveta i čoveka. Poreklo sveta i čoveka i razvoj kulture čovečanstva, Predavanje od 18.09.1924, Dornah, Rudolf Štajner govori o obliku Zemlje:
Sada u vezi ovoga želim da objasnim nešto o čemu se danas malo govori ali je istinito. Svuda čujete da se govori, zar ne, da je Zemlja kugla, formirala se kao kugla. Ali, u stvari, nije tačno da je Zemlja kugla! Objasniću vam šta je stvarno Zemlja. Samo je fantazija da je Zemlja kugla! Ako predstavimo Zemljin pravi oblik kao pravilno telo, dolazimo do onoga što nauka zove tetraedar. Nacrtaću vam ga, naravno samo u perspektivi. Tetraedar izgleda ovako. (Vidi crtež.)
Vidite tu jedan, dva tri trougla i ovde napred je četvrti trougao. Možete li to da predstavite? On stoji na trouglu, trugao je ispod; i na tom trouglu, osnovici, su druga trougla; to daje malu piramidu. Tako crtamo tetraedar. Mora nam biti jasno da su četiri trougla povezana jedan s drugim. Moramo ga postaviti na jednom trouglu i druga tri podignuti kao piramidu To je savršeno pravilno telo.
Ali sada zamislite da malo zakrivim površine ovih trouglova, tada postaje malo drugačiji. Sada stoji na onome što je postalo okruglo ali je još slobodan. A stranice trougla koje su pre bile ravne linije sada su takođe okrugle. Možete li to da zamislite? Tako se sada pojavljuje oblik koji je, u stvari, tetraedar koji postaje okrugao ! I vidite, naša Zemlja je, u stvari, takav okrugli tetraedar.
To se može utvrditi čak do mere nalaženja ivica, stranica ovog zemaljskog tetraedra. To je kao ovo: pretpostavimo da nacrtam Zemlju kako se često crta, na ravnnoj osnovi – tada bi ovde bila Severna Amerika, ovde Južna Amerika, između njih Srednja Amerika; ovde preko imamo Afriku; ovde imamo Evropu. I ovde je Mala Azija, Mediteran, Grčka, Italija, Španija, Francuska, u stvari Evropa. Ovde gore imamo Skandinaviju. Tamo je Engleska i ovamo preko Azija. Dakle, imamo Aziju ovde, Afriku ovde, Evropu ovde i Ameriku ovde.
Sada je Južni pol ovde, a posebno oko Južnog pola ima mnogo vulkanskih planina. Ovde je Severni pol. I sada je to ovako: možemo pratiti liniju koja ide od Srednje Amerike, od vulkana Kolima (vulkan u Zapadnom Meksiku) dole preko planina koje se zovu Andi, dole do Južnog pola. To je zaokruženo, ali tako je u stvari zaokružena ova ivica Zemlje. Zatim nastavlja od Južnog pola, prelazi ovde preko Afrike do vulkanskih planina Kavkaza. Zatim ista linija dolazi ovde preko, prolazi Švajcarsku, preko Rajne i stiže ovde.
Ako sledite ovu liniju, koja izgleda kao trougao, možete je uporediti s ovim trouglom ovde. I tako, ako uzmete ovaj deo Zemlje, to je osnova tetraedra.
Pomislite, osnova tetraedra ! Sada, kako dolazimo do ove tačke tamo? Dakle, moramo da idemo kroz drugu stranu Zemlje. Ali to ne mogu da nacrtam, morao bih sve da napravim okruglo. Kad bih to napravio okruglo, došao bih do tačke upravo ovde preko u Japan. Tako ako označim tetraedar, ovde imamo Srednju Ameriku, ovde Južni pol, ovde Kavkaz, a ovde preko, što se ne vidi, bio bi Japan.
Ako na ovaj način nacrtamo Zemlju, vidimo da postoji u univerzumu kao zaokružena piramida koja šalje svoj vrh preko u Japan a ima osnovicu ovde, sadržavajući Afriku, Južnu Ameriku i celi Južni okean. Tako Zemlja stoji u univerzumu, začudo, kao ovakav zakrivljeni tetraedar, kao vrsta piramide. To je, gospodo, zapravo još uvek oblik Zemlje !
I ako sada uzmete ove linije, koje sam nacrtao formirajući tetraedar, videćete da je većina vulkanskih planina smeštena duž ovih linija. Imate ove strašne planine koje bljuju vatru o kojima ste često slušali, preko u Južnoj Americi, u Čileu i drugim mestima, zatim oko Južnog pola; i zatim imate moćne na Kavkazu. I kada dođete ovde, mi nemamo tako mnogo na našem delu kontinenta, a ipak se može pokazati da su vatrene planine jednom bile ovde, ali su sada ugašene. Na primer, kada vozite delom puta od severne Šlezije do Breslaua, vidite planinu kako stoji upadljivo sama i koje se još uvek boje današnji ljudi. Ako ispitate njeno kamenje, videćete da je ova užasna planina, koja stoji tamo, jednostavno ugašen vulkan. Slično imamo ugašene vulkane u mnogim delovima Nemačke.
A sada idemo dalje. Samo smo naznačili osnovu. Onda imamo svuda linije koje idu preko prema Japanu. Da, vidite, duž ovih linija uvek možemo naći vulkane na zemljinij površini ! Možete videti da ako bi neko seo i nacrtao najvažnije vulkane, ne na ravnoj površini, već tako da formiraju telo, dobio bi ovaj oblik Zemlje. Čudno, vulkanske planine daju nam linije koje prave Zemlju kao tetraedar.
Dakle, sada, ako ne Zamišljate Zemlju kao izvorno loptu gasa koja se zatim zgusnula – to je zgodno ,išljenje koje ljudi imaju – ako to objasnite kao da je formirana od supstance nabacane sa svih strana, tada morate priznati još nešto. Ako je Zemlja tetraedar, pravilno telo, moraćete to objasniti zamišljajući da je veliki majstor geom+etrije s mnogo znanja, u stvari, spolja nagomilao Zemlju, duž linija koje još danas vidimo. Sada zamislite da ja navlačim ovaj tetraedar, da prvo nabacujem ovaj trougao ovde iz periferije, zatim ovaj trougao, zatim ovaj, i zatim ovaj iznad. Pravim to kao mala deca: ona iseku četiri trougla, iskose ih spolja i onda ih zalepe jedan na drugi da oblikuju tetraedar. I Zemlja je takođe tako nastala, bila je nabacana kao trouglovi spolja.
Sada gledajte decu kada lepe trouglove; kada spajaju stranice moraju da budu oprezna i da podjednako nanesu testo ili lepak. Kao i Zemlja, na mestima koja sam vam pokazao – Južna Amerika, zatim ovde prema Kavkazu i ovde kroz Alpe itd. – tamo je Zemlja izvorno „cementirana“ zajedno ! Ali, kada ispitujemo planine, nalazimo da su tamo, takoreći, bile rđavo spojene; stranice se sasvim uklapaju. Ako posebno pratimo planine koje idu ovamo preko od Kavkaza kroz naše Karpate i Alpe, možemo iz oblika planina pokazati da ipak nisu sasvim zajedno srasle. Zemlja se, u stvari, sastoji od četiri komada nabacana iz kosmičkog prostora i skupljena zajedno, četiri dela koja onda oblikuju tetraedar i uzduž ivica još postoje, takoreći, mesta koja nisu čvrsto zatvorena. Na ovim propusnim mestima moguće je da kosmička toplota od Sunca prodre u Zemlju više nego na drugim mestima.
Kada snaga Sunca ulazi u ova mesta ispod površine Zemlje, ona postaju toplija i omekšaju – kao što je to uvek slučaj kada su stvari, čak i metali, prožeti vatrom – i sebi prave izlaz u smeru onih mesta koja nisu propisno pričvršćena zajedno. Zatim kroz kombinovanu kosmičku aktivnost Sunca i „cementiranih“ mesta na Zemlji pojavljuju se ovi stalni vulkani, planine koje bljuju vatru....
O tome da li je unutrašnjost Zemlje fluidna ili čvrsta, i o vulkanima, drugom prilikom....
Tekst pripremili
Katarina Nešić Raković i Mr Đorđe Savić, 2016
bglavac
irida
edin.kecanovic
