Aspergillus flavus

 

 

Vladimir Rankovic -

Aspergillus flavus je naziv plesni koja stavra toksične-kancerogene mateije. A(spergillus)FLA(vus) = AFLA.

 

 

 

 

 

 

 

Aflatoksini koji su otkriveni u mleku su najjači poznati kancerogen u prirodi!

Ove hemikalije su zapravo prilično česte u prirodi i stvaraju ih gljive iz porodice Aspergillus.

 

 

 

 

Gljive Aspergillus su široko rasprostanjene!

Najčešće se pojavljuju pre žetve nažitaricama, a mogu da se pojave u toku žetve, ali i posle i u silosima ukoliko su žitarice izložene visokoj temperaturi i povećanoj vlagi u dužem periodu.

U Srbiji i zamljama Evropske unije gornja granica je 0.050 ?g/kg za mleko i mlečne proizvode, dok je u EU granica za dečije proizvode niža i iznosi 0.025 ?g/kg.

 

U Americi granica je veća i iznosi čak 20? g/kg.

Problem u Srbiji je stočna hrana napravljena od kukuruza zatrovanog ovom hemikalijom,što je u našoj zemlji otkriveno još na jesen.

 

 

 

To znači da će se ovaj kancerogen pojaviti u svim proizvodima koji su nastali kao posledica koznumiranja zatrovane hrane, mleku, siru i drugim mlečnim proizvodima.

Kada jednom uđu u lanac ishrane teško se uništavaju. Čak ni veoma visoke temperature neće uništiti ovu hemikaliju!

Recimo pečenje zagađene kafe na 180 stepeni u trajanju od 10 minuta će eliminisati samo 50 posto aflatoksina.

Kada u organizam uđe aflatoksin, jetra će učiniti sve da ga razgradi na manje opasne hemikalije.

Američka Agencija za hranu i lekove FDA kaže da povremeno izlaganje ovoj hemikaliji nije opasno za ljude

i da se ona često nalazi u prirodi.

Odrasle osobe imaju razvijen mehanizam zaštite i visoku toleranciju na ovu hemikaliju,

pošto je široko rasprostranjena u prirodi.

Ipak,ukoliko ste stalno izloženi njegovom dejstvu,opasnosti su veće, a najčešća bolest koja se javlja je upravo rak jetre.

Posebno su ugrožena deca i ona bi svakako trebalo da izbegavaju proizvode kod kojih postoji rizik zagađenja

koliko god je to moguće.

Izloženost aflatoksinima kod ljudi se može otkriti na osnovu analize krvi.

Aflatoksini se javljaju u mleku i mlečnim proizvodima,

ali vrlo često i u kikirikiju, kukuruzu, brašnu, pirinču, suncokretu, lešnicima, bademima, pistaćima i orasima.

Ukoliko primetite da neka od hrane koju konzumirate na sebi ima plesan, čini vam se da se ubuđala nemojte je jesti, pogotovo iz rizičnih grupa namirnica.

Otkriveno je da dijeta koja podrazumeva povrće a posebno šargarepe, celer i peršun značajno smanjuje kancerogene efekte aflatoksina.