BIOGRAFIJA

ČITANJE I PISANJE

U GA 236, Rudolf Štajner, Ezoterna posmatranja karmičkih veza, Knjiga II,AKC, 2006, Beograd, prevod Aleksandra Andrijević i Nada Škondrić

Strašno je iskustvo čitati biografije iz pera današnjih autora materijalističkih ubeđenja, jer oni pišu bez imalo poštovanja za sudbinu onih čije živote opisuju. Stvarno bi bilo dobro za biografe da shvate da kada zadiru u život čoveka, čak samo zbog opisa, oni dolaze u nevidljivu vezu sa svim hijerarhijama.

Ono što nazivamo ljudskom sudbinom je stvar bogova i mora da se posmatra kao takva.

Gledajući čovekovu sudbinu mi gledamo, kao kroz veo, u široka, daleka kosmička dešavanja.Ako možemo da postanemo svesni, utisak će biti veoma snažan. Treba samo to da predstavite sebi, ulazeći u njega sa pravim osećanjem i razumevanjem.

Zamislite sada da posmatrate ispoljavanja sudbine u životu nekog čoveka. To nikako ne treba ravnodušno da se radi, jer u posmatranju sudbine  čoveka mi zaista posmatramo dela koja su se prelila iz najviše hijerarhije u najnižu hijerarhiju, i ponovo iz najniže u najvišu hijerarhiju. Mi gledamo tkajuću delatnost života u nizu hijerarhija kada proučavamo sudbinu čoveka. To je nešto o čemu mora da se misli sa velikim pijetetom i dubokim strahopoštovanjem, jer dok posmatramo tu sudbinu, svet bogova se ispoljava pred nama.

Takođe sam izneo kako se ne samo više hijerarhije već i elementarna bića, a i ahrimanske i luciferske snage , mešaju sa živom mrežom dela koja teku od gore nadole i od dole nagore kada se ispunjava sudbina čoveka.

Biografija bi trebalo da probudi doživljaje veoma određene vrste u čitaocu ako on sledi tekst sa iskrenim zanimanjem. Ako bi trebalo da opišem šta čitanje biografije može da probudi u nama, onda je to ovo. – Onaj ko prati biografiju sa budnom pažnjom, naći će opis za opisom događaja i pojava koje zaista nisu u skladu sa neprekinutim tokom priče. Kada čitamo biografiju imamo pred sobom sliku čovekovog života, ali da kažemo istinu, nisu samo činjenice doživljene u njegovoj dnevnoj svesti te koje čine njegov život. Vreme ide svojim tokom ovako: prvi dan, potom noć; drugi dan, potom noć; treći dan, potom ponovo noć i tako dalje, ali u svakodnevnoj svesti mi opažamo samo ono što se dogodilo tokom dana, osim ako ne pišemo antropozofsku biografiju koja je, u okolnostima današnje civilizacije krajnje nemoguća. Biografi posvećuju pažnju onome što se dogodilo tokom dana, tokom sati dnevne svesti onoga o kome pišu biografiju.

Ali ono što zapravo oblikuje život, daje mu formu i u njega ugrađuje impulse koji su povezani sa sudbinom – to nije vidljivo u događajima dana, ali je delatno između dana, u duhovnom svetu, kada je čovek u duhovnom svetu od trenutka kada zaspi do buđenja. Ti impulsi su delatni u životu ali na njih nije ukazano u biografskim pričama. U čemu je onda vrednost biografije?  U odnosu na čovekov život to je kao kada bismo obesili Rafaelovu Sikkstinsku madonu na zid i zalepili trake belog papira preko određenih mesta tako da samo neki delovi ostanu vidljivi. Svako ko gleda sliku osetio bi kako mora da ima nešto više da se vidi, da bi ona bila potpuna celina.

Svako ko nepristrasno čita biografiju mora zaista to da oseti. Sa stanovišta današnjih kulturnih prilika, može se nešto nagovestiti samo posredstvom stila, ali bi to trebalo da se uradi. Čitav stil i način pisanja treba da ukažu da impulsi utiču sve vreme u život čoveka sa bezličnih nivoa duše i duha. Ukoliko se to postigne mi ćemo postepeno osetiti, dragi moji prijatelji, da u biografiji sama karma mora da govori. To bi, naravno, bila čista apstrakcija da se opiše neki prizor iz čoveklovog života i potom doda: to dolazi iz prethodnog zemaljskog života; u vreme to je uzimalo takvu i takvu formu i sada preuzima ovu. Takav način izlaganja bi bio čista apstrakcija, iako bi verovatno mnogo ljudi to smatralo veoma uzbudljivim ! Zapravo, tu ne bi bilo ništa više duhovnosti nego što bi se našlo u običnim biografijama napisanim u naše vreme, jer sve što je danas nastalo u toj oblasti filistarski je rad.

Sada, moguće je u duši odgajiti ljubav prema dnevnicima ili svakodnevnim zapisima pojedinaca. Ukoliko takvi dnevnici nisu pročitani (ili napisani) nepromišljeno...neki dnevnici su naravno veoma dosadni i jednolični, ali čak i tada, kako sledi prelaz iz jednog u drugi dan, čovek koji nije filistar će biti svestan osećanja i opažanja koje vode do predosećanja karme, do veza sudbine.

Pripremio

Mr Đorđe Savić

Pančevo, jul 2015